Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Rancher 22. 05. 2015. у 16.58
-
Количник интелигенције (квоцијент интелигенције, IQ, неправилно се назива и коефицијент интелигенције) је нумерички индикатор степена развијености интелигенције.
Ovaj tekst će neko možda svrstati u kategoriju „ispravljanje krivih Drina“, ali čini mi se da je ova Drina već toliko skrenula, da je krajnje vrijeme da se upregnu buldožeri. Bezbroj puta sam se u novinskim člancima o Mensi susretala sa KOEFICIJENTOM inteligencije, objašnjavajući to dobrom starom novinarskom navikom iskrivljivanja rečenog. Međutim, kad pojam koeficijenta inteligencije počnete uočavati svuda, pa i na mjestima iza kojih stoji sama Mensa, živčani sistem postaje lagano prenategnut. Ako smo već udruženje u čijem fokusu je inteligencija, onda bismo morali postavljati i poštovati visoke standarde. Stoga, uz zvuke fanfara, slijedi bombastični naslov:
[iznenadjen] Е да сам јуче умро… Ама баш никад нисам чуо за квоцијент интелигенције.
-
I ja. U čemu je razlika?
-
Јасно да треба количник или квоцијент, никако коефицијент, разлика је небо и земља.
Коефицијент је заправо константа (стална вредност) којом се нешто множи, унапред познат чинилац (фактор, параметар) (у немачком се поред израза r Koeffizient користи и, мање-више калк према латинском, r Beiwert = ’придружена вредност’, одакле се такође види да се ради о унапред познатом параметру, бројчано или процентуално израженом). Кад се нпр. ради спецификација материјала за неки посао, планира се тзв. растур од неких 30%. Он се може изразити коефицијентом 1,3 којим се множи (минимална) прорачуната количина материјала како би се добила реално потребна количина.
Квоцијент је управо количник — вредност добивена неким мерењем, срачуната, изведена, а не унапред позната.
Ја говорим количник интелигенције.
-
Pogledaj definicije za koeficijent i kvocijent i sve će biti jasno. Mada, po jezičkim pravilima izgleda da može i jedno, i drugo, važno je da se brzo prenese informacija, makar i netačna.
-
Ја говорим количник интелигенције.
Nismo ni sumLJali. :D
Nego, da nije to u istom fazonu ko pravac i smer?
Zna se na šta se misli kad se kaže koeficijent inteligencije u običnom govoru.
-
Pogledaj definicije za koeficijent i kvocijent i sve će biti jasno. Mada, po jezičkim pravilima izgleda da može i jedno, i drugo, važno je da se brzo prenese informacija, makar i netačna.
Upravo. Nekom ko nije matematički obrazovan, apsolutno je svejedno je li količnik, koeficijent ili kvocijent. Za koeficijent je običan narod još i čuo, ali za kvocijent… Čisto sumnjam. Kao što napomenuh gore, kao pravac i smer.
-
Није у том фазону, јер су правац и смер у свакодневном говору малтене синоними, док коефицијент и квоцијент једва да имају других додирних тачака осим што су оба латинизма и почињу истим словом.
За количник сви знају.
-
Upravo. Nekom ko nije matematički obrazovan, apsolutno je svejedno je li količnik, koeficijent ili kvocijent.
Nekom, ko nije matematički obrazovan, verovatno je svejedno i da li je u pitanju inteligencija :)
-
Za koeficijent je običan narod još i čuo, ali za kvocijent… Čisto sumnjam. Kao što napomenuh gore, kao pravac i smer.
Ја сам од старијих, па више памтим. Раније се за IQ говорило искључиво квоцијент, верујте ми на реч. Коефицијент је новијег датума (за моје године). Ко је то променио, кад и зашто, не знам. Видим само да се примило, ваљда је лакше за изговор.
-
I ja sam prvo saznao sa kvocijent, ali recimo u nekim brojevima Politikinog ili Mikijevog zabavnika iz prve polovine ’90-ih. Od tada uglavnom koeficijent.
-
Добро је знати шта значе оба појма, оба математичка, квоцијент и коефицијент, али на крају треба да пресуди, претпостављам устаљени принцип: каже се онако како каже МЕНСА, струка која се бави интелигенцијом и која је и аутор назива квоцијент (quotient). То је израз за званичну, службену употребу. Ту мислим и на медије. Оба израза су подједнако страна, па то нема утицаја, а приватно може да каже ко како хоће.
У прилог квоцијенту говоре сам званични међународни назив и скраћеница IQ (intelligence quotient). Коефицијент (coefficient), као што се види, почиње са С, а не са Q.
Но, бојим се да ће и коефицијент, као и толико тога другог, насталог из незнања, обогатити наш језик. Ако то већ није.
-
Није у том фазону, јер су правац и смер у свакодневном говору малтене синоними..
Baš kao koeficijent inteligencije i kvocijent inteligencije.
-
Nekom, ko nije matematički obrazovan, verovatno je svejedno i da li je u pitanju inteligencija :)
To je, rade, vređanje. Hoćeš da kažeš da samo matematički obrazovani ljudi jesu i inteligentni ljudi? U čemu je uopšte poenta ove tvoje opaske?
-
Nema nikakvog vređanja, ja to ne radim. Poenta je u tome, što si zaboravila da svi, koji su završili četiri razreda osnovne škole, IMAJU matematičko obrazovanje i znaju šta su to razlomci. Ako neko NEMA matematičko obrazovanje, to znači da nije završio ni osnovnu školu i o kakvoj se inteligenciji onda može govoriti?
Sam termin ne govori o nivou obrazovanja, narod ga nekako podrazumeva: kad se kaže "matematičko obrazovanje", odmah se pomisli da se radi o potrebi da se razumeju barem diferencne jednačine, možda još nešto složenije. To naprosto nije tako, matematičko obrazovanje je i kad znaš koliko puta tri ide u devet, i kada možeš da odrediš koliko ti platna treba za kaput tako što pomnožiš širinu i visinu i dobiješ kvadratne metre.
Uzmi taj nesretni kvocijent. Svi, ama baš svi, čuli su za taj izraz još u osnovnoj školi, jer su svi, ama baš svi, matematički obrazovani da znaju šta je to razlomak. Naravno, bolje rešenje je neko već predložio: količnik, to je taj srednjestatistički izraz.
Još jednom, nema nikakvog vređanja, to je više vapaj da se ipak ne podilazi najnižem nivou (ne)razumevanja stvari.
Meni to "matematičko obrazovanje" bode oči i zato, što iz konteksta nekako ispada, da čovek koji može da sabere dva i dva spada u neke čudake, u neku specijalnu grupu ljudi koje je bolje ostaviti po strani. Zaboga, pogledajte koliko su nam svojih termina nametnuli doktori: niko ne ide na pregled debelog creva, nego na kolonoskopiju, umesto na operaciju nosa narod ide na rinoplastiku, svi znaju koja je razlika između fizijatra i ftizijatra (ako hoće da nađu svoga doktora, moraju da znaju kako on zove sebe i za šta je doktor). Samo to nesretno "matematičko obrazovanje" svima smeta i samo tu nije važno da li je krug ili polukrug, pravac ili smer.
Mislim da se prečesto, daleko prečesto, na forumu za jezičku normu proglašavaju konstrukcije koje kao da su namenjene ljudima bez mozga (ako takvi ne razumeju, niko ne razume), dok se bilo koje insistiranje na tačnosti i preciznosti proglašava za cepidlačenje, nebitno preterivanje itd. To je barem moj utisak. Dakle, ako norma treba da se prilagodi srednjestatističkom nosiocu srpskog jezika, ja se s tim potpuno slažem, jer se radi o najvećem broju naših ljudi. Ali, ako se toliko često, insistira da sve treba da razume neko, ko je funkcionalno nepismen i da svako mora da se prilagodi njemu, onda sam protiv.
Usput, srednjestatistički građanin Srbije završio je srednju školu. Teško mi je da poverujem, da za 12 godina nastave nije čuo za "kvocijent".
-
Ja u životu nisam čuo za kvocijent van izraza kvocijent inteligencije.
-
Nema nikakvog vređanja, ja to ne radim. Poenta je u tome, što si zaboravila da svi, koji su završili četiri razreda osnovne škole, IMAJU matematičko obrazovanje i znaju šta su to razlomci. Ako neko NEMA matematičko obrazovanje, to znači da nije završio ni osnovnu školu i o kakvoj se inteligenciji onda može govoriti?
Pod jedan, inteligencija nije isto što i obrazovanje, srela sam u životu mnoge fakultetski obrazovane idiote, i mudre ljude koji nemaju ni dva razreda osnovne škole.
Pod dva, eto, mene DIREKTNO vređaš jer iako jesam završila osnovnu školu, i iako znam šta su razlomci, NE ZNAM šta je kvocijent.
Sam termin ne govori o nivou obrazovanja, narod ga nekako podrazumeva: kad se kaže "matematičko obrazovanje", odmah se pomisli da se radi o potrebi da se razumeju barem diferencne jednačine, možda još nešto složenije. To naprosto nije tako, matematičko obrazovanje je i kad znaš koliko puta tri ide u devet, i kada možeš da odrediš koliko ti platna treba za kaput tako što pomnožiš širinu i visinu i dobiješ kvadratne metre.
Kad se kaže da je neko matematički, lingvistički, biološki, pravno itd. obrazovan, pomisli se da mu je to STRUKA ili da je struka te osobe dosta bliska toj X obrazovanosti. Može biti da si mislio na pojam "pismen". Da, jesam matematički pismena, ali matematički obrazovana svakako nisam.
Uzmi taj nesretni kvocijent. Svi, ama baš svi, čuli su za taj izraz još u osnovnoj školi, jer su svi, ama baš svi, matematički obrazovani da znaju šta je to razlomak. Naravno, bolje rešenje je neko već predložio: količnik, to je taj srednjestatistički izraz.
Ja nisam. Čula sam i znam šta je količnik, i u moje vreme se govorilo o količnicima, a ne o kvocijentima. Za kvocijent sam bukvalno sad prvi put u životu čula. Može biti da je kvocijent kasnije ušao u upotrebu, kad ja više u školi nisam učila matematiku, jer su me zanimale neke druge stvari, što nije ni čudno ni neobično, jer to se dešava svakodnevno s jezikom. Koristi jednu reč, pa onda odjednom krene da koristi drugu reč za isto, a ona prva reč ili živi zajedno sa novom, ili padne u zaborav. No, ja sam po tebi neinteligentna i glupa jer ne znam šta je kvocijent. Hvala, rade, na komplimentu.
Još jednom, nema nikakvog vređanja, to je više vapaj da se ipak ne podilazi najnižem nivou (ne)razumevanja stvari.
Predlažem da sledeći put kad kreneš za zavapiš, prvo dvaput razmisliš.
Meni to "matematičko obrazovanje" bode oči i zato, što iz konteksta nekako ispada, da čovek koji može da sabere dva i dva spada u neke čudake, u neku specijalnu grupu ljudi koje je bolje ostaviti po strani. Zaboga, pogledajte koliko su nam svojih termina nametnuli doktori: niko ne ide na pregled debelog creva, nego na kolonoskopiju, umesto na operaciju nosa narod ide na rinoplastiku, svi znaju koja je razlika između fizijatra i ftizijatra (ako hoće da nađu svoga doktora, moraju da znaju kako on zove sebe i za šta je doktor). Samo to nesretno "matematičko obrazovanje" svima smeta i samo tu nije važno da li je krug ili polukrug, pravac ili smer.
Ljudi nauče pre stvari koje su im u interesu i s kojima su u kontaktu svakodnevno, a zdravlje je svakako daleko običnija i ljudima bliža stvar od matematičkih problema, složićeš se sa mnom.
Mislim da se prečesto, daleko prečesto, na forumu za jezičku normu proglašavaju konstrukcije koje kao da su namenjene ljudima bez mozga (ako takvi ne razumeju, niko ne razume), dok se bilo koje insistiranje na tačnosti i preciznosti proglašava za cepidlačenje, nebitno preterivanje itd. To je barem moj utisak. Dakle, ako norma treba da se prilagodi srednjestatističkom nosiocu srpskog jezika, ja se s tim potpuno slažem, jer se radi o najvećem broju naših ljudi. Ali, ako se toliko često, insistira da sve treba da razume neko, ko je funkcionalno nepismen i da svako mora da se prilagodi njemu, onda sam protiv.
A meni nije jasno kako ti, koji si toliko obrazovan i svetski čovek, ne možeš da shvatiš jednu tako prostu stvar da jezik nije matematika? Pokušaj da ponovo pročitaš (ovaj put s razumevanjem i bez predrasuda), sve ono što ti je Joe napisao ovde (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5321.msg55246#msg55246), možda ipak na kraju shvatiš zašto je tvoje pisanije zapravo uvreda.
-
Бруни, морам да поновим.
IQ се, када је тај појам почео да се користи, звао квоцијент интелигенције. Абзец је већ објаснио да оно Q не може да буде прво слово од коефицијент, који год језик да узмеш.
Квоцијент и коефицијент нису синоними, означавају различите математичке појмове. Како се коефицијент умигољио у речник у значењу квоцијент, не знам.
Са тобом бих се сложио у овоме: Pod jedan, inteligencija nije isto što i obrazovanje, srela sam u životu mnoge fakultetski obrazovane idiote, i mudre ljude koji nemaju ni dva razreda osnovne škole. Слаже се и Раде, само си га ти погрешно разумела.
Ја бих још додао да школован човек не мора аутоматски да буде и образован.
-
Квоцијент и коефицијент нису синоними, означавају различите математичке појмове. Како се коефицијент умигољио у речник у значењу квоцијент, не знам.
Управо тако. Правац и смер јесу донекле синоними, стога су у разговорном стилу међусобно замењиви. Коефицијент и квоцијент не корелирају ни по чему, зато је апсолутно погрешно звати то коефицијентом.
-
Zorane, moram da ponovim: jezik pocesto ne sledi logiku.
-
Размењено је доста занимљивих мисли и идеја, али нисам сигуран да смо дошли до приближног става.
Квоцијент је резултат дељења илити количник, док је коефицијент један од чинилаца (фактора) множења. Значи да сличности ни повезаности никакве немају, а још мање би могли да се сматрају синонимима. Јесу математички изрази, али и они су саставни део језика, као и стручни изрази из свих других области. Зато познавање математике у овом случају може само да нам помогне да решимо језичку дилему. Додуше, по мени дилеме нема.
Наука зна зашто употребљава појам квоцијент. Зар смо ми онај поп над попом? Значи коефицијент никако. А у кућној употреби, ко хоће може да смисли и неку четврту варијанту.
Дешавало се да сам из необавештености користио неки погрешан израз, али кад сам сазнао како се заиста каже, почео сам да употребљавам тај прави. Никакв проблем.
Мало, мало па се неко присети правца и смера и помене их. Мислим да та два појма нису ни близу синонима, јер, да покушам још једном са математиком, смер је само половина правца.
Треба људима помагати да сазнају како треба говорити и писати, а не подржавати их у њиховим грешкама.
-
Ja u životu nisam čuo za kvocijent van izraza kvocijent inteligencije.
Баш пођох то да напишем након Радетове поруке.
Može biti da je kvocijent kasnije ušao u upotrebu, kad ja više u školi nisam učila matematiku, jer su me zanimale neke druge stvari, što nije ni čudno ni neobično, jer to se dešava svakodnevno s jezikom. Koristi jednu reč, pa onda odjednom krene da koristi drugu reč za isto, a ona prva reč ili živi zajedno sa novom, ili padne u zaborav.
Ево, ја ти кажем да се стање није променило. Квоцијент се апсолутно не користи нити се игде помиње у литератури, увек је то количник.
-
Ja u životu nisam čuo za kvocijent van izraza kvocijent inteligencije.
Ни ја, али тврдим да је коефицијент, када је у питању IQ, новијег датума.
У почетку се говорило квоцијент.
-
Зашто је важно да ли је неко од нас чуо за појам квоцијент, осим у изразу квоцијент интелигенције? Значи да га је ипак чуо и то управо у изразу о коме говоримо, тамо где је и потребно. Шта је онда ту проблем? То је стручни, научни, међународни појам. Зашто бисмо га ми мењали, из ког разлога, са којим образложењем? И са којим правом?
-
Ма овде нико не предлаже нити има снагу да мења психолошке термине. Расправљамо само шта је оправдано употребљавати у јавном језику, који, како сам доказивао у другој теми, не мора да прати језик науке. Тачно је, коефицијент је сасвим друга ствар од квоцијента, али ако тако резонујемо, следеће је да дечју игру преименујемо у На глас, на глас, а да израз говорити кроз нос добије своју тачнију варијанту: говорити хипоназално.
-
Зашто је важно да ли је неко од нас чуо за појам квоцијент, осим у изразу квоцијент интелигенције? Значи да га је ипак чуо и то управо у изразу о коме говоримо, тамо где је и потребно. Шта је онда ту проблем? То је стручни, научни, међународни појам. Зашто бисмо га ми мењали, из ког разлога, са којим образложењем? И са којим правом?
Problem je u tome sto neki smatraju one koji nisu nikad culi za kvocijent idiotima i neznalicama.
-
Problem je u tome sto neki smatraju one koji nisu nikad culi za kvocijent idiotima i neznalicama.
Грешиш душу и претерујеш, то никад нико није рекао. Овде се тако не разговара, саговорници се уважавају без обзира на разлику у мишљењу.
-
Ма овде нико не предлаже нити има снагу да мења психолошке термине. Расправљамо само шта је оправдано употребљавати у јавном језику, који, како сам доказивао у другој теми, не мора да прати језик науке. Тачно је, коефицијент је сасвим друга ствар од квоцијента, али ако тако резонујемо, следеће је да дечју игру преименујемо у На глас, на глас, а да израз говорити кроз нос добије своју тачнију варијанту: говорити хипоназално.
Говорити кроз нос и говорити хипоназално значе исто, то не може да послужи као пример.
-
Pa i koeficijent inteligencije i kvocijent inteligencije znače isto. [pardon]
-
Говорити кроз нос и говорити хипоназално значе исто, то не може да послужи као пример.
Ne, govoriti kroz nos bi doslovno značilo govoriti nazalno, to jest uz prolaz vazduha kroz nosnu šupljinu i kad ne treba (dakle hipernazalno). Međutim za osobe punog nosa se kaže da „govore kroz nos“, što će reći kada je upravo suprotno posredi — vazduh nimalo ne može da prođe kroz nosnu šupljinu, niti ona može da normalno rezonira; takav govor se zove denazalizovan ili hiponazalan.
Odnosno i jedno i drugo, iako fiziološki suprotne pojave, laički bi se opisali kao „govori kroz nos“. Pokušaću da nađem snimke, nalazio sam po internetu ranije…
-
Извињавам се, залетео сам се а нисам проверио. [pardon]
-
Problem je u tome sto neki smatraju one koji nisu nikad culi za kvocijent idiotima i neznalicama.
Их, бре, Бруни, како то тако тумачиш? Они који у животу немају никаквог додира са математиком и који су дружење са овим предметом завршили у средњој школи, па још ако су били гимназијалци друшштвеног смера, као ја, тешко су могли да се сретну са квоцијентом, сем ако нису имали неког профу, математичког заљубљеника, опет као ја. А касније, што неко рече, само уз интелигенцију. Никакво чудо, јер осим у тој варијанти, ван математике, економије, техничких наука… тешко може да се чује.
-
Ма овде нико не предлаже нити има снагу да мења психолошке термине. Расправљамо само шта је оправдано употребљавати у јавном језику, који, како сам доказивао у другој теми, не мора да прати језик науке.
У праву си, језик има ту слободу, али претпостављам да она не може да буде неограничена. Човек нечим треба и мора да се руководи, можда неким принципом као у другим областима, рецимо у медицини. За све постоје стручни називи, али и они народски. А зна се где се који користе. Или је у реду употребљавати и неки појам који сигурно не одговара, као коефицијент? Није сувише тешко одучити макар новинаре (у струци то није ни потребно) од употребе нетачног израза.
Мисли и да бисмо могли да своје ставове иизражавамо мало прецизније, јасније.
-
И ја сматрам да би медији морали да воде рачуна о прецизности.
Не можемо, дакле, говорити о добром или лошем изразу као таквом, него о његовој устаљености у одређеном варијетету. Јер све, начелно, може значити све.