Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : abzec001 15. 04. 2015. у 10.12
-
Наслов на спортској страни данашње Политике:
Обрадовић преокретом до вођства.
Да ли преокрет може да послужи као средство да се дође до преокрета?
-
Не видим ништа спорно у таквој формулацији.
-
Не видим ништа спорно у таквој формулацији.
По мени, преокрет, а с њиме и повољан исход, нпр. утакмице (што се подразумева), може да буде само последица, резултат нечега, рецимо боље игре, а не средство којим се постиже победа.
Рецимо, бољом игром у другом делу сусрета, Екипа А, је постигла два гола и начинила преокрет, пошто је на полувремену Екипа Б водила са 1:0. Преокретом се не постижу голови, већ обрнуто.
-
Pa ne. Može biti i da je neko npr. gubio gubio, a onda se desio preokret: igrači su odjednom počeli da igraju mnogo bolje i tako su tim preokretom pobedili. Na primer.
-
Преокрет је последица нечега, а не средство којим се нешто постиже.
-
Ali zašto? Ja to ne vidim tako. Može značiti i jedno i drugo. Zavisi od konteksta.
-
може да буде само последица, резултат нечега, рецимо боље игре
Ах, не, не. Боља игра не може да буде средство, већ само последица добрих поступака у игри. Морамо бити сасвим прецизни, ако хоћемо да нас разумеју.
[ccc]
-
Ах, не, не. Боља игра не може да буде средство, већ само последица добрих поступака у игри. Морамо бити сасвим прецизни, ако хоћемо да нас разумеју.
[ccc]
А добри поступци у игри су последица боље кондиције и већег знања и увежбаности…
-
Логично, израз "преокретом до вођства" није адекватан, понајвише из разлога који је abzec001 објаснио на овај начин:
Преокретом се не постижу голови, већ обрнуто.
Што би рекао Спиноза, јасно је сваком ко само мало обрати пажњу.
Но, учесталост коришћења израза без истините садржине доприноси да "читамо"намеравани смисао и да тај смисао придајемо одређеном исказу који је у основи бесмислен. Када неко на то укаже, коректно и документовано, следи толковање о цепидлачењу, уздужном цепању длаке, терању мака на конац и сл.
-
Uvek mi je fascinantno kad su ljudi oberučke spremni da zaborave sve što znaju o a) svom maternjem jeziku i b) tome kako svet funkcioniše, samo da bi mogli da zakeraju, cepidlače i kritikuju.
-
доприноси да "читамо"намеравани смисао и да тај смисао придајемо одређеном исказу
Ово је основ функционисања семантике. Иначе би сваки од милијарду милијарди појмова имао реч за себе, а апроксимације, метафоре, метонимије, лексичке и стилске, које језику дају живост и економичност, не би постојале.
Преокрет овде управо не значи последицу, него промену у игри која води до преокрета. Као кад кажеш Копам рупу.
-
Baš sinoć bistrim jedan zanimljiv rad. Odnosi se na engleski, ali je podjednako primenljiv i na srpski. Izdvojiću samo teze relevantne za ovu diskusiju.
http://www.academia.edu/6863032/Evolucija_stavova_o_jeziku_na_engleskom_govornom_podru%C4%8Dju_od_preskriptivizma_ka_deskriptivizmu
Vidimo, dakle, da preskriptivistički stavovi opstaju do današnjih dana, ali da njihovi nosioci danas po pravilu nisu lingvisti, već mahom obrazovani laici kojima je „stalo“ do jezika, a koji svoju brigu iskazuju odlaskom u nenaučne krajnosti i ekstremni jezički konzervatizam. Umesto zaključka ćemo ovaj odeljak završiti citatom Džefrija Puluma (2004: 1)
„Nema mnogo naznaka da je ikakvo znanje o gramatici koje datira posle 1900. godine postalo poznato širem delu javnosti niti da je imalo uticaja na prosvetu”.
2. Neki principi preskriptivizma
Pružićemo sada ukratko, pre nego što u poslednjem odeljku prikažemo neke od karakterističnih stavova savremene lingvistike, osvrt na najčešća merila koja se u preskriptivnom pristupu koriste kada se zabranjuju jedne, odnosno preporučuju druge jezičke forme. Baziraćemo ovaj osvrt na Pulumovoj (2004:7) diskusiji, navodeći glavne eksterne principe kojima se vode oni koji zastupaju ideologiju preskriptivizma.
[…]
Koherentizam.
Poziva se na doslednost i uređenost jezičkih obrazaca, u nastojanju da se spreči haotičnost, nasumičnost i nered. Međutim, standardni engleski nije ni uređen, ni logičan, ni dosledan. Ko želi da se uveri u to, kaže Pulum, treba samo da prelista Kembričku gramatiku engleskog , koja nudi na stotine strana dokaza. Uprkos tome što predstavlja jezički sistem sačinjen od pravila, kao i svaki drugi, standardni engleski je oduvek sadržao nepregledni niz izuzetaka, zagonetki, neregularnosti i nedoslednosti, a preskriptivni zakoni oko toga ne mogu pomoći (Pullum, 2004: 11).
Logizam.
Promoviše logiku u užem smislu u jeziku, odnosno nastoji da bazira gramatičke principe na formalnoj logici. O logizmu se može reći isto što i o koherentizmu (Pullum, 2004: 12)
-
Bolje ljudi da čuju direktno iz raginih ustiju (sic!):
Geoffrey Pullum — Ideology, Power, and Linguistic Theory (http://people.ucsc.edu/~pullum/MLA2004.pdf)
-
Акценат моје претходне поруке био је на одсуству садржине и бесмислености одређеног исказа. Извлачењем из контекста одређеног скупа речи вероватно се нешто постиже, али свакако ништа вредно ни суштинско.
Једно је живост и економичност језика, нешто сасвим друго неадекватност израза и одсуство истинитости у тврђењу, које при том у себи нема пренесени, изведени или "вишеслојни" смисао.
-
Преокрет овде управо не значи последицу, него промену у игри која води до преокрета.
Поједине речи сам ја подебљао.
-
на одсуству садржине и бесмислености
свакако ништа вредно ни суштинско
неадекватност израза и одсуство истинитости у тврђењу
Али то би, из перспективе своје логике, могао рећи за свако неосновно значење речи.
-
Бруни, ова расправа је типичан пример за оно што се у овом крају зове настАвљање. Не много жучно, не увредљиво, али је то тај стил — ја једну, он две. Па тако летњи дан до подне.