Српски језички атеље
Српски језички атеље => Књижевност => : Бруни 27. 02. 2011. у 10.54
-
Ja sam odavno čula za to, ali tek sam sad (konkretno, juče) i videla jednu od putujućih knjiga. Našla sam je na autobuskoj stannici, naslonjenu na stub na stepenicama zgrade. Sedi, i čeka. Možda baš mene. [fsmile] Sad je kod mene, i pogledaću je ovih dana, možda mi se dopadne, pa ću je i pročitati.
Pišem ovo jer mi se ova ideja mnogo dopala, tj. iako sam znala za to i ranije, nikad nisam uspela da lično i iskusim kako to funkconiše, a još manje da nabasam baš na jednu takvu knjigu. Postoji veb stranica na kojoj se mogu naći PDF dokumenti sa etiketama koje možete dauloudovati i odštampati i tako pustiti u svet i neku od svojih knjiga. Svaka knjiga je ubeležena na sajt i možete je pronaći po ISBN ili nekom drugom ID broju, i možete videti komentare koje su dali ljudi koji su je našli i pročitali. Za sad, koliko vidim, toga ima u Španiji, SAD, Kanadi, Italiji, UK i Australiji. Evo linka:
http://www.bookcrossing.org
Meni je ovo strašno zanimljivo, zar se ne bi moglo tako nešto i u Srbiji napraviti?
-
Meni je ovo strašno zanimljivo, zar se ne bi moglo tako nešto i u Srbiji napraviti?
Би, само да није Србин еволуирао од хрчка, па сакупља и што му треба и што му не треба.
-
Meni je ovo strašno zanimljivo, zar se ne bi moglo tako nešto i u Srbiji napraviti?
Moglo bi, ali samo leti.
Jer bi se po zimi tačno potukli tako nasred ulice oko džabe potpale. Vole Srbi knjigu… :)
-
Meni je ovo strašno zanimljivo, zar se ne bi moglo tako nešto i u Srbiji napraviti?
Moglo bi, ali samo leti.
Jer bi se po zimi tačno potukli tako nasred ulice oko džabe potpale. Vole Srbi knjigu… :)
А и кад размислиш, често се деси да нема тоалетног папира на аутобуским станицама.
-
Е, Шишмише, па ти га прећера сад… [lol] [lol]
-
А и кад размислиш, често се деси да нема тоалетног папира на аутобуским станицама.
E, to je tek prizor — vidiš ih sve kako odjednom idu u ćenifu sa knjigom pod miškom! [lol]
-
А и кад размислиш, често се деси да нема тоалетног папира на аутобуским станицама.
Олешио се неки, па брише гузу умрлицама? :D
(Пита учитељица шта је то „очигледно“ и јавља се Перица:
— Моја баба сваког јутра иде на ливаду. Под једном мишком носи Вашингтон пост а под другом Алгемајне цајтунг.
— И?
— Па, баба нема појма ни енглески, ни немачки — очигледно иде да сере.)
Да се вратимо на тему. Виђао сам овде те путујуће књиге. Имају налепницу преко целе корице често, и обично људи напишу где је све била и тако то. Занимљиво заиста.
-
A šta je to uopšte? Meni nije jasno o čemu je reč? Jel treba da se negde ostavi knjiga pa j neko uzme pa on ostavi dalje negde i tako dokle stigne?
-
Da, baš tako. Samo bi bilo dobro otvoriti web stranicu i napraviti etikete, kako bi knjiga mogla da se sledi. Dakle, odlučiš da pustiš jednu knjigu u opticaj. Uzmeš je sa svoje police, odeš na net i ištampaš etiketu sa identifikacionim brojem, i zalepiš je u knjigu. Na samoj etiketi piše o čemu se radi, da je to putujuća knjiga i da moliš onog koji je nađe da uđe na web stranicu, potraži knjigu po ID, i upiše gde ju je našao i ako je pročita, da li mu se svidela. I onda je ostaviš bilo gde na ulici. Na klupi u parku, na autobuskoj stanici…
-
Nije nemoguce da se to i kod nas realizuje a interesantno zvuči [thumbsup]
-
Mogli bismo da pogledamo na tom sajtu kako se otvara deo za novi jezik… :)
-
Ideja je interesantna, no nemojte sad da me ispljujete. Ja ne mogu sebe da zamislim da uzimam nešto sa ulice, klupe… Dobro, sad znam za putujuću knjigu, pa bih možda i obratila pažnju, inače mi nikad ne bi palo na pamet istražujem stvari po ulici. Imam averziju od toga, tako da je ja najverovatnije ne bih uzela [bag].
-
Луче, сасвим је разумљиво то што причаш, али с обзиром да се у Србији до скора ништа није бацало док ЗАИСТА не буде за бацање, сасвим је логично да окрећеш главу од било чега што стоји напуштено на улици. Но, времена се мењају (ја могу да потврдим, што с времена на време долазим, ви који сте ту стално, можда не примећујете, али има промена, и то огромних и то на боље), па тако и навике… Осим тога, те књиге обично имају налепницу на насловној страни, и другу на леђима, тј. боку (оно што се види кад књигу ставиш на полицу, на врх ми језика сад, ал’ не могу да се сетим да ме убијеш), тако да чак и да не знаш, сигурно би ти привукло пажњу да прочиташ шта је.
Мене ова књига и није нешто додирнула, тако да сам је вратила на улицу. Надам се да је наишао неко коме ће се допасти…
ПС: А можда се само ради о афинитетима. Ја нпр., обожавам старинарнице и старе књиге. Што је књига старија, то ми је привлачнија… У стању сам сатима да седим у некој старинарници и да прегледам старе књиге… Сваки пут кад видим да је неко избацио неке књиге, обавезно их онако издалека гврнем да видим да ли је нешто што ме занима, па ако јесте, приђем и ближе, па у завистости од стања у ком се налезе и прелистам их… Имам и једну о историји Каталоније за децу коју сам и покупила и тако је спасла од рециклирања у стари папир…
-
Е колико сам пута прегледавао по кутијама бачених књига и то не на тако достојанственим местима каква је клупа [bag] Не бисте поверовали шта људи све бацају. Нашао сам годишта предратних часописа, нека бачена а нека која су продавана на бувљим антикварницама где све може да се нађе по много повољној цени. А и антиквари и продавци старих књига прегледавају таква места, покупе оно што им се чини профитабилно и на карју продају по вишеструко већој цени.