Standardni jezik i govorni jezik…

[Vukvuk]

Ако одеш тако дубоко, онда ће ти и скоро све социолошке појаве бити арбитрарне. У различитим културама су различите ствари пристојне. Можда је у некој култури непожељно бити потпуно обучен, па се још може смислити и „објективни мотив“: чим тело прекриваш одећом, значи да нешто кријеш и да си варалица. На пример.

Slažem se, zato sam rekao kakav-takav.

Poenta je bila da se norme (ponašanja ili govorenja) formiraju same od sebe, a zatim se samo ozvaniče, kroz zakone o javnom redu i miru (koje pominje Bruni) ili kroz gramatike i pravopise. I to ističem jer razumem da ti tvrdiš da se takve norme uvek uvode odozgo i da moraju da se uvedu da bi se u društvu znao red.

[J o e]

Па ако се озваничавају, онда морају бити одозго. Ако 95% људи користи облик А, а 5% његов дублет, Б, тим осталима ће изабрана варијанта А бити наметнута. Тако да правог и неосетног озакоњивања праксе не може бити.

То што ја на 40 степени не идем кратких рукава у суд не значи нужно да је то само због оформљене друштвене норме, да неко не помисли: „Како га није срамота“, већ и зато што ће ми неко из позиције моћи дати укор или казну, што је чиста неспонтана прескрипција друштвене норме.

[Vukvuk]

Ali nije nikako isto da li je norma nastala u samom društvu, a zatim kao takva samo ozvaničena od strane neke društvene institucije, ali nadalje predstavljana kao oktroisana i u najboljem interesu svih nas, ili je ona zaista stvorena i uvedena odozgo u društvo u kojem do tada nije postojao red. Jer ako je norma nastala iz društva (kako ja mislim da jeste), onda se društvu nikada nije moglo zaista oduzeti pravo da o njoj i nadalje odlučuje, niti postoji stvarna potreba da se monopol na odlučivanje prepusti nekoj privilegovanoj ekspertskoj zajednici. Taj monopol je bio samo posledica šire zablude da društvo tone u propast i anarhiju ako mu neko odozgo ne postavi pravila života i ponašanja. (To se naslanja na kraj rasprave o krugu i kružnici, odnosno na moj stav o potrebi demokratizacije svih sfera društvenog života.)

[J o e]

Ја ипак мислим да не може са́мо друштво о томе да одлучује, па чак ни са̏мо његови образовани чланови. Тиме се баве институције, које су дужне да испитују јавно мњење. Тачно је да се код у језик неупућених развија тај мит о тобожњем пропадању језика, који углавном потхрањују недоучени наставници српског (и Милка Цанић), али он не мора бити у нужној вези с последицама рада експертске заједнице.

[Бруни]

(и Милка Цанић)

Боже, јадна жена…  Зна ли она колико је и зашто је популарна?

[Vukvuk]

Ја ипак мислим да не може са́мо друштво о томе да одлучује,

A zašto tako misliš? Zašto misliš da je potrebna institucija koja će da odlučuje o tome kako se koja reč piše i izgovara, koji oblik i koja konstrukcija će biti standardna a koja ne i koja reč ima koje značenje i kako se koristi? Zašto misliš da standardni jezik ne može da se formira i reguliše sam od sebe?

Sam kažeš kako se kod nas ne haje mnogo za normu. Da li nam je zbog toga u životu "gore" nego što bi bilo da je poštujemo? Da li bi nam bilo "gore" da norme i nema?

[Бруни]

Како то ти замишљаш, Вуче, да се регулише сам од себе? Па то нигде нема, ни тамо где има институције ни тамо где је нема. Ето, енглески нема институцију, па се ипак не регулише сам од себе…

[Stoundar]

Vukvuče, ne znam kako bismo transkribovali bez norme. Svako bi ime zavisilo od Google testa ili Cobiss testa ili nečeg trećeg, kako ko zna i umije. Nije da ovo ne bi moglo funkcionisati (kao što u engleskom imamo Gaddafi, Qaddafi, Qadhafi…), ali se radi o suvišnom neredu, s obzirom da postoji uglavnom samo jedan izvorni oblik. Neke je stvari moguće dovesti u red. Evo najgoreg primjera kod Prćića:

Graham, Grahame /grejam/ Grejam — NE Grejem, što je i drugo ime: UP. Graeme; NE Gream; NE Greem; NE Greham; NE Grehem; NE Grem; NE Graem; NE Gram; NE Grahem; NE Graham