Göteborg

[Stoundar]

Klajn je za Geteborg i protiv Jeteborja. Ima li ko Pisce i pismenjake?

[J o e]

Имам ја. Сад ћу погледати.

[Бруни]

Onda da ne pišem Rajiću? Ako Klajn kaže da je Geteborg, onda je sigurno tako.

[J o e]

[У првом делу чланка критикује старије нормативисте што се баве само домаћим топонимима а не занимају се за транскрипцију страних имена. Хвали појаву Прилога Правопису.]

Да се то постигне [тј. тачно писање страних географских и личних имена], било би неопходно да новинари, преводиоци, коректори и сви други који посредују у преношењу страних имена схвате да су дужни да их преносе у исправном облику, а да је произвољно и недоследно писање аљкавост равна преношењу лажних вести. То, опет, подразумева да се од дотичних преносилаца траже три особине: знање најважнијих страних језика, навика да за имена из језика које не знају потраже савет стручњака, и треће и најважније, познавање основних начела транскрипције. Та начела, изнета у већ поменутим Прилозима Правопису, своде се у суштини на ово: није довољно познавати изговор у страном језику и што верније га забележити словима наше ћирилица. Добра транскрипција мора водити рачуна и о томе да се не удаљи сувише од изворне графије, да звучи природно, да не уноси ломове у одавно устаљене правописне навике, да не отежава промену имена по падежима. Конкретно то значи да се морамо бранити од оних који би хтели да Гетеборг зову „Јетеборј“, јер су чули да Швеђани тако изговарају; од преводилаца с француског који пишу „Франсуа“, „Пуаро“ и слично; од оних који, ропски подржавајући енглески изговор, пишу „Сјузн“, „Џејмз“ и чак „Трнбул“.

Такве незграпности догађају се онима који су „преучили“ страни језик. С друге стране, зна се да нам главна мука није претерана ученост, него недоученост: потпуно непознавање страног изговора, у з бркање речи, правила и појединих језика међу собом, као кад Диселдорф постане „Дизелдорф“, или се француско име Катрин изговара по енглеском. […] Због овога се има утисак да су аутори Прилога мало предалеко отишли у свом захтеву да се не мењају „ликови имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај“, чиме нас обавезују да довека трпимо сваку грешку која се макар и мало устали.

[Даје пример енгл. Mailer → Мајлер ум. Мејлер.] Зар нема наде да би се овакве грешке једног дана могле исправити? Пример „Лос Анђелоса“ показује да има. Мало еластичнији прописи омогућили би писменим људима да већ сада почну да их исправљају. Не можемо чекати да се и у Диселдорфу одрже олимпијске игре па да наши новинари схвате да име тог града нема никакве везе с инжењером Дизелом и његовим мотором.

[Даље пише о грешкама на Тахитима, Хаитима, Љермонтова улица.]

[J o e]

Onda da ne pišem Rajiću? Ako Klajn kaže da je Geteborg, onda je sigurno tako.

Тим пре што је ово писано између 1980. и 1993. Ако је тад било укорењено, онда нема спора.

[Stoundar]

Hvala, Džo.

[J o e]

Нема на чему.

[Бруни]

Pa eto, onda neću pisati. To je sasvim dovoljno da posluži kao pouzdan odgovor. Dakle, Geteborg je odomaćeno, i tačka.

[Stoundar]

I Prćić je za Geteborg. Sjetih se da geografski rječnik ne obrađuje samo imena iz zemalja u kojima se govori engleski, nego i druga važnija imena iz cijelog svijeta.

[Vukvuk]

Eto, odbraniste se.

[Cobbe]

E, ovo je već sjajno i ima smisla. Raduje me ovakav zaključak, mada u suštini ne volim "pravila sa milion i jednim izuzetkom" te zato mislim da je mišljenje Vukvuka najpraktičnije, ako mogu tako da se izrazim, jer smanjuje broj nekih drugih budućih dilema i nedoumica.

Hvala vam, pomogli ste mi mnogo.

[Бруни]

Nema na čemu, i drugi put. 

[Stoundar]

Marta 2005. godine učestvovao sam kao eksterni stručnjak u oblikovanju studija balkanologije na Univerzitetu u Geteborgu.

[IamASt]

Da li je samo Sheveningen? Kao što je Stokholm?

[Бруни]

Da li je samo Sheveningen? Kao što je Stokholm?