Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : delboj 1. 09. 2015. у 16.37
-
Постоје ли уопште оправдање за измишљање оваквих ријечи? Једном сам негдје прочитао "земљиште на Марсу, или боље речено марсиште". Онда недавно видим да су Руси шездесетих измислили неологизам прилуниться - спустити се на Мјесец, али ми не можемо рећи примјесечити се.
Да ли у неком контексту има смисла и мјесечиште, меркуриште, венериште…?
А у једној епизоди Изногуда чуо сам реченицу "Ово је мали корак за мене, али велики за марсијанство". Е ту можда има некако више смисла, не би било логично да је рекао човјечанство. Мада, такву именицу не можемо извести према Земља, зар не?
-
Pa za mene, ima smisla u književnosti, ali i u stvarnom životu, u zavisnosti od situacije, pogotovu ako su reči lepo smišljene. Takođe ima i veze (po meni) s kontekstom. Ako je nova reč u takvom kontekstu da je lako shvatiti na šta se odnosi (kao u tvom primeru s zemljištem na Marsu), takođe je ok. Mislim, smišljanje novih reči tj. neologizama je sasvim legalan proces u stvaralaštvu, tako da, što da ne?
Što se tiče poslednjeg pitanja, stanovnici Zemlje se zovu Zemljani, zemljanstvo mi nekako para uho.
-
Па шта знам, примјесечити се ми не дјелује као добар неологизам. Зато ваљда и не постоји. Али ни он није рекао марсовство према Марсовци.
-
Pa neologizmi obično se ne nalaze u rečnicima, jer su potpuno nove, izmišljene reči, koje se izmišljaju u trenutku u zavisnosti od potrebe i inspiracije, i kao takve nemaju vremena da uđu u rečnik da bi se moglo govoriti o njihovom (ne)postojanju. Kad uđu zvanično u neki rečnik, prestaju da bude neologizam, te postaju pravosnažni deo rečnika jednog jezika. Ono što hoću da kažem jeste da neologizam može biti više ili manje uspešan, ali se ne može govoriti o njegovom (ne)postojanju, jer u suštini to i jeste reč koja do momenta kad je bila napisana, zapravo nije ni postojala.
Primesečiti se mi deluje ok, i jasno je da je aluzija na prizemljiti se.
Ne znam da li je rekao marsovstvo,ali ti si napisao u prvom postu marsijanstvo.
-
Примјесечити се је само буквалан превод с руског, нисам никад прочитао ту ријеч нигдје на српском. Не, рекао је марсијанство.
-
За слетети на месец често је, бар у стручној литератури, одавно (пре него што је је Аполо 11, по званичној причи, слетео ма Месец) коришћен термин алунирати, што би сада можда могло да гласи алуновати. Инж. Југин је увек користио тај термин, али га нисам пронашао у неколико речника.
Марсијанство, је вероватно посрбљен и од енглеског назива за Марсовце (Martians) изведен појам. Како фиктивни становници Марса можда нису људи, тешко их је назвати човечанством (Марса). А како постоје речи Земљани и човечанство, не знам да ли је потребно убацивати увопарајуће земљанство.
-
Па ако је нпр. атерирати, како би онда могло да гласи то алуновати? Нема смисла.
-
Šta fali da ostane onda alunirati?
-
Šta fali da ostane onda alunirati?
Meни лично не смета, па то није мој предлог. Мислио сам на текуће тежње да се -ирати замени са -исати или -овати.
-
Ne mislim da su to tekuće težnje. Razgovarali smo o tome (bogme poodavno) i, analizom nekog "rečnika novije srpske leksike" došli do zaključka da preko 50% "novih" glagola — uglavnom nastalih na bazi stranih korena — koristi upravo nastavak -irati. Ne traži mi se trenutno ta tema…
-
Ne mislim da su to tekuće težnje. Razgovarali smo o tome (bogme poodavno) i, analizom nekog "rečnika novije srpske leksike" došli do zaključka da preko 50% "novih" glagola — uglavnom nastalih na bazi stranih korena — koristi upravo nastavak -irati. Ne traži mi se trenutno ta tema…
Нема потребе за тражењем, ја ништа не тврдим. Можда се нисам најпрецизније изразио, али мислио сам на то да често видим и чујем да уместо -ирати убацују један од друга два наставка, у зависности од глагола. Питање је зашто се то ради. Претпостављам да то струка није препоручила. Истина је и да добар број глагола у Србији ни раније није имао наставак -ирати, већ -исати, -овати или неки трећи, без обзира на порекло корена.
-
Ne mislim da su to tekuće težnje. Razgovarali smo o tome (bogme poodavno) i, analizom nekog "rečnika novije srpske leksike" došli do zaključka da preko 50% "novih" glagola — uglavnom nastalih na bazi stranih korena — koristi upravo nastavak -irati. Ne traži mi se trenutno ta tema…
Можда овде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1939.0)?
Ти и J o e бавили сте се Оташевићевим речником нових речи. Сматрам да је Orlin дао задовољавајуће објашњење зашто се суфикс -ира- није толико "запатио" у српском језику, мада, са друге стране, имамо много примера усвојених германизама (нећу да отпочињем јалову дискусију, нпр. у вези са филосзсзсофијом).
Мени "марсијанство" изгледа као фино скројена реч, као што ми изгледају: јупитеријанство, венеријанство, сатурнијанство, плутонијанство, меркуријанство (дакле, без обзира на граматички род и основу речи, све бих правио на исти начин, због специфичне мелодичне линије нашег језика). Алунирати ми и даље делује сасвим прихватљиво, у сваком случају боље од алуновати (алунисати), и од примесечити се.
-
Da, to je ta tema. Hvala, Tuzore.
Rasprava o filosofiji izdvojena (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5467.0).