Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => : Kostov 30. 07. 2024. у 09.03
-
Подухватио сам се да поједноставим деклинационе таблице наших придјева на енглеском Викирјечнику (https://en.wiktionary.org). Даљи циљ је да се аутоматизује допуњавање придјевских акцената.
Досад сам пробе ради саставио потпуну таблицу деклинација (https://en.wiktionary.org/wiki/User:Kostovi%C4%87/Sandbox/dobar#Serbo-Croatian) придјева до̏бар. Неке значајности, којим се тренутна (https://en.wiktionary.org/wiki/dobar#Serbo-Croatian) не одликује:
- таблица води на све деклиниране облике, па и на такве као што су до̀брӣм(а), гдје а у заградама води на дужи облик (https://en.wiktionary.org/wiki/User:Kostovi%C4%87/Sandbox/dobrima);
- компаратив и суперлатив су на засебним страницама са својим деклинацијама (1 (https://en.wiktionary.org/wiki/User:Kostovi%C4%87/Sandbox/bolji#Serbo-Croatian)) (2 (https://en.wiktionary.org/wiki/User:Kostovi%C4%87/Sandbox/najbolji#Serbo-Croatian))
- сваки рјечнички облик (до̏бар, бо̏љӣ, на̑јбољӣ) прати прилог (до̀бро, бо̏ље, на̑јбоље). Колико сам растумачио, посљедња два се од средњег рода разликују кратким завршним гласником (уп. придјев бо̀санскӣ (https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19iXRM%3D&keyword=bosanski) и прилог бо̀сански (https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19iXRQ%3D&keyword=bosanski)).
Руководио сам се овим црногорским акценатским савјетником (https://www.researchgate.net/publication/281030359_Akcenatski_savjetnik) (стр. 60–62). Иако ми је добар (опростите игру ријечи :D), мени дјелује произвољно да генитив у женском роду гласи дòбре̄, са дужином на крају, док је акузатив дòбру.
Стога се питам: постоји ли неки други, слични списак код којег бих могао ово горе да потврдим? Наиме, са свим изведеним облицима придјева до̏бар, или неког сличног, с акцентом за сваки облик у одређеном и неодређеном виду.
Такође бих био захвалан на литератури која објашњава правила акцентовања придјева, ако не и именица и глагола. (Управо то ће бити потребно програмеру пројекта, Benwing2; дискутовали смо идеална рјешења (https://en.wiktionary.org/wiki/User_talk:Benwing2#c-Kostović-20240729041400-Benwing2-20240728222300).)
-
Дужине које ти делују произвољно резултат су врло старих гласовних развоја и у крајевима који чувају дужине (каквих је бар пола српскохрватских) оне се изговарају баш тако како си написао.
Прилози у компаративу/суперлативу се различито акцентују у речницима и изговарају у народним говорима, па се то може сматрати дублетним: у реду је и краткоћа и дужина завршног -е.
За хрватски имаш акценатске таблице у Нагласку у хрватском књижевном језику С. Вукушића и др., онлајн и на ХЈП. Од наших код Даничића (Српски акценти), само не баш у таблицама. Налик томе имаш и у Стевановићевом Савременом сх. језику. Али за придеве су коси облици предвидљиви – у речнику је обично обележен акценат за све родове или оба вида (ако је променљив), даље само комбинујеш с наставцима, који имају сталне дужине. – Имаш, сетих се, и Дешићев Мали акценатски речник, али он, како му и име каже, не обухвата све речи.
Узгред, што на Викиречнику нема вокатива?
-
Сад, читајући поново, видим да те заправо највише интересује аутоматизација акцената у косим облицима. За придеве је то како сам рекао, прилично једноставно, будући да нема много места за колебање, буквално само два: неодређени мушки у односу на женски и средњи, и у односу на њих одређени вид. И та два су увек или најчешће дефинисани у речнику (ја бих користио Матичин једнотомник). Компаратив и суперлатив су увек предвидљиви: (а)а̀-ијӣ/а̏-јӣ.
За именице и глаголе има много више спорних места: код именица за почетак вокативи и генитив множине. Плус неке разликују једнину од множине, неке поједине падеже (дат. и ак. јд. им. на -а, или лок. јд. им. на -∅). Да не помињем што се све то уплиће са сегментним алтернацијама као што је непостојано а, прелазак л у о. Баш пуно посла, за који би алгоритам био прилично гломазан. Слично је, и заправо горе, с глаголима, који имају још више облика.
Можда је за то најбољи пут направити алгоритам према једном приручнику (нпр. Вукушићу или Дешићу – Црногорце, на основу имена аутора, не бих ни случајно узимао у обзир) који би се прилагодио српском одн. савременом узусу (будући да је и Дешић акценатски мало анахрон).
Али, чисто да знаш, све то што ће писати у речницима неће бити до краја меродавно за српски стандард, будући да су акценати у огромној мери у превирању и да нормирано касни за стандардним бар 50 година. Да поменем само примере косих облика као Тибѐта̄на̄ца̄, по̏лица̄јче, копа́ља̄, ра̀змӣшља̄ху.
-
Dešić je baš nedavno objavio rad pod nazivom:
Парадигматски приступ систематизацији акцената српског књижевног језика
http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2024-1/sj-2024-29-1-6.pdf