Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Алекса 24. 05. 2015. у 00.18
-
Pozdrav!
Postoji program Audacious.
Zanima me, treba li taj naziv transkribovati, ili treba smisliti novo ime u skladu sa prevodom?
Vidim da su neki predložili da se Audacious kod nas zove Bezočnik.
Čemu dati prednost i zašto?
Kako se uopšte transkribuje? Kao Odešes, Odešus, Odašus ili drugačije?
-
Превођење – hell no! Ја бих предност дао оригиналном запису, иако се остали форумаши вероватно неће сложити са мном. Ако ипак транскрибујеш, требало би Одејшус. Да цитирам себе:
Ја сам се на то навикао давних дана, сад ми је и једина прихватљива пракса, бар при локализацији. Неко време сам транскрибовао, али сам видео да од тог посла нема ништа јер је поједине називе немогуће транскрибовати а да не залазиш у сиву зону, или транскрибовани облици изгледају очајно. А оно што највише мрзим јесте недоследност: „Ајд’ да транскрибујем Picasa, баш је згодна реч… Виђ’ овог хибрида MySQL, пу!, где баш он да ми се нацрта!“ (десило ми се x пута). Да не помињем да нико живи, па ни преводиоци на друге ћириличке језике, не транскрибују.
А вала, свакако је боље него да се преводе властита имена програма — као што је то случај у појединим системима отвореног кода — где је Firefox преведен као Ватрена птица, Banshee као Злослутница, Audacious као Безочник итд., а с друге стране се налазе транскрибована имена, дакле пола-пола.
-
Када би се транскрипција управљала према латинском оригиналу, вероватно не бисмо имали недоумица. :) Макар да на делу потврдимо истинитост изреке: Audaces fortuna iuvat (срећа помаже храбрима/дрскима/смелима/неустрашивима/куражнима/…). А ко је енглески језик прихватио малтене као свој матерњи, за њега: Fortune favors the bold., уз сажаљевање случаја, и додатак (http://en.wiktionary.org/wiki/audax).
-
Због нејасноће шта тачно подразумева назив овог програма (да ли има или нема неке игре речи), определио бих се за латински корен, и звао бих га Аудацио. Као превод, "безочник" заиста не долази у обзир, с обзиром на устаљено значење придева "безочан".
-
Jeste u pitanju igra reči, jer je u pitanju audio-plejer. Dakle imamo latinsko audio i latinsko audax/audacia.
-
Ако ипак транскрибујеш, требало би Одејшус.
Одејшос. ИПА је /ɔ:’deɪ.ʃəs/.
Да, ради се о игри речи на неки начин, иако је реч неизмењена, јер се ради о програму за слушање музике; у бити је то придев audacious ’1. одважан, 2. дрзак’, али први део речи садржи секвенцу aud- која се јавља и у audio и тиме алудира на то о каквом је програму реч.
И ја сам за остављање у оригиналу, изузетно транскрибовање. Не бих преводио, иако се ради о бесплатном програму отвореног кода.
П. С. Убаци се Ћале с истим коментаром док сам ја куцао. :)
-
Ko je u pravu? Rančer ili Šomi?
Odejšus ili Odejšos?
Ako me dobro pamćenje služi, u P10 se navodi da se šva prenosi onim slovom kojim se piše (ili onim slovom na koje najviše zvuči).
Da li se ipak -cious prebacuje kao -šus (zbog poslednjeg glasa u)?
-
Baš htedoh da pitam koji je Rančeru argument za -us, a Šomiju za -os.
Meni je verovatno najbolja opcija da se drži izvornog pisanja, a samo pri prvom pominjanju u zagradi stavi transkripcija. A ne bi li imalo smisla da ta transkripcija odgovara onome što bi govornici srpskog zapravo koristili u okviru srpske rečenice kada govore o ovom programu?
EDIT: FWIW, Prćić za Thelonious daje Telonijus, a i u latinskom je ovde (u rečima poput audacius bilo /us/).
-
A što se engleskog tiče, tu je šva od početka, to jest otkad je reč ušla u engleski, a kada bismo pitali izvornog govornika da podeli reč na slogove, to jest akcentuje svaki slog, verujem da bi ispalo /ˈɔː ˈdeɪ ˈʃʌs/.
-
Baš htedoh da pitam koji je Rančeru argument za -us, a Šomiju za -os.
Гледах код Прлета, али један једини пример си навео ти, из кога не можемо ништа закључити. Мислим да се шва преноси по његовим табелама према првом самогласнику, отуд код мене о.
-
Да цитирам себе:
Počeo si ko Zoran. :D
Transkribovati, mada, možda bih ja u latiničnom tekstu ostavila u originalu. Zavisi od ostalih stranih imena, količine, o čemu je tekst itd.
-
Ја бих ово протерао и у ћириличком и латиничком тексту у оригиналу. Не знам о чему се ради и први пут чујем за тај програм.
-
I ja bih ostavila u originalu.
-
Гледах код Прлета, али један једини пример си навео ти, из кога не можемо ништа закључити.
Како једини? А Aldous — Алдус?
-
Valjda je Šomi hteo baš -ious, a ne samo -ous.
P.S. Aldous je Oldus kod Tvrtka. :)
-
Наравно да јесте, типфелер.
Па добро, то -i- свакако не долази у обзир за транскрибовање, битни су o и u.
-
Konkretno kod audacious to i je izvor /ʃ/ — izvorno je bilo /ɔːˈdɛːsɪəs/ > /ɔːˈdɛːsjəs/, pa onda jotovanje.
-
Jedan od autora mi je rekao da je ime Audacious nastalo od latinskih reči audax - odvažan i audire. Iako je stranac i ne zna srpski, predložio je da srpski prevod imena bude ’Odvažan’.
Kaže da se nada da nije problem da pridev bude ime.
Nisam znao šta da mu odgovorim. Možda bi jezikotvorci što prevode informatičke pojmove napravili imenicu ’odvažnik’. S druge strane, znam da imamo muška imena Negovan i Milovan i da, kada se napišu malim početnim slovom, oni su pridevi.
Moj predlog da se Audacious prenese u srpski kao Audacio ili Audacia autoru se ne dopada jer smatra da ta imena više priliče drugom programu pod imenom ’Audacity’ (kojim ću se uskoro baviti). Audacity i Audacious se mešaju, a potpuno su različiti programi u pitanju. Prvi je program za obradu muzike, a drugi služi samo kao plejer.
Šta činiti? Može li se uzeti oblik ’Odvažan ’ kako autor predlaže, ili je bolje transkribovati i navesti izvorni oblik u zagradi?
I da, najzad, koji je oblik ispravan: Odejšus ili Odejšos?
-
Већ смо ти одговорили све што смо имали. Превођење не долази у обзир; или остави у оригиналу (што препоручујем) или транскрибуј. Додуше, транскрипција овог имена је сива зона, што је још један разлог зашто би оригинални запис био боље решење. Наведена два примера иду у прилог облику Одејшус, али ко ће га знати засигурно…
-
Onda uzimam transkribovani oblik. Izvorno ostavljeno ne daje informaciju o tome kako se ta reč čita. Već dva puta ste naveli da prevođenje ne dolazi u obzir. Zašto ne? Zanima me razlog.
-
Зато што је устаљено да се имена песама, музичких група, медија, па и софтвера не преводе (осим ако то, у потоњем случају, не учини аутор за одређено тржиште). Не кажемо Радим у Речи/речи, Стартујем Прозоре/прозоре ни сл.
-
Ако би и преводио, морао би изнаћи неку кованицу која преноси изворну игру речи, што није случај ни с Одважан ни с Безочник (нешто типа „Безвучник“, шта ти ја знам). Свеједно, превођење имена није честа пракса. Нећеш ни ти у Русији бити Алексеј или Alex у Америци.
-
Зато што је устаљено да се имена песама, музичких група, медија, па и софтвера не преводе […]
Није устаљено да се не преводе имена слободног софтвера. Ако се узме неки избор слободних програма који имају подршку за српски, видеће се да је немалом броју и име на српском. Разлог томе је што…
(осим ако то, у потоњем случају, не учини аутор за одређено тржиште).
…(услужни) софтвер није уметничка ствар са јако израженом културном залеђином (популарне песме, музичке групе), нити му је примарно исходиште неко одређено поднебље (медији, новине); а слободни софтвер, кључно, нема ни маркетинга којем би одговарало да гура свуда јединствену робну марку. Аутори једног слободног програма могу бити са разних крајева света, а у ауторе наравно спадају и преводиоци тог програма, и они често бирају да преведу његово име. Што име прозирније указује на намену програма, или што је асоцијацију лакше пренети, то је вероватније да ће се наћи преведено. Такође, ако се име ослања на класични корен, вероватно је да ће се пренети српском верзијом тог корена.
У овом конкретном случају немам баш неких креативних решења, па бих (кад бих радио на његовом преводу) и ја спао на Аудацио.
-
Kao neko ko se jezikom bavi u svoje slobodno vreme, ja slepo pratim odgovore na ovom forumu, jer pretpostavljam da se iza tih forumaških profila nalaze profesionalci.
Odgovor koji je JOE napisao uzeo sam zdravo za gotovo. Tek me je Časlav ohrabrio da razmislim sam.
Windows i Word su komercijalni softver. To što se njihov naziv transkribuje, ne daje standard za tretiranje imena slobodnih softvera.
-
Profesionalci ili ne, uvek treba da razmišljaš svojom glavom. Lako je kad u knjigama postoji jasan odgovor, ali za ovo pitanje (da li prevoditi, transkribovati itd. imena informatičkih programa i vido igrica) ne postoji, tako da ti svako ovde daje svoje mišljenje zasnovano na postojećim pravilima iz kojih svako izvlači neke svoje zaključke. Nas ovo pitanje godinama muči. Mislili smo da će u novom Pravopisu iz 2010. gospoda akademici reći nešto konkretnije na tu temu, ali nismo mi te sreće. Tako da za sada, naša mišljenja je najviše što možeš dobiti a ti onda odluči sam.
Već smo ranije pitali Klajna po tom pitanju, pa ti preporučujem da pročitaš njegovo mišljenje (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1388.msg15025#msg15025), može da ti pomogne.
-
Алекса, ствар о којој овде расправљамо је сива зона правописа, па је већина наших мишљења овде само — мишљење.
Ја не сматрам да је немогуће превести/прилагодити име ни комерцијалног ни слободног софтвера, али мислим да то треба да чини неко с овлашћењем.
-
Мени се чини да си од почетка знао које решење ћеш да користиш, само си тражио потврду свог мишљења. Часлав је рекао шта си желео да чујеш, иако се лично не слажем с њим. Већ сам поменуо Ватрену птицу, Злослутницу и остале бисере из слободног софтвера. Треба тиме да се водимо? Понекад превођење јесте оправдано, нпр. ако се ради о функцији унутар програма, о (пот)програму општег имена и сл. Програм Steam свакако нећеш превести као „Пара“, али „Steam Cloud“ може без проблема постати „Steam облак“, или File Manager – управљач датотекама/менаџер датотека. Такође и Google мапе, Google Земља… Audacious не потпада под ову категорију.
Али као што су и остали рекли, ово је сива зона правописа. Ја сам овде навео каква је пракса у професионалним преводима Мајкрософта, Гугла и осталих, бар што сам имао прилике да видим.
-
Rančer, nisam od početka znao koji ću oblik da koristim. Pobogu, ne bih otvorio temu da sam znao. Imam i ja svoj rok, pa sam danas morao da završim se jednim tekstom gde se ovaj program spominje. Odlučio sam se za Odejšus, a uz to sam stavio izvorni oblik u zagradu. Mislim da je trenutno tako najbolje.
Međutim, mislim da to nije trajno rešenje.
Predložiću autorima da se pozabave sastavljanjem tima koji će naći najbolje rešenje. Kao što JOE navodi, autor ima moć i njemu ne treba dozvola.
Meni smeta naziv Zloslutnica za program Banshee (ako nisam nešto pomešao).
Vatrena lisica kao naziv mi je simpatično, ali ne može nikako da prođe jer su retroaktivno nadenuli joj ime. Otkako se pojavio, Firefox je usvojen kao Fajerfoks.
Da li bi možda trajno i buduće rešenje bilo da se sastavi neki pravilnik o prenošenju imena programa koji tek nastanu?
-
Da li bi možda trajno i buduće rešenje bilo da se sastavi neki pravilnik o prenošenju imena programa koji tek nastanu?
Da, ne mora to da bude posebna knjiga, nego jednostavno jasno definisano pravilo u nekom budućem Pravopisu, i na tom rešenju bi idealno bilo da rade zajednički jezičari, informatičari i korisnici.
-
Ne može Pravopis da diktira prevodilačku praksu, zaboga. Ne možete prevođenje okovati u šablone, pogotovo ne u tako nestabilnoj oblasti kao što su nazivi proizvoda i zaštićena imena, gde se krije mnoštvo igara reči, asocijacija, kulturnih referenci, akronima, bekronima. Ne možete imati sve na tacni, morate i sami nešto smisliti i neku odluku doneti.
-
Dujo, kako postoje pravila transkripcije za svaki jezik ponaosob, kao i određene smernice kako postupati sa imenima knjiga, časopisa, itd. treba da postoje u istom i smernice kako bi trebalo postupati sa imenima programa. Niko ne kaže da se pravi na tacni, ali treba da postoji neko uputstvo kako da se radi. Ako postoji za imena časopisa, ne vidim zašto ne bi moglo za bilo koja druga imena koja nam zadaju glavobolje. Naravno, ona bi bila zasnovana na profesionalnom iskustvu i znanju svih zainteresovanih strana, kao i na običaju.
-
Ne može Pravopis da diktira prevodilačku praksu, zaboga. Ne možete prevođenje okovati u šablone, pogotovo ne u tako nestabilnoj oblasti kao što su nazivi proizvoda i zaštićena imena, gde se krije mnoštvo igara reči, asocijacija, kulturnih referenci, akronima, bekronima. Ne možete imati sve na tacni, morate i sami nešto smisliti i neku odluku doneti.
Баш тако, као што Правопис не би требало да "забрани" превођење, и да се управља према нечијем личном нахођењу да превођење "не долази у обзир" увек када је реч о извесној групи појмова.
-
Da li bi možda trajno i buduće rešenje bilo da se sastavi neki pravilnik o prenošenju imena programa koji tek nastanu?
И ја се слажем скроз са Дујом у вези са некаквим нормативизмом по овом питању.
С друге стране, нико није спречен да направи некакву синтезу и предложи одређене смернице, па коме се допадне допадне. (Или у сврху обавезног стилског водича где постоји хијерахијска структура, нпр. у издавачкој кући.)
Што се тиче превођења у рачунарском миљеу, ја сам своје такве предлоге сабрао овде: http://sr.l10n.kde.org/prenposim.php (http://sr.l10n.kde.org/prenposim.php). Добар део се односи на имена програма, кад и их и како преводити, у зависности од врсте и контекста помињања.