Српски језички атеље

Dve stvari da dodam ovde:

Prvo link koji radi ka postu iz prethodne poruke:
https://web.archive.org/web/20151009001258/http://www.rts.rs/page/blog/sr/kultura/post/121/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/1508/%28%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B0%29+%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B0.html

A drugo, potražio sam na Google Booksu 'žurka', i našao sam upotrebu u romanu iz 1974. autora koji je 1948. godište, i pre toga, ovaj unos iz 1967:

https://www.google.rs/books/edition/Prilozi_prou%C4%8Davanju_jezika/aI5iAAAAMAAJ?hl=en&gbpv=1&bsq=%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B0&dq=%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B0&printsec=frontcover

A što se tiče izraza 'žur-fiks' (fr. jour fixe, dan primanja, u otmenim kućama utvrđeni dan primanja kada se može doći u posetu bez najave), najraniji pogodak koji sam našao je iz 1877. godine.

Симпатично је што Пипер глаголе у овој конструкцији назива повратним (код Станојчића је само конструкција повратна). Слично се у тој књизи називају и конструкције с логичким субјектом у дативу (Спава ми се), иако на лексичком плану то евидентно нису повратни глаголи.

S tim što ići nije povratan, samo je u povratnoj konstrukciji da bi se postiglo obezličavanje.

To je Kostov i napisao, ako pažljivije pogledaš. Esquivalience, nisam sasvim siguran da si razumeo pitanje, s obzirom na pomalo lakonski odgovor.

Ja sam video pitanje, ali nisam siguran šta da odgovorim. Meni je ovo granično gramatično: nalazim tu i tamo primere kao i Kostov:

Kao prvo, ne rukuje se (predsednik) uvek.

( RTV)

ali ih nije lako naći, i uglavnom bi ih bilo bolje preformulisati u lični oblik.

Pa ne deluje ni u 10. veku prva palatalizacija u svim situacijama, nego je vezana za specifične morfološke kontekste (sufikse, specifične padežne nastavke i sl.), ali se u prethodnim vekovima sve ispalatalizovalo, a nove reči koje su došle u jezik nakon prve palatalizacije – dočekale su druga i treća palatalizacija (druga je sibilarizacija), i onda u staroslovenskim tekstovima praktično nema ničega na -ki, -gi, -hi, -ke, -ge, -he i sl.

Najstarije zapisane reči koje su preživele palatalizacije bile bi pozajmljenice poput kit: ima u Suprasaljskom zborniku їѡɴⲁ тρи дɴи въ к҄итѣ поживъ (dakle iz Knjige proroka Jone). Ili lična imena i toponimi i sl.

Pa jeste, ovde smo sad načeli više tema. Al' to nema veze, ako neko želi bar nešto da nauči, ništa nije teško.

Reč svagda ste objasnili i jasna mi je, nastala je drugim principom - od reči sve + god i ne podleže palatalizaciji.

Sada me zanima druga stvar.
Kada kažete "meki poluglasnik se neutralisao u 10. i 11. veku" i "Palatalizacija ne deluje u 14. veku", možete li mi navesti primere takvih reči koje je "mimoišla" palatalizacija; koje su iz 14. veka, a da nisu postojale pre 10. veka?