Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : abzec001 10. 06. 2015. у 00.19
-
У електронским медијима често може да се чује рецимо: У великом финалу екипа АБ освојила је пехар Купа, што је, по мени, погрешно.
-
Mislim da 80% ljudi uopšte i ne zna da kup originalno znači ’pehar’, i isključivo ga koristi u kasnijem značenju ’takmičenje’. Po mom sudu, značenjski odmak je toliko uzeo maha da se pehar Kupa i ne može smatrati greškom. (Mislim da sam još češće čuo trofej kupa.
-
Mislim da 80% ljudi uopšte i ne zna da kup originalno znači ’pehar’, i isključivo ga koristi u kasnijem značenju ’takmičenje’. Po mom sudu, značenjski odmak je toliko uzeo maha da se pehar Kupa i ne može smatrati greškom. (Mislim da sam još češće čuo trofej kupa.
Да и та варијанта је врло честа, а и све је као што си описао, с тим што ја не могу да их не сматрам грешкама.
А ево још једне на тему спорта, конкретније фудбала, мада није реч о (не)писмености.
Гледам јутрос пренос утакмице младих фудбалера с Мађарском која је завршена 1:1. Како је реч о четвртфиналу, игра се на испадање и неко мора да победи, па коментатор рече:
- На реду су продужеци.
Ову грешку праве сви коментатори одреда, јер ради се о једном продужетку са два полувремена.
-
abzec, previše bukvalno razmišljaš. Reči dobijaju nova značenja zajedno sa starima, a ponekad izgube i ta stara.
-
Бруни, мислим да се овде ради о нечем много једноставнијем, свакодневнијем - о незнању. Наши врли спортски коментатори који знају и колико је пута Роналдо пишкио у животу, не знају да фудбалска утакмица има један продужетак са два полувремена. Утакмица такође има два полувремена, али то нису две утакмице.
Ако сам ја због оваквог мишљења буквалиста и увијач локни, нека будем.
-
Aman, abzec, ko govori o poluvremenima, ovde je tema ono što si postavio: pehar Kupa. Duja ti je lepo objasnio zašto nije greška. Ako ti voliš da misliš drugačije, slobodno, ali nemoj nas ubeđivati da si u pravu. Pogotovu nemoj širiti temu na stvari koje nemaju veze s jezikom.
-
Prvi put u životu čujem o konceptu jednog produžetka s dva poluvremena. Mislim, može i tako da se gleda, ali niko tako ne gleda… Zašto onda govoriš o grešci?
-
Бруни, у праву си да прича о продужетку/цима нема везе са језиком, али као и Пехар Купа има везе са незнањем медијских посленика. У сваком случају, извињавам се због скретања са sendero luminoso, али нека ми ипак буде дозвољено да објасним.
У Пропозицијама такмичења за Куп ФСС
http://www.fss.rs/documents/propozicije_takmicenja_za_KUP.pd (http://www.fss.rs/documents/propozicije_takmicenja_za_KUP.pd)f,
у члану 16. (последњи став) у две суседне реченице једном је употребљена множина, а други пут једнина, па је јасно да се ради о грешци, свеједно каквој. А погрешна је множина. Ево зашто:
Фудбал је спорт у коме, као и у неким другим, утакмица има два полувремена, како једна екипа можда не би била оштећена лошијом страном терена, ветром итд. Из истих разлога и продужетак фудбалске утакмице има два полувремена. Тако је од пре Првог светског рата. Као што је утакмица једна, иако има два полувремена, тако је и са наставком.
У домаћем и европским куп такмичењима, у којима се игра на испадање и не може да буде нерешеног резултата, пропозиције (правила такмичења) предвиђају један наставак од 2 х 15 минута, па ако је и после тих 30 минута нерешено - пенале. Да се ради о два независна продужетка, зашто би се играо други, ако се већ после првог добије победник?
Теоретски није немогуће да се за неко друго такмичење пропишу и два наставка, сваки од 2 х 15 минута (тако је било некада на првенствима света, па су играчи падали по терену од умора), али други наставак се не игра уколико се већ после у првом једна екипа да гол, а друга не. У нашем случају, пак, друго полувреме се игра без обзира на резултат првог, јер је реч о једном продужетку из два дела (полувремена).
Није чудо што људи мисле да се заиста ради о продужецима, јер коментатори сви одреда говоре у множини. Но то не значи да су у праву. И сад дођосмо до онога: погрешно је, али се толико употребљава да…
-
Duja ti je lepo objasnio zašto nije greška. Ako ti voliš da misliš drugačije, slobodno, ali nemoj nas ubeđivati da si u pravu.
Дуја је објаснио зашто то по његовом суду није грешка. По мом суду, abzec001 је сасвим прихватљиво и разложно објаснио зашто то ЈЕСТЕ грешка. Ако ми беспоговорно прихватамо коришћење неадекватних и погрешних израза, а учесталост и сагласност о правом значењу погрешног израза претпостављамо логици и терминолошкој прецизности, несвесно чинимо да ствари временом губе своју суштину; штета од тога је немерљива, ма колико се неко упињао да докаже како је релативизација ствари оправдана несметаном комуникацијом.
Да се разумемо - и сам употребљавам изразе "у првом продужетку", "на крају другог продужетка", па ми је учесталост коришћења замаглила увид у почетну грешку; по свој прилици, нећу ни убудуће себе кориговати (ем је лакше, ем нема неког дубљег значаја), али је лепо промислити и увидети на примеру суштинску разлику између информације и знања досегнутог промишљањем.
-
штета од тога је немерљива,
A ispoljava se kao… ?
In logic and critical thinking, a slippery slope is a logical device, but it is usually known under its fallacious form, in which a person asserts that some event must inevitably follow from another without any rational argument or demonstrable mechanism for the inevitability of the event in question.
-
"Нема сумње да језик доприноси развићу ума. Обично се каже за речи да су одећа мисли.
…
Често пута за сваком речи се крију неке мисли и истине, али има и таквих речи за којима се не крију никакве мисли.
…
Речи су пре(д)ставници појмова, као што су појмови пре(д)ставници ствари и једно друго заступа."
- Љубомир Недић, Елементарни облици и закони логичког мишљења, у: Филозофски списи (Плато, Београд, 2000)
-
Od takvog pop-vorfijanizma lingvistima obično malo skoči pritisak.
-
Abzec jeste objasnio zašto on smatra da je to greška, međutim, upotreba reči kup u značenju takmičenje toliko je već ustaljena i široka, da je potpuno izgubila svoje prvobitno značenje iz originalnog jezika u svakodnevnom govoru. Ko hoće da ispravlja krive Drine, samo napred, ali ne ovde.
-
Od takvog pop-vorfijanizma lingvistima obično malo skoči pritisak.
Пре бих рекао - ленгуиџистима. Чувам се олаких судова, а пре реаговања обратим макар мало пажње на оно што учесник у дискусији наводи, да ми се не би омакла каква очигледна глупост.
-
Dobro, moram priznati da jeste bila dobro umotana glupost. [devil]
-
Зашто се у неким случајевима, о чему год се радило, доследно придржавамо језичких прописа, цитирамо их и бранимо, а у другим случајевима не?
Зашто у неким случајевима процењујемо величину грешке и штету коју та грешка евентуално може да нанесе језику, па према тој процени одлучујемо да ли ћемо грешку толерисати или не, а у другим случајевима смо одмах за или против, без процене?
Колико су наше појединачне процене објективне?
Извињавам се што је ово мало ван теме, мада из ње произлази.
-
Zato što ne postoje jezički propisi, niti je iko dobio ovlašćenje da bude jezički zakonodavac ili jezička policija (mada to mnogi sebi uzimaju za pravo, s većim ili manjim pokrićem; uglavnom manjim).
"Jezički propisi" i jezik uopšte nastali su spontanim društvenim dogovorom maternjih govornika jezika — ne uvek savršenim i matematičkim preciznim — o značenjima izraza, načinima na kojima se koriste i kontekstima u kojima su primereni. Naše pojedinačne procene, stoga, nisu nikad objektivne, niti je objektivnost u jeziku apsolutna kategorija. Najviše što možemo postići jeste da, kao maternji govornici, damo svoje pojedinačne sudove o adekvatnosti nekog izraza i ustanovimo u kojoj se meri oni poklapaju.
-
Hajmo opet malo po Vikipediji:
The etymological fallacy is a genetic fallacy that holds, erroneously, that the present-day meaning of a word or phrase should necessarily be similar to its historical meaning. This is a linguistic misconception,[1] and is sometimes used as a basis for linguistic prescription. An argument constitutes an etymological fallacy if it makes a claim about the present meaning of a word based exclusively on its etymology.[2] This does not, however, show that etymology is irrelevant in any way, nor does it attempt to prove such.
A variant of the etymological fallacy involves looking for the "true" meaning of words by delving into their etymologies,[3] or claiming that a word should be used in a particular way because it has a particular etymology. Notable examples include the terms antisemitism and philosemitism, which were coined to refer to Jews specifically, rather than to Semites in general.