Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Бруни 24. 01. 2011. у 17.23
-
Ваљда се тако то зове, зар не? Овај, разумеш, сине, јебига, итд… Ове ми сад падоше на памет, ви ћете сигурно бити вичнији јер српски говорите свакодневно (а не као ја, ја га само пишем свакодневно [osmeh2])…
Зашто се оне јављају, које вам највише сметају, да ли имају неко класно обележје (нпр. као она, баки сине, која је деведесетих означавала говор дизелаша), да ли има поштапалица које су карактеристичне за одређену струку, или за одређену друштвену групу… Ајмо мало о овим речима, сигурно има ту доста занимљивог да се каже…
-
Овде је честа поштапалица Па, да вам кажем… Не значи ништа, само упитаном служи да добије неки секунд да смисли одговор.
-
Ovaaaj, kak’ se zove…
Pomoz’ mi reći…
I to baš ovako s apostrofom! [bonk]
-
Taj neki rad…
Ovo nije toliko česta poštapalica, koliko reprezentuje sasvim nepotrebno dupliranje zamenica (jer su, zapravo, kontradiktorne). Negde sam o ovome čitala, nisam se ja dosetila, ali kad se jednom obrati pažnja, počinje da iritira!
-
Znači…
Ne znam da li je u vašem okruženju ova poštapalica toliko česta, u mom je frapantno zastupljena. Čak prevazilazi i čuveno ovaaaj!
Evo danas smo imali ispit, studenti odgovaraju i svaka druga reč je znači. I to potpuno van konteksta — Značiiii, bacanje ima ulogu značiiii u razvoju fine motorike, značiiii koordinacije oko — ruka (da li sam ovo dobro napisala?), značiiii… U jednom trenutku sam jednu studentkinju morala da zamolim da pokuša da se kontroliše i priča bez poštapalica (znam da nije jednostavno, navika je čudo), jer mi je bilo užasno teško da je pratim.
-
Често се многи искази без икакве потребе завршавају са: и то би било то.
-
U sličnom kontekstu, u poslednje vreme često čujem i tako to…
-
Овде је честа поштапалица Па, да вам кажем… Не значи ништа, само упитаном служи да добије неки секунд да смисли одговор.
Poštapalice, inače, tome i služe, da popune rupu u razmišljanju. [da]
-
Znači…
Ne znam da li je u vašem okruženju ova poštapalica toliko česta, u mom je frapantno zastupljena. Čak prevazilazi i čuveno ovaaaj!
Evo danas smo imali ispit, studenti odgovaraju i svaka druga reč je znači. I to potpuno van konteksta — Značiiii, bacanje ima ulogu značiiii u razvoju fine motorike, značiiii koordinacije oko — ruka (da li sam ovo dobro napisala?), značiiii… U jednom trenutku sam jednu studentkinju morala da zamolim da pokuša da se kontroliše i priča bez poštapalica (znam da nije jednostavno, navika je čudo), jer mi je bilo užasno teško da je pratim.
Je l’ ovako, Luče?
http://www.youtube.com/watch?v=MRzqyWW3Rdw
O sea je španska poštapalica tipična za isfolirane mamine i tatine sinove i kćerke, tj. pijos, ono što se na engleskom zove posh (kao Vikica Spajsica, da budem iskrena, zapravo ne znam koja bi tačno reč odgovarala za pijo, tj. posh na srpskom). Svaki put kad on ovde kaže "o sea", zvoni gong. Pa vi vidite šta se zove poštapanje… :P (inače, o sea bukvalno znači to jest, ali, kad se toliko puta ponovi, više ne znači ništa).
-
(inače, o sea bukvalno znači to jest, ali, kad se toliko puta ponovi, više ne znači ništa).
[pljes]
Pogledaću sutra, sad nisam u mogućnosti da upalim zvučnike. ;)
-
(kao Vikica Spajsica, da budem iskrena, zapravo ne znam koja bi tačno reč odgovarala za pijo, tj. posh na srpskom)
Fensi/fenserka ?
Moram da priznam da nisam baš u toku sa žargonom današnje omladine… [palci]
-
Pa ovo i nije terma o žargonu, već o poštapalicama ;)
-
…u poslednje vreme često čujem i tako to…
Ово се често не употребљава као пунозначни израз на крају реченице са више значења:
Ето шта ти кажем…
Разумеш?
И не знам шта бих још додао.
Први пут сам ово чуо са најтежим могућим косовско-ресавским (и ја некако дођем из тих крајева па ми и не беше тешко) акцентом и било ми је јако забавно.
-
Ово је краћи извод из подужег чланка Егона Фекетеа "Поштапалице — елементи језичког шунда".
Ovim, dakako, nije prikazan sav repertoar mogućih kombinacija koji se, kao što se vidi, kreće od gotovo neartikulisanih glasova, počev od onih najneugodnijih tipa a-a-a, o-o-o koja se ponekad otegnu i na nekoliko sekundi (dok čovek razmišlja) do onih koje se realizuju kao rečce tipa pa, do potpunih reči, kao ovaj, znate, ono i sl. i čitavih sintagmatskih ili rečeničnih konstrukcija kao: rekli bismo, znate šta, kako da kažem, kako bih rekao, ako tako mogu da kažem, je l’ te itd.
Odgovor na pitanje zašto se ovakve poštapalice upotrebljavaju stvar je psihološko-lingvističke analize, koju mi ovom prilikom ne činimo. Ukazujemo na ovu pojavu više sa estetsko-pragmatičnog polazišta, u želji da govornicima — naročito onima koji se oglašavaju nastupima na javnim medijima, takvima kao što su radio i televizija — skrenemo pažnju na ovu pojavu, koje možda nisu ni sami svesni dok govore, s napomenom da govor začinjen nesuvislim, nepotrebnim i nesmislenim rečima ne može biti odlika dobrog govorenja, te da bi svako ko drži do svog govornog nivoa morao svesno nastojati da svoje izlaganje oslobodi takvih reči, koje se s manje ili više prava odista mogu svrstati u jezički šund.
-
Evo još nekih koje mi paraju uši, a spadaju u poštapalice obrazovani ljudi. Čujem ih prečesto na televiziji, ali i kod nastavnika srpskog jezika: nekako, prosto, negde… Ubačene su bilo gde i bilo kad.
Ima li neke razlike u tome da govornik ćuti sekund - dva ili da koristi ove poštapalice? Manje mi para uši kratkotrajna tišina.
-
Последњих година све чешће чујем поштапалицу "и то је то".
-
Последњих година све чешће чујем поштапалицу "и то је то".
Ja je često izgovaram. Nisam bila svesna da je u pitanju poštapalica, dok sad ovo nisam pročitala! :blush:
-
Као мали сам у недоглед понављао поштапалицу како се зове. Ћалац ми је безброј пута рекао да размислим пре него што нешто кажем, застанем на тренутак, али џаба лудом говорити. :) Сада, на сву срећу, немам ниједну.
-
Ништа није спорно
(То) није упитно
Мислим, стварно
Апсолутно (моја поштапалица из младих дана)
:)
-
Ја не знам одакле ми само улазе у говор. Увек их имам, приметим их тек накнадно и онда недељама и месецима немоћно посматрам како их приметим тек након што ми излете из уста.
Тренутна актуелна је „у принципу“.
-
Moja je "shvataš"? Čak mi je prešlo i u španski, pa svako malo kažem ¿entiendes?
-
Ја не знам одакле ми само улазе у говор. Увек их имам, приметим их тек накнадно и онда недељама и месецима немоћно посматрам како их приметим тек након што ми излете из уста.
Артур Кларк: "Приче из "Белог јелена" - Коначна мелодија" :)
-
Тренутна актуелна је „у принципу“.
Daaaa, i ta! I naprosto Uh, što mi je ta mila! :D
A i to što kažeš, nemam pojma odakle mi! Uopšte ne primetim kad krenem da ih (zlo)upotrebljavam!