Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => : Kostov 21. 03. 2024. у 15.21
-
Је ли нормативно обезличавати повратне глаголе? Примјер са неповратним глаголом и повратним:
Не иде се тамо.
Не навикава се на то.
Ово друго звучи као да се мисли на конкретну особу — прије бих то префразирао као Није могуће навићи се на то, Нема навикавања на то или убацио човјек, као у изреци Човјек се на добро лако навикне. Занима ме да ли има примјера оваквог обезличавања.
-
Dozvoljeno je u književnom jeziku; da.
S tim što ići nije povratan, samo je u povratnoj konstrukciji da bi se postiglo obezličavanje.
-
S tim što ići nije povratan, samo je u povratnoj konstrukciji da bi se postiglo obezličavanje.
To je Kostov i napisao, ako pažljivije pogledaš. Esquivalience, nisam sasvim siguran da si razumeo pitanje, s obzirom na pomalo lakonski odgovor.
Ja sam video pitanje, ali nisam siguran šta da odgovorim. Meni je ovo granično gramatično: nalazim tu i tamo primere kao i Kostov:
Kao prvo, ne rukuje se (predsednik) uvek.
( RTV (https://www.rtv.rs/sr_lat/svet/putin-i-si-bez-rukovanja-zbog-situacije-sa-kovidom_1312098.html))
ali ih nije lako naći, i uglavnom bi ih bilo bolje preformulisati u lični oblik.
-
Не налазим таква ограничења ни код Поповића ни у Пипера у великој Синтакси. Поповић даје ограду да се обезличена конструкција гради „углавном“ од прелазних глагола, а Пипер – „обично“ од несвршених глагола. Мислим да ни једно ни друго није тачно (Овде се много чита; Требало је да се крене раније). Пипер каже још да се „готово сваки глагол“ може овако обезличити, што делује прилично паушално.
Чини ми се да је овде проблем у изоморфизму ове конструкције с необезличеном – али само у неким гл. облицима. У презенту, од којег смо кренули, имамо: Овде се пуно смеје (он/она или свако?). У глаголским пак облицима где радни придев прикаже средњи род двосмислености нема, па је и природније, макар мени: Овде се некада пуно смејало, молило, руковало, умивало.
-
Симпатично је што Пипер глаголе у овој конструкцији назива повратним (код Станојчића је само конструкција повратна). Слично се у тој књизи називају и конструкције с логичким субјектом у дативу (Спава ми се), иако на лексичком плану то евидентно нису повратни глаголи.
-
Хвала на одговорима!
-
To je Kostov i napisao, ako pažljivije pogledaš. Esquivalience, nisam sasvim siguran da si razumeo pitanje, s obzirom na pomalo lakonski odgovor.
E, da znaš. Samo sam skenirao. :D U stvari je mnogo zanimljivije pitanje.
Ali da, samo treba smisliti (prirodni) kontekst za rečenicu Ne navikava se na to:
— Ne umem da radim integrale.
— Pa samo treba da se navikneš.
— Na to se ne navikava; to se vežba.
Mada mi se čini da ne može uvek:
*U kući straha se mnogo plašilo. [kontekst karnevala]
-
Mada mi se čini da ne može uvek:
*U kući straha se mnogo plašilo. [kontekst karnevala]
Odličan kontraprimer. Uistinu ne funkcioniše, kao ni njegov skoro potpuni sinonim bojati se.
Glagol strahovati se može obezličiti, ali taj nije povratan ni u jednoj varijanti.