Српски језички атеље

Српски језички атеље => Семантика и етимологија => : Belopoljanski 5. 04. 2011. у 20.56

: Гугутка (птица)
: Belopoljanski 5. 04. 2011. у 20.56
Ово питање двоструко. Тиче се и порекла речи и порекла ове птице. Други део питања нема директне везе са језиком, али можда ће неко (Соња?) моћи нешто и у вези са тим да каже.

(http://ebox.nbu.bg/loventurizam/img/birds/td201.jpg)

Гугутка је зато што гугуће, то је јасно. И на бугарском се тако зове. Међутим, читам и сазнајем да ове птице код нас уопште није било до пре скоро 100 година и да је тек пре неколико деценија кренула да из Турске мигрира по Европи. Да ли је могуће да је ова толико мало позната чињеница истинита?

Да ли се назив „гугутка“ раније односио на неку другу птицу и колико је ово уопште јединствено име за њу код нас? У појединим крајевима Хрватске (Далмација) зову је и „купујка“. О чему се заправо ради, одакле ова домаћа распрострањена птица која делује као да је ту одувек и одакле име за њу?
: Одг.: Гугутка (птица)
: Шоми 5. 04. 2011. у 21.13
Што се тиче порекла речи, гугутка је јасно одакле потиче — реч је о ономатопеји (као што је, рецимо, и мачка). Кумра, кумрија је турцизам (који је, опет, из арапског), што је још једно име за ову птицу. Домаће име за њу се, подозревам, јавило пошто је постала распрострањена у нашим крајевима, а јер се оглашавала другачије од дотад познатих птица у нас, па како нису долетеле са турским именом за себе, народ ју је назвао по некој њеној значајки: у овом случају је то било оглашавање, као што се и за друге животиње или биљке често дају називи према неким њиховим особинама или одликама (медвед [’једе мед’], црв [’црвене је боје’]; сунцокрет [’окреће се према Сунцу’], маслачак [’жут попут маслаца’]  итд.).

Други део питања и мене занима.
: Одг.: Гугутка (птица)
: Belopoljanski 5. 04. 2011. у 21.42
Мени је просто невероватно да, на пример, за ту причу нисам чуо ни од кога старијег. На пример, од мог деде који је, ако је тачно оно што пише, требао да се сећа времена када их овде није било. А и делује ми фасцинантно да се тако нешто крупно догоди у времену у којем живимо. Овде (у Банату) се још прича о доласку штеточина и болести винове лозе које су из Америке дошле у 19. веку и уочи Другог светског рата и помиње време када тога није било, када се лоза садила без калемљења и није прскала ни са чим, а овде се ради о нечему што није изазвано на неки, да тако кажем, вештачки начин, као што је долазак домаће мачке у Аустралију и сл.

И сам назив гугутка, то јест његова јединственост, ми је такође интересантан. Некако бих се мање изненадио да сазнам да се ова птица назива гугутком само у мом крају и околини, а да је други завичајни предели другачије зову — кад оно, гугутком се зове све до Црног Мора.

А читава ова дилема је почела тако што сам тражио слику грлице и тражио да видим да ли је грлица исто што и гугутка, јер грлицу у животу нисам видео, а ради се о птици која на нашим просторима обитава дуже него ми.  [blb]
: Одг.: Гугутка (птица)
: J o e 5. 04. 2011. у 21.43
И за голуба се, вели РЈАЗУ, каже да гугуће.
Реч гугутка први пут се појављује у речницима крајем 18. века.
: Одг.: Гугутка (птица)
: Belopoljanski 5. 04. 2011. у 21.48
Да, и голуб гугуће или гуче. Према подацима о врсти, она у јужне делове нашег језичког простора долази тек у периоду од 1900–1920. године, дакле у 20. веку (строго формално, од самог краја 19. века), тако да ме заиста интересује на шта се односио, то јест на коју птицу, назив гугутка. Синоним за грлицу?

Или смо знали за њу и тако је звали, као што знамо и за папагаје и нојеве, иако их у природи нема код нас?
: Одг.: Гугутка (птица)
: Belopoljanski 5. 04. 2011. у 21.52
Ево, поред нас и Бугара, и Румуни је зову guguștiuc. :-/ За птицу која се појавила у 20. веку бих у ова три језика очекивао бар три различита назива.
: Одг.: Гугутка (птица)
: Шоми 5. 04. 2011. у 22.22
Могуће је да су Румуни преузели нашу реч, јер имају доста наших позајмљеница, а да је наша реч изворно бугарска (ово нагађам на основу карте, не мора бити тачно). Ево карте ширења гугутке с немачке википедије (Швабе је зову, занимљиво (и логично :)), „турски голуб“, Türkentaube):

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/88/Streptopelia_decaocto_expansion.png)
: Одг.: Гугутка (птица)
: Соња 5. 04. 2011. у 22.28
Evo ga ovde (http://www.issg.org/database/species/ecology.asp?si=1269&fr=1&sts=&lang=EN) malo o invazivnosti:
The Eurasian collared-dove (Streptopelia decaocto) is an extremely successful invader capable of phenomenal range expansion despite geographic barriers. In Europe, it spread from Turkey and the Balkans colonizing almost every country in Western Europe in a matter of 30 years, becoming viable breeders within two years of invasion. Believed introduced to the West Indies by accidental release of a pet trader in 1974, Eurasian collared-doves have spread throughout the Caribbean. In the early 1980’s they invaded Florida and quickly established localities throughout the southeastern United States. Researchers cite factors such as genetic mutation, keen adaptation to human-dominated environments, and high reproductive potential as possible explanations for their abundant range expansion. Negative impacts include competition with endemic birds and potential disease transmission.

E, BP, dođeš mi [pivo]:
The Eurasian Collared-Dove was originally native to the Bay of Bengal region (India, Sri Lanka, Myanmar), but historical records suggest that it expanded its range in the 1600s (by introductions and/or by natural means) to include Turkey and the Balkan region of southeastern Europe. By the end of the 1900s, the Eurasian Collared-Dove could be found throughout Europe. In its native range, the Eurasian Collared-Dove is most commonly found in open agricultural, suburban, or coastal areas, but avoids heavily forested habitats or highly urbanized cities.
http://edis.ifas.ufl.edu/pdffiles/UW/UW30100.pdf
: Одг.: Гугутка (птица)
: Belopoljanski 5. 04. 2011. у 22.47
Словенске позајмљенице у румунском су, ако сам ја добро пазио на часу, из давних времена и много лабавијих романско-словенских ограда, а престају са буђењем румунске националне свести када се дешава обрнути процес – системско чишћење румунског језика од речи словенског порекла и њихова замена изворним романским, латинским или француским где год је то било могуће.

С обзиром да реч постоји у румунском, да у Бугарској постоји и село по имену Гугутка, а на територији на коју такође гугутке долазе у 20. веку, а да, како каже Џо, у (нашим?) речницима реч „гугутка“ постоји од 18. века, пало ми је на памет да се можда то име односило на неку другу птицу, на пример управо на грлицу или неку врсту грлица? Наравно, да би постојало домаће име за неку животињу, она уопште не мора обитавати овде, али мора бити позната. На пример, слон, носорог и сл.
: Одг.: Гугутка (птица)
: .:Aleph:. 9. 08. 2011. у 11.09
У Бугарској чак постоји и село Гугутка (http://en.wikipedia.org/wiki/Gugutka).

Синоним за грлицу?

Не, није синоним. То су две различите птице, али истога рода, Streptopelia. РМС каже да је гр̏лица на латинском Turtur turtur, што је вероватно назив по старијој таксономији. Данас је она Streptopelia turtur и изгледа овако:

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Streptopelia_turtur_on_a_branch.jpg/250px-Streptopelia_turtur_on_a_branch.jpg)

Гу̀гутку РМС зове Streptopelia risoria.
: Одг.: Гугутка (птица)
: .:Aleph:. 9. 08. 2011. у 11.13
На чешком је име за гугутку hrdlička zahradní, што је заправо у преводу ’баштенска грлица’, hrdlo је грло.