Stieg Larsson

[Павлица]

Вероватно вам питање звучи глупо, али како се исправно транскрибује име овог шведског писца?

ИПА запис каже /stiːɡ ˈlɑrsən/, а шведски изговор је /ˈstiːɡ ˈlaʂɔn/. Шведски изговор јасно даје да је Лашон, али у Правопису не пише да се RS преноси као Ш (осим што је дат пример год гласа глас /u/; Bofors, прилагођено Буфош). Чак су се и домаћи медији, али и издавачке куће определиле за облик Лашон.

[Stoundar]

To je ovaj slučaj.

[Бруни]

О томе нам је писао и покојни проф. Рајић…

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1388.msg15024#msg15024

[Павлица]

Прочитах све, али ништа не схватих. 

[Бруни]

Šta ti konkretno nije jasno?Lepo čovek objasni kako se izgovara i zašto je dao transkripciju sa /š/…

 

Kombinacija rs je daleko problematičnija. U svim švedskim i norveškim govorima u kojima je r alveolarni ili postalveolarni suglasnik, on u kombinaciji sa s daje jedan poseban retrofleksni glas, koji se na srpskom jedino može označiti slovom i glasom š (u našim ušima najčšeće zvuči kao da počinje glasom r i nastavlja se glasom š). To sažimanje u jedan glas odvija se nezavisno od toga da li je pozicija medijalna ili finalna. Međutim, u govorima koji imaju uvularno r, kombinacija ostaje dvofonemska, dakle rs. Prva realizacija znatno preteže po broju govornika, ali ni druga nije zanemariva. U suštini, valjalo bi se držati izvornog izgovora, ali je to nemoguće ako se ne zna kako sam nosilac imena izgovara svoje ime. Zato sam predložio da se uvek transkribuje, tačnije rečeno prilagodi srpskom izgovoru i piše š.

(bold moj)…

[Stoundar]

Ali bi bilo bolje da je manje izobličeno pisanje, recimo Laršon ili čak Larson.

[Vukvuk]

http://en.wikipedia.org/wiki/Swedish_phonology#Sonorants

In most varieties of Swedish that use an alveolar /r/ (in particular, the central and northern forms), the combination of /r/ with dental consonants (/t, d, n, l, s/) produces retroflex consonant realizations, a recursive sandhi process called "retroflexion".[47] Thus, /kɑːrta/ ("map") is realized as [kʰɑːʈa], /nuːrd/ ("north") as [nuːɖ], /vɛːnern/ (’Vänern’) as [vɛːnəɳ], and /fɛrsk/ (’fresh’) as [fæʂːk]. The combination of /r/ and /l/ does not uniformly cause retroflexion and sorl (’murmur’) may be pronounced [soːɭ], [soːrl], or [soːl].[48]
 
As the table to the right shows, this process is not limited by word boundaries, though there is still some sensitivity to the type of boundary between the /r/ and the dental in that retroflexion is less likely with boundaries higher up in the prosodic hierarchy.[49] In the southern varieties, which use a uvular /r/,[50] retroflex realizations don’t occur.[51] For example, /kɑːrta/ (’map’) is realized as [kʰɑʁta], etc.[52] A double sequence /rr/ usually won’t trigger retroflexion so that spärrnät (’anti-sub net’) is pronounced [ˈspærːˌnɛːt].[53] The process of retroflexion is not limited to just one dental, and e.g. först is pronounced [fœ̞ʂʈ].[54]