Српски језички атеље

Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Gulo Gulo 13. 03. 2011. у 23.19

: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 13. 03. 2011. у 23.19
Izdvojeno odavde (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=345.0).

Једини феномен коме је писмо увек било подређено је стварање градова и империја, то јест, интеграције великог броја индивидуа у политички систем, и њихово разврставање у касте и класе. Изгледа да је писмо одувек фаворизовало експлоатацију човечанства, пре него његово просветљење.

Клод Леви Строс "Тужни тропи"
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 13. 03. 2011. у 23.49
Vrlo zanimljiv citat. Da li Klod Levi objašnjava malo podrobnije tu tvrdnju?
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 13. 03. 2011. у 23.56
Наравно, објашњава он много тога у Тужним тропима, на свој циничан и повремено заједљив галски начин :) Човек је био суви геније :) Нема ту много објашњавања, када само погледаш било које "најраније" писмо, оно увек има везе са економијом, или класном диференцијацијом… Тек са консеквентним развијањем форми (како писма, тако и друштва) оно постаје средство израза нечега "људскијег".
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 00.20
Vrlo  zanimljivo, a kako to? Nešto mi ne ide da zamislim kako to klinasto pismo npr. ide zajedno sa ekonomijom ili klasnom diferencijacijom… Deder, malo objasni, pliz… :)
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 00.39
Клинасто писмо прво  :D

То јест, ротирајући печати из кога се оно развија, а који служе као средство за утискивање "бренда" на робу која из Месопатамије путује у друге делове Месопотамије. "Стела лешинара" и остали репрезенти, као што је "Еп о Гилгамешу" долазе пуно касније. А треба напоменути, да иако децу у школама уче да су месопотамски системи најстарије цивилизације на свету, то никако није тачно. Већ у неолиту ми имао јако комплексне заједнице, а да не причамо о Гибекли Тепеу, који је стар 10500 година пре нове ере, значи време у коме плеистоцен још није готов, по Европи тумара мегафауна, а на Гибеклију ГРАД! Са поплочаним улицама, каменом архитектуром и пластиком, неописиво… Клинасто писмо је само израз дуготрајног развитка система знакова за обележавање својине, а самим тим и нечијег богатства. Е сад, то је толика тема да не бих сада нити толико офтопичкарио њоме овде, нити има смисла да се у теми расправља о толико обимном проблему. Могу дати списак литературе у најбољем случају  :D
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 00.40
Многа су пера сломљена на ту тему, и мора мастила проливена  :D
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 00.45
Ne brigaj ti za oftopičkaranje, ako si na liniji teme foruma i pričaš zanimljivo, očas posla te ja  [sec] i dodelim ti posebnu temu.  [yes] Mnogo je zanimljivo to što pričaš, jer ja sam izgleda živela u zabludi da su pisma nastala iz želje ljudi da komuniciraju između sebe na daleko i da zapišu mudrolije, i nikad mi na pamet nije padalo da ima veze s klasnim sistemima i ekonomijom.

Spisak literature, ako ti nije teško i mrsko, možeš dati, u svakom slučaju će biti koristan, ali ja nešto više volim kad mi neko priča priče… :)
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Соња 14. 03. 2011. у 00.57
Зрело је ово за реалну кафану - ал’ неку од ретких "правих", са коцкастим "асталњацима" - Гуло, звучиш као да би те било занимљиво слушати данима :).

… ja sam izgleda živela u zabludi da su pisma nastala iz želje ljudi da komuniciraju između sebe na daleko i da zapišu mudrolije, i nikad mi na pamet nije padalo da ima veze s klasnim sistemima i ekonomijom.
А која је примарна потреба за комуникацијом (визуелном, звучном, написменом) ако не она да се јасно стави до знања ко је ту главни баја/поседник/ј….? Не само код нас (мораш да прошириш угао посматрања феномена комуникације међу јединкама у групи :)).
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 02.18
 [emb1] Ијао, постидех се, али шта да радим када је страст према науци јака, и увек волим да причам о ономе чиме се бавим.

Увек је лепше мислити да је писмо настало као експонент језика као средство за еманципацију, али није, оно је само део тога. Прво настаје слика која је једнако метафизичка као и језик, тако да имамо сликарство у примарним формама 45000 BC. Симболика не говори само кроз језик.

Увек и према свему треба бити бескрупулозно сумњичав, нарочито у хуманистичким наукама. На пример, они феноменални дискови са Крита, када се погледају изгледају као нешто мистично, дивно, а када се преведу испада 3 краве, 5 говеда, 4 шиљежета, 7 јуница итд. И ту би добили слику о једној кретенској цивилизацији која збраја стоку, амфоре вина и робове. Али онда је ту сликарство тог периода, архитектура, примењена уметност, које каже нешто друго, да они нису припрости нити мало, али њихова традиција је усмена, као уосталом и наша. Није случајно чика Миша Ђурић преводио Илијаду и Одисеју у десетерцу  :D

Археологија је скоро па ултимативна наука о човеку самом, јер ми имамо  toolbar који укључује философију, антропологију, етнологију, историју, психологију, историју уметности, епистемологију, хералдику, али имамо и статистику, физику, хемију, географију, зоологију, палеонтологију, економију, патологију… Природне науке дају преко потребан отклон од хуманизма који нас тера на стално преиспитивање, а дубина захвата у скромност закључака. Сећам се када ми је један од мојих тутора на уводним предавањима рекао да здрав разум и све оно што мислим да знам оставим напољу, а да се прихватају само чињенице које су потврђене природним наукама а и оне с резервом. Једина мана је што археологија/антропологија ничему не  служи сем самоспознању, јер се увек прича или глувим ушима, или нас ваде из нафталина када нешто што ми причамо има употребу у дневно-политичким темама. Због тога ја увек захтевам од својих колега и студената приступ где се дневно искључује, где се искључују тренутни конструкти политичке некоректности/коректности.

Па ко би прихватио мирне душе историјски  и социолошки факат да је Спарта идеал сваке државе (не човека, државе)? Да је Атина робовласничка, шовинистичка држава и да је ближе повезана са Африком него са било чиме у Европи.
Да већина Европљана потиче од канибала. Да Персија није била робовласничка по уређењу, као ни Египат, да Римско царство никада није пропало, да су Турци наставак Византије, да се православна црква заправо зове православна католичка црква, да Мексико има континуитет државности преко 500 година под тим именом (са истим главниом градом, Теночтитланом, сада Мексико Сити), само се некада изговарало Мешика и да су имали обавезни школски систем и социјалну заштиту пре него су Еврољани крочили у Нови Свет, а да су и даље фурали веровања да сунце излази зато што некоме ишчупаш срце, а и да су ти којима су срца чупана ишли добровољно… А цело то време Кина примењује непромењени систем владавине под другим именима неких тричавих 6000 година и смеје нам се свима  :D Све подлеже тренутној политичкој слици, и све је тренутни политички конструкт, ми и они, дивљаци и цивилизовани, бинарни систем… 

ОК, сад сам почео да скачем са теме на тему као змија у ватри, али то је само зато што то питање које стоји у Леви-Стросовом цитату, све то подразумева, и још мнооооого тога. Због тога и нисам хтео да отварам пандорину кутију, али вукли сте ме за језик  [devil]

Одо ја да коњошем сада, сутра је ипак понедељак  [povrac2]

 
: RE: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 02.19
А за списак литературе, ускоро…  ;) :D
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 11.41
Jao Gulo, imam mnogo toga da te pitam, dotakao si mnoge vrlo zanimljive teme, al to ću kasnije, sad moram da radim…:( [povrac2]
Ali, ti pričaj, samo pričaj, mnogo je zanimljivo …
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 12.13
На жалост, и ја морам назад на радне задатке, али питај, а ја ћу се потрудити да ти одговорим другим питањима која ће дати помало одговора  :D
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 12.17
На жалост, и ја морам назад на радне задатке, али питај, а ја ћу се потрудити да ти одговорим другим питањима која ће дати помало одговора  :D
Oket, onda nastavljamo večeras… :)
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Belopoljanski 14. 03. 2011. у 15.31
Мене је оно да Европљани воде порекло од канибала и да Египат није био робовласнички највише заинтригирало.  [cesh]
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 15.41
Вечерас ћу о томе обимније, али, у Египту је постојао статус роба, који је био на нивоу отели смо те, али сада радиш за плату, нико не сме да те бије, једино мораш да радиш на неком послу одређено време, а после тог времена бираш да ли ћеш да одеш кући или да наставиш да живиш у Египту као Мисирац. Исто је важило и за дужничко ропство.  Дакле, да, технички јесте ропство, али фактички су били заштићенији од данашњих радника у већем делу света.  И нису представљали већи део радне снаге, чак ни близу. Пирамиде су градили слободни Мисирци, и то за плату.

А за канибализам, ради се о обољењу куру, које се изазива уносом људског меса. Дијагностиковано је на Папуа Новој Гвинеји код племена која су практиковала ендоканибализам. Генетским анализама дошло се до закључка да мање од 30 процената људи на Гвинеји има протеин који обезбеђује имунитет од куруа, док је у Европи тај број више него двострук.
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 15.47
Пирамиде су градили слободни Мисирци, и то за плату.
А они што су их бичевали? Значи, сви филмови лажу?  :D
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 15.51
Холивуд? Лаже? Ма немогуће  :D

Та прича о бичевањима има упоришта у мом не толико омиљеном СФ делу званом Стари Завет (сувише ми је насилно и демагошки настројено, неки су га чак називали и опијумом, мада признајем, има своје квалитете).
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 15.56
И да напоменем, пиво је било облигаторно сваког дана, по кило. Та традиција је сачувана у данашњих дунђера и црнотраваца, само је узнапредовала  [lol]
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Соња 14. 03. 2011. у 16.09
И да напоменем, пиво је било облигаторно сваког дана, по кило. Та традиција је сачувана у данашњих дунђера и црнотраваца, само је узнапредовала  [lol]
Да, сад има флаша од по 2 кила :).
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 22.05
Е па, као и обећано…

Ево мало слика Гибеклија, и приметите да у време када то тамо постоји у Европи је следеће:

: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 22.07
А сад Гибекли :

: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 22.09
Sladak je ovaj prasac… :)

Nego, mnogo mi je teško poverovati u to što pričaš o Egiptu… Na osnovu čega to tvrdiš? Kakvo je onda društvo bilo ako ne robovlasničko?
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 22.19
Изузетно интровертно на првом месту. Тврдим на основу чињеница, египатских законика који су сачувани, на основу огромних радничких насеља подно пирамида, на основу економских списа који су говорили колико је који радник добијао за дан рада, посебна лекарска насеља за раднике на пирамидама итд… Не треба замишљати егалитарно друштво, и те како су постојале касте, нико није смео да погледа у правцу племства, али то није била "источњачка деспотија" како се наводи. Египат, који траје 3000 година се никада није драстично ширио, нису ишли у освајања, колонизације, а одговор лежи у њиховој култури, која је била организована тако да се МААТ (космичка равнотежа која је код Мисираца била најбитнија, непроменљивост) никада не наруши… Упали би повремено у Канаан, попљачкали стоку, вино, жито, и вратили се назад на Нил…

Литература:

BAINES, J. 1996. Contextualizing Egyptian Representations of Society and Ethnicity, in: The Study of the Ancient Near East in the Twenty-First Century. The William Foxwell Albright Centennial Conference, edited by Jerrold S. Cooper and Glenn M. Schwa

KEMP, B.J. 1991. Ancient Egypt. Anatomy of a Civilisation, London - New York: Routledge.

RICHARDS., J. 2005. Society and Death in Ancient Egypt. Mortuary Landscapes of the Middle Kingdom. Cambridge: Cambridge University Press.

WILKINSON, T.A.H. 2001, Social Stratification, in: D.B. Redford (Ed.), The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt 3, 301-305. Oxford: Oxford University Press.

DAVID, R. 1996. The Pyramid Builders of Ancient Egypt. A Modern Investigation of Pharaoh’s Workforce. London and New York: Routledge.
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 22.35
Znam da tvrdiš na osnovu činjenica, ali sam htela da znam koje i šta konkretno kažu. ;)

A šta to za Spartu? Misim, niko ni ne misli da je Atina bila demokratija u današnjem smislu reči, jer je ipak bila i robovlasničko društvo, a za Spartu znam da su bili vojnički organizovani, da su im se čak i žene borile i da su bile jednake (ili barem poprilično jednake) sa muškarcima. I da su malo ali vrlo sažeto govorili (znaš ono, "Ili s njim ili na njemu" kaže majka sinu dajući mu štit pre odlaka u rat. ;) Nisu to valjda sve mitovi?
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 14. 03. 2011. у 22.47
Није лаконски говор добио има ни по чему  ;)
Лакeдемоњани су апсолутно гледали да што сажетије говоре. Чувен је одговор Ксерксу када тражи предају Спартијата и предају оружја, да се шаље само - Дођи и узми. А жене су фактички управљале свиме у Спарти, мушкарци су стално били у својим клубовима (војничка удружења, не кафићи  :D ). Због тога су Спартанце остали Грци називали мање мушкарцима, јер су и жене имале школовање и право својине. А да су ишле у рат, то и нису, то су мала претеривања.

Писао сам радове на ту тему, око жеље државе да убије било какву самовољу, јер је држава одавно прерасла организацију индивидуа који се заједно боре за опште добро. Држава организује индивидуе да се боре за државу. Спарта је потпуно успела у томе. Нема слободне воље, живи се и умире само за Спарту, не за себе. Због тога је SS преузео у потпуности спартански модел организације, образовања и идеологије. Али су сви били једнако безвредни у том неком погледу.
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 22.53
Да већина Европљана потиче од канибала.
Pa manje više, svi potičemo, zar ne?

Да Персија није била робовласничка по уређењу, као ни Египат,
Ovo već rekoh, dovodi me u mali zbun. Još uvek mi nije jasno ako nisu bili robovlasničko društvo, kakvo su onda društvo bili? Jeste, radili su za platu ali mi je teško poverovati da su imali socijalno i da ih je poslodavac mazio i pazio. Eksploatacija sigurno nije izostajala, jer da jeste, ne bi oni u ono doba uspeli da izgrade piramide i sfinge koje i dan danas stoje na istom mestu…
да Римско царство никада није пропало,
Dobro, ovo zavisi od ugla gledanja. Rimsko carstvo je nastavilo da živi kroz Istoćno rimsko carstvo koje je mnogo vekova kasnije bilo nazvano Vizantija. To mi ne deluje totalno sumanuto, sve zavisi iz kog ugla gledaš.
да су Турци наставак Византије,
Da, barem su oni to pretendovali da budu. Opet, kažem, zavisi kako gledaš.

да се православна црква заправо зове православна католичка црква,
I ovo mi je poznato, jer pojmovi pravoslavna i katolička, ortodoksna, sve to znači jedno te isto, tj. pravoverna, koja se prklanja nikejskoj dogmi, za razliku od raznoraznih arijanaca, nestorijanaca, monofizita itd.

да Мексико има континуитет државности преко 500 година под тим именом (са истим главниом градом, Теночтитланом, сада Мексико Сити), само се некада изговарало Мешика
O da, ja to znam. I svaka čast za ono Č u Tenočtitlanu. Obično ljudi koji nisu od struke greše, pa transkribuju kao Tenoćtitlan. ;)
и да су имали обавезни школски систем и социјалну заштиту пре него су Еврољани крочили у Нови Свет,
а да су и даље фурали веровања да сунце излази зато што некоме ишчупаш срце,
Da, znam ponešto od toga, ali to je neka sasvim druga kultura, i ako su čupali srca to ne znači da su bili divljaci. Fora je što danas ljudi gladaju na druge kulture previše usko, i iz ugla čoveka 21. veka, pa je onda normalno da im Inke i Asteci izgledaju kao obični divljaci. A nemaju pojma koliko greše…
а и да су ти којима су срца чупана ишли добровољно…
Hm, ovo mi baš nije najjasnije. Elem, koliko ja znam, Asteci su uglavnom žrtvovali ratne zarobljenike, i ratove su uglavnom vodili radi "nabavke žrtvenih jaganjaca", tako da kad su videli da Španci zapravo UBIJAJU svoje protivnike u oružanim sukobima, bili su zaprepašćeni njihovim divljaštvom (obratiti pažnju! :)), jer im je bilo nepojmljivo da neko tako olako baca u đubre živote koji bi mogli da se iskoriste za žrtvovanje i da na taj način izbegnu potrebu da žrtvuju svoje ljude.


А цело то време Кина примењује непромењени систем владавине под другим именима неких тричавих 6000 година и смеје нам се свима. Све подлеже тренутној политичкој слици, и све је тренутни политички конструкт, ми и они, дивљаци и цивилизовани, бинарни систем…
Hm, ovo mi nije teško poverovati… :)
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 14. 03. 2011. у 22.56
А жене су фактички управљале свиме у Спарти, мушкарци су стално били у својим клубовима (војничка удружења, не кафићи  biggrin ). Због тога су Спартанце остали Грци називали мање мушкарцима, јер су и жене имале школовање и право својине. А да су ишле у рат, то и нису, то су мала претеривања.
Dobro, možda sam se i ja malo zanela. Ne, nisu išle u rat, ali znam da su imale poprilično revolucionarno dobar položaj u odnosu na žene u drugim grčkim gradovima. Ne znam ja mnogo o tom periodu, mene lično više interesuje srednji vek, tako da je vrlo moguće da sam i ponešto omanula…

Nego, nešto mi je teško poverovati da su Spartanci bili "manje muškarci" nakon "300"… ;)

BTNJ, čestitam, postao si član… Svaka čast, u rekordnom roku… :)
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 15. 03. 2011. у 00.00
Ovo već rekoh, dovodi me u mali zbun. Još uvek mi nije jasno ako nisu bili robovlasničko društvo, kakvo su onda društvo bili? Jeste, radili su za platu ali mi je teško poverovati da su imali socijalno i da ih je poslodavac mazio i pazio. Eksploatacija sigurno nije izostajala, jer da jeste, ne bi oni u ono doba uspeli da izgrade piramide i sfinge koje i dan danas stoje na istom mestu…

Пирамиде нису биле само симбол моћи, већ начин да се у сушном периоду народ занима и да троши вишак производа, а да се не користи вишак енергије на то да се размишља како неки могу горе, а ја и Жуга ни на море…

Dobro, ovo zavisi od ugla gledanja. Rimsko carstvo je nastavilo da živi kroz Istoćno rimsko carstvo koje je mnogo vekova kasnije bilo nazvano Vizantija. To mi ne deluje totalno sumanuto, sve zavisi iz kog ugla gledaš.

Нисам мислио на Ромејско царство (мада, и на њега), већ на хришћанство, Ius civilis, сенат, еконимију итд. То што се запад фрагментисао, и што сада ту живе неки други људи, то не мења, суштинске установе, које су све римске.

Da, barem su oni to pretendovali da budu. Opet, kažem, zavisi kako gledaš.

И били су, то јест јесу, промењена је само вера и језик, и незнатно култура. Ромејско царство је под јаким утицајем истока још од поновног уједињења после проклетог крсташког освајања Константинопоља. Турци су дошли у Малу Азију током VIII века, и тада су de facto припадници културног круга степе, припадају монголоидном антрополошком типу, живе у јуртама. Да ли Турци из XV века имало личе не њих?

Hm, ovo mi baš nije najjasnije. Elem, koliko ja znam, Asteci su uglavnom žrtvovali ratne zarobljenike, i ratove su uglavnom vodili radi "nabavke žrtvenih jaganjaca", tako da kad su videli da Španci zapravo UBIJAJU svoje protivnike u oružanim sukobima, bili su zaprepašćeni njihovim divljaštvom (obratiti pažnju! smiley), jer im je bilo nepojmljivo da neko tako olako baca u đubre živote koji bi mogli da se iskoriste za žrtvovanje i da na taj način izbegnu potrebu da žrtvuju svoje ljude.

Да, било је је заступљено жртвовање заробљеника, али само шпански извори говоре о томе као да их ови угњетавају. поента је била да је часније бити жртвован боговима, него загинути током битке. Сетимо се само Јапанаца који нису имали појам ратних заробљеника, зато што је то нечасно. Фрејзер то лепо описује све у "Златној Грани", сетимо се само краљице кукуруза. А за Теночтитлан, хвала  :D Мало сам се бавио Астецима и њиховим друштвом.

А о родном идентитету Спартанаца је узалудно расправљати, јер не подлеже нама познатим категоријама  :D Они су подржавали хомосексуалност у редовима војника, само зато што су љубавници жешће бранили једни друге у биткама, а морали су да имају жене и да праве децу, јер ако то не бви успели казна је била смрт, потпуна психопатологија. У светој тебанској чети је сваки припадник МОРАО да изабере "ментора" из тог разлога.

Али, да, у грчком свету су жене биле најслободније у Спарти.

BTNJ, čestitam, postao si član… Svaka čast, u rekordnom roku…

Хвала, мило ми је ем драго  :D
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 15. 03. 2011. у 00.12
Nego, odosmo ti i ja u stranputicu. Sve je ovo lepo i krasno, ali ja još nikako da shvatim kako to pismo favorizuje eksploataciju čovečanstva. Ok, diskovi s Krita su u stvari samo prozaično zbrajanje krava i volova, ali i dalje mi izmiče veza između trgovačkog računa i eksploatacije. Osim, naravno, što trgovci koriste pismo da bi sveli svoje račune…
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 15. 03. 2011. у 00.21
Да, било је је заступљено жртвовање заробљеника, али само шпански извори говоре о томе као да их ови угњетавају. поента је била да је часније бити жртвован боговима, него загинути током битке. Сетимо се само Јапанаца који нису имали појам ратних заробљеника, зато што је то нечасно.
OK, ali, ja čitah negde ne mogu se setiti gde, da su svi ti narodi koji su živeli na Jukatanu i Meksiku (ne samo Mešike, od kojih su valjda nastali Asteci, nešto se sad baš ne sećam ovako napamet), da se zaista uopšte nisu ubijali u ratovima između sebe, a da su stalno ratovali, i da je u velikoj većini glavni razlog bio uprpavo hvatanje zarobljenika za žrtvovanje… S druge strane, o Astecima se uglavnom i zna preko onog što su Španci ostavili (nakon što su im popalili sve kodekse, naravno), usmena predanja koja su zabeležena tamo negde u 18. veku, ako se ne varam. Ne znam koji drugi izvori mogu da postoje osim tih retkih kodeksa, koji bi bili najbliži izvornim delima. S druge strane, ima dosta zapisa koje su ostavili španski konkistadori i sveštenici koji su učestvovali u Konkisti, ali to je neka sasvim druga priča…
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 15. 03. 2011. у 00.27
Све је то лепо објашњено код Маркса и Вебера, иако изгледа да имају дијаметрално супротне ставове, у питању је само друга визура. Ако имаш егалитарно друштво, оно своју уметност, мисли, осећања може преносити и усмено. Образовати своје припаднике такође усмено. Е, али земљорадничко друштво креће да прави вишак производа. Тај вишак се мора некако потрошити, иначе пропада. Ту долази на сцену трговина, али не било каква, јер трговине је било одувек, тачинје трампе. Сада заједница свој колективни производ пласира на туђе тржиште, и ту се мора забележити шта је чије, колико коме припада. У почетку то захтева просте знакове, али како се трговина компликује, тако и знакови постају комплекснији. Како знакови постају комплекснији, тако и трговина напредује, а са њом и богатство појединаца, који почињу тада стварати свој политички положај.  Синови и кћери тих појединаца бележе чији су синови и кћери и почињу бити горди, а уз то су и богати, диференцијација је сада скоро потпуна. Сада неко неће више да трпи њихову охолост и казни некога од њих. То остаје записано! То нам омогућава градацију мржње, и још већу неједнакост…

То би била некако упрошћена сувопарна материјалистичка филозофија, касније се укључују модели центра и периферије и тако даље… У међувремену, неки племенитији припадници те високе класе одлучују да почну да користе писмо и у мало лепше сврхе :)

А за Мешике, имамо кодексе, који бацају доста слике, и имамо археологију и статистику :) А с обзиром да су шпанска предања до нас пренели ученици сењор Игњација Лојоле, добро па су и овако Астеци представљени :)
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 15. 03. 2011. у 00.38
Nemoj tako, bilo je i dobrih sveštenika, kao npr. Bartolomeo de las Kasas je čini mi se bio prava preteča Human Rights Watcha zahvaljujući kome je Karlo V stavio tačku na period Rekonkiste i naredio istragu o zločinima koje je Las Kasas naveo u svom izlaganju. A jezuiti su bili ti koji su na kraju u 18. veku bili izbačeni iz španskih američkih kolonija jer su štitili Indijance i učili ih da budu samodovoljni…

Što se pisma tiče… Au, pa znači zaista je sve počelo od krava i goveda…  :D
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 15. 03. 2011. у 00.40
http://www.youtube.com/watch?v=rBhTIoIXoTI
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Belopoljanski 15. 03. 2011. у 01.11
I ovo mi je poznato, jer pojmovi pravoslavna i katolička, ortodoksna, sve to znači jedno te isto, tj. pravoverna, koja se prklanja nikejskoj dogmi, za razliku od raznoraznih arijanaca, nestorijanaca, monofizita itd.

Мислим да је Гуло мислио на то пуни назив Православне цркве гласи „Једна света католичка (саборна) апостолска црква“.
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Бруни 15. 03. 2011. у 09.25
I ovo mi je poznato, jer pojmovi pravoslavna i katolička, ortodoksna, sve to znači jedno te isto, tj. pravoverna, koja se prklanja nikejskoj dogmi, za razliku od raznoraznih arijanaca, nestorijanaca, monofizita itd.


Мислим да је Гуло мислио на то пуни назив Православне цркве гласи „Једна света католичка (саборна) апостолска црква“.
Da, imaš pravo. Mislim da to katolička zapravo znači saborna. Mada ima tu i ovog što sam ja rekla. Naročito treba voditi računa o tome kad čitate o događajima pre raskola 1053. Pominju se i katolici i ortodoksni, a zapravo se radi o jednima ti istima… :)
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 15. 03. 2011. у 13.21
Да, управо то. Католичка значи екуменска, што је синоним у грчком, а значило бе не само саборна, већ свеобухватна, а ортодоксија означава њену "правоверност".
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Belopoljanski 15. 03. 2011. у 14.25
У домаћој терминологији је „екуменски“ устаљено као „васељенски“, а „католички“ (или, како воле да незнатно промене како би се подвукла разлика у односу на католике, „католичански“) као „саборни“.

Да, „саборност“ у словенском „једна света саборна апостолска црква“ значи и свеобухватност. Пажљиво ухо може да примети како школовани припадници из католичких организација избегавају епитет „православни“ за православце већ радније користе „источно-православни“, као што и представници православних организација католике углавном називају „римокатолицима“. Разлог је прост и лежи у томе што и католици себе сматрају православнима, као што и православни себе сматрају католицима (ма како ово парадоксално звучало) и не желе да те епитете поклоне другој страни.
: Одг.: Pismo i njegova uloga u društvu
: Gulo Gulo 15. 03. 2011. у 14.29
Управо  [pivo]