Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : abzec001 2. 05. 2015. у 19.32
-
Зашто у нашим медијима, посебно електронским, сви одреда употребљавају фразу успешно се опоравља. Рецимо: После повреде НН се успешно опоравља.
Потпуно је јасно о чему се ради и кад се каже: НН се опоравља. Успешно је вишак, непотребно гомилање речи.
-
У рачунарским програмима такође, нпр. „Радња је успешно извршена“. Није као да је на једвите јаде извршена, ал’ ајд. Ваљда због изворне, енглеске поруке у којој готово увек стоји successfully.
-
Pa moze neko i tesko da se oporavlja, i ne tako uspesno. Ne vidim sto se ne bi stavljali prilozi za nacin pored glagola oporavljati se. Nije da je to apsolutna radnja, pa da je ili jeste ili nije. Uspesno bi verovatno bio sinonim za brzo, dobro. Suprotno bi bilo tesko, sporo…
-
Можда је уочљивије кад се радња стави у прошло време: Успешно се опоравио. Да опоравак није био успешан, не би се ни опоравио. Слично је као са: Успешно је завршио разред. Јасно је да је било успешно, чим је разред завршен, без обзира на оцену којом је завршен. Јасно је шта се жели рећи, али употребљена је сувишна, непотребна, па и погрешна реч.
-
Već smo pominjali da pleonazmi sami po sebi nisu protiv bilo kojih pravila. Obično se koriste kako bi se naglasilo nešto, kako bi se stavio akcenat na neku radnju, kako bi se uvelo čak i lično osećanje koje pisac ima u odnosu na događaj koji opisuje. Uspešno se oporavio, uspešno j ezavišio razred, nisu niti nepotrebni, niti suvišni a pogotovu ne pogrešni pleonazmi (ako uopšte JESU pleonazmi). Nemojmo sakatiti jezik bez potrebe. Ekonimija jezika jeste ponekad potrebna, ali svakako nije apsolutna niti uvek dobro upotrebljena.
-
Бруни, не плеоназмиши. Овако си требала написати пређашњи прилог:
Već smo [P]ominjali smo da pleonazmi sami po sebi nisu protiv bilo kojih pravila. Obično se [K]oriste se kako bi se naglasilo nešto, kako bi se stavio akcenat na neku radnju, kako bi se uvelo čak i lično osećanje koje pisac ima u odnosu na događaj koji opisuje. […] Nemojmo sakatiti jezik bez potrebe. Ekonimija jezika jeste ponekad potrebna, ali svakako nije apsolutna niti uvek dobro upotrebljena.
-
Već osećam kako će
sad da radi Poov zakon. ::)
-
Често читамо или чујемо прилог успешно у комбинацији са неким глаголом, или трпним глаголским придевом. Рецимо: успешно је дипломирао, успешно је атерирао или успешно је послат.
Зар није довољно само: дипломирао је, атерирао је или послат је?
Или можда важи оно „од вишка не боли глава“. Мада рачуновође кажу да од вишка глава боли исто као од мањка, ако им га ревизор пронађе.
-
Често читамо или чујемо прилог успешно у комбинацији са неким глаголом, или трпним глаголским придевом. Рецимо: успешно је дипломирао, успешно је атерирао или успешно је послат.
Зар није довољно само: дипломирао је, атерирао је или послат је?
Или можда важи оно „од вишка не боли глава“. Мада рачуновође кажу да од вишка глава боли исто као од мањка, ако им га ревизор пронађе.
Pa za diplomirao u redu, ali za ovo drugo mislim da nije višak.
-
Pa za diplomirao u redu, ali za ovo drugo mislim da nije višak.
Ствар је идентична у сва три случаја, па ако важи за један - важи и за остала два, или ако не важи за први, не важи ни за остала два случаја.
-
Nije tačno. Aterirati se može i uz npr. slomljen neki dio, a poslati se nešto može uz oštećenje. E za diplomirati ne znam kako bi moglo da bude neuspješno.
-
Nije tačno. Aterirati se može i uz npr. slomljen neki dio, a poslati se nešto može uz oštećenje. E za diplomirati ne znam kako bi moglo da bude neuspješno.
Кад се наглашава то "успешно" значи да то нешто може да буде и неуспешно. Дипломирање не може да буде неуспешно, али атерирање већ може. Ако не мислиш на то да је успешно већ само то што је уопште атерирао. Што се тиче оног "послати" то је пасив од "успео сам да пошаљем".
-
Као што Rancher рече, очигледно је да се ради о дословном препевавању енглеске конструкције која у српском језику звучи рогобатно. Основна идеја код ових примера је саопштити не како, већ да ли је радња исказана глаголом извршена или није. То је једини смисао ових исказа. А у сва три случаја радња јесте извршена.
Да ли је притом било проблема, да ли је студент раније више пута падао на дипломском, да ли је авиону успут отпало крило (као на једном видео клипу, ако није монтажа), да ли је пакет месец дана лутао – свеједно, јер студент на крају јесте дипломирао, авион јесте атерирао и писмо јесте стигло на праву адресу. Посао (дипломирање, атерирање, слање) је обављен. Зато је сувишно и духу српског језика непримерено додати и енглезизам успешно.
За ивршену радњу никако не може да се каже да је неуспешна, јер је то бесмислица. Или јесте или није обављена. Као би звучало и шта би значило: студент је неуспешно дипломирао или авион је неуспешно атерирао?! Као што не може неуспешно, тако не може ни успешно, иако се наше уво на то привикло од силног понављања по медијима.