Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => : Father Jape 7. 07. 2015. у 21.28

: Olivera
: Father Jape 7. 07. 2015. у 21.28

Kako izgovarate ovo ime?

А) Олѝвера
B) Оливе́ра
C) Оливѐра

Ja pod ce.
: Одг.: Olivera
: Зоран Ђорђевић 7. 07. 2015. у 21.35
Ја изговарам Оливе́ра, а овде код мене чујем и нагласак на О, као код мушког имена Оливер.
: Одг.: Olivera
: Тузор 7. 07. 2015. у 22.09
Искључиво Оливѐра.
: Одг.: Olivera
: J o e 7. 07. 2015. у 22.29
Ја сам више пута писао о томе, досадио сам богу и народу. Та „Оливѐра“ је заправо метатонирана Оливе̏ра (попут београдског напра̀вила), од које имамо регуларну Олѝверу. О̀ливера је према О̀ливер. Ја кажем Оливе̏ра, јер и Алекса̑ндру зовем Алекса̑ндра.
: Одг.: Olivera
: Father Jape 7. 07. 2015. у 22.37
A odakle nam uopšte Оливе̏ра ako je muška varijanta О̀ливер?  [neznam]
Da nije po analogiji sa Ве̏ра?

: Одг.: Olivera
: Бруни 7. 07. 2015. у 23.25
Ja ne znam koji su vam to akcenti, ali moj je dug i ravan. Ne umem da odredim da li je uzlazan ili silazan. Hm, kao tabakeeeera. Veeeera sam cula samo na selu, majka mi se tako zove i svi je zovu s kratkim uzlaznim E.
: Одг.: Olivera
: Father Jape 7. 07. 2015. у 23.32
Ako ti je kao tabakera, onda je B) Оливе́ра, kao i Zoranu.
: Одг.: Olivera
: Тузор 8. 07. 2015. у 06.06
Ја сам више пута писао о томе, досадио сам богу и народу. Та „Оливѐра“ је заправо метатонирана Оливе̏ра (попут београдског напра̀вила), од које имамо регуларну Олѝверу. О̀ливера је према О̀ливер. Ја кажем Оливе̏ра, јер и Алекса̑ндру зовем Алекса̑ндра.

У праву си. Повео сам се за питањем, а у ствари на трећем слогу наглашавам као на првом у речи ве̏ра.
: Одг.: Olivera
: J o e 8. 07. 2015. у 08.42
A odakle nam uopšte Оливе̏ра ako je muška varijanta О̀ливер?  [neznam]
Da nije po analogiji sa Ве̏ра?

Не нужно само са Ве̏ра (то би се односило само на Оливе̏ра) него и са Миле̏на/Мѝлена, Драга̏на/Дра̀гана, Мила̏на/Мѝлана, што објашњава и Олѝвера/Оливе̏ра. А то би могао бити неки општи акценат за вишесложна имена за која немамо (нисмо имали) осећај, уп. грчко Андро̀маха, Антѝгона, Пенѐлопа, Андро̀меда, Teрпсѝхора, Лизѝстрата, Хермѝона, Берѐника (Веро̀ника) (по речницима и Арѝјадна, Клео̀патра, Клитѐм(н)естра)… Чини ми се да је војвођанско Оливе́ра новије хипокористичко, према Миле́на, Мали́на, Мила́на, а можда и према Ве́ра.

(Код Вука је 1818. О̀ливер – Олѝвера, а 1852. додато и (О̀ливера).)
: Одг.: Olivera
: Father Jape 8. 07. 2015. у 09.01
Pade mi na um kako sam pričao s nekim drugaricama, pa se ispostavilo da ja kažem Persѐfona a one Persefо́na.
: Одг.: Olivera
: J o e 8. 07. 2015. у 09.40
Па већина би рекла Пенело̏па, Арија̏дна, Клеопа̏тра; Андрома́ха, Терпсихо́ра (уп. дискусију о јапанским Нагаса̏ки : Фуџија́ма).

Размишљам: ми смо то име сигурно имали у средњем веку. Лазарева ћерка је била Оливера. Можда негде има записа с тадашњим акцентом, нпр. у Константиновом Житију С. Лазаревића (од његовог времена су уведене дијакритике код нас).