Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Кутили 6. 07. 2020. у 11.16
-
Мислио сам да житеље Сјенице називамо Сјеничани, али сам чуо у говору мештана да себе називају Сјеничаци. Занима ме постоји ли један исправан назив или су оба равноправна?
-
Начелно се нормира онај облик који употребљавају сами мештани (ендоним), нпр. Краљевчани, Пожаревљани, Нишлије, а не Краљевци, Пожаревчани, Нишевљани… Међутим, за мања места етник често није познат (или доступан), а понекад се гради и суфиксима који у јавном говору нису уобичајени за етнике (као што је овај, -а̄к, а још више женски облици као Сјеничка, Штитаруша) и тада се препоручује неки интуитивнији облик (то предлаже нпр. Митар Пешикан). За ово место нашао сам потврду само у Правопису из 1960: Сјѐничанин, што значи да је он општеупотребни, али то не значи да на локалном нивоу треба избегавати форму Сјенѝча̄к.
-
…а још више женски облици као Сјеничка
Zašto Sjenička a ne Sjeničanka? Opoziciju -āk : ānka imamo i u Tuzlak, Fočak, Zeničak, Pljevljak, pa ne bi ni ovde bila čudna. (Pitanje upućujem pod pretpostavkom da si ženski oblik sam izveo od Sjeničak, a inače nemam pojma kako se u praksi kaže tamo; ako ovo nisi ti izveo nego je baš oblik iz prakse, ignoriši pitanje :)).
-
Koliko sam proguglao na brzinu, oba oblika (Sjeničani i Sjeničaci) su u opticaju u lokalnim i regionalnim medijima, a pretpostavljam i u govoru.
-
Zašto Sjenička a ne Sjeničanka? …
Да, са̑м сам претпоставио тај облик, јер има код босанских етника умерено често то -а̄к : -ка (сад се не сећам где сам о томе читао, а јуче не успех на брзину да изгуглам). Не тврдим да у Сјеници кажу Сјеничка, него да се таква творба не доживљава као стандардна.