Ptica, ’tica i tica

[Jelen@]

Naiđoh na jenom ozbiljnom mestu na reč tica (bez apostrofa). U RSJ nisam pronašla ništa pod tom odrednicom, pa me zanima da li da reč pišem sa apostrofom ili bez njega. Kako bi bilo pravilno?

[Suomalainen]

      Šestotomni rečnik srpskohrvatskog za oblik tica kaže da je zastareo i narodski. Stoga, ako je tica narodski, u književnom jeziku biste pisali sa apostrofom (’tica).
      Mada, ako ste tica bez apostrofa našli negde u poeziji, verujem da bi se u tom slučaju to moglo opravdati onim što zovemo pesnički jezik; znate i sami kako to ide u poeziji… Ili ako se, na primer, prikazuje narodni ili arhaični govor ili tako nešto, mislim da se i tu može tolerisati tica. Ali s obzirom na to što je ova reč u šestotomnom rečniku nakićena odrednicom nar. (narodski) – ipak u književnom jeziku treba pisati s apostrofom.

[Vukvuk]

Po meni, pisanje ’tica umesto ptica (ili ’ajde umesto hajde) ne čini taj oblik ništa više književnim. Tako da ja ne vidim smisao apostrofa. Književno je ptica (i hajde), a ako baš želiš da napišeš [tica], onda piši tica.

[Зоран Ђорђевић]

Ја бих се сложио са Вуком: pisanje ’tica umesto ptica (ili ’ajde umesto hajde) ne čini taj oblik ništa više književnim.

[Jelen@]

Ne bih ja da pišem tako, već sam samo naišla na tako napisanu reč, pa sam se zapitala koliko je pravilno. Imam često nedoumice u vezi s jezikom, ali mi nije problem kad u literaturi koju imam kogu da pronađem  odgovor. Ajde bih u SMS-ovima uvek napisala bez apostrofa (sad se ne sećam gde sam pročitala tu preporuku), ali za ticu nisam bila sigurna. Mada, ne verujem da bih ikad tu reč upotrebila u tom obliku.

[Зоран Ђорђевић]

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Covek_nije_tica

[Duja]

Zoran me preteče, upravo taj isti link sam hteo da postavim

[Suomalainen]

     „Apostrof se piše u rečima koje se shvataju kao okrnjene, na mestima na kojima su u pisanju izostala slova, a u izgovoru glasovi (u poeziji zbog stiha, u razgovornom jeziku, dijalekatskim zapisima i sl.).” Pravopis iz 2010, tačka 175.
     S obzirom na to što u pravopisu piše, ako baš želite da napišete tica bez p iz nekog od navedenih razloga u citatu, ili iz razloga koji je njima sličan, po onome što u citatu iz pravopisa koji sam naveo piše – treba to pisati s apostrofom. Postoje izuzeci od ovoga, ali oni su navedeni u pravopisu, i nijedan od njih nije tica. S obzirom na to što kaže šestotomni rečnik, kao i s obzirom na to što recimo Šipka ne priznaje oblik tica i kaže „ne nego ptica” u svom rečniku pravopisnom, treba koristiti oblik ptica, a ako tu reč želite skratiti u skladu sa pravopisom – skratićete je onako kako to pravopis nalaže, a nalaže da se skrati pisanjem apostrofa. Ne razumem u čemu je tu problem.

     Ako želite da pišete narodskim jezikom, da verno predstavite narodski jezik ili šta god, s obzirom na to što tica jeste popisana reč u rečniku, vi možete pisati tica koliko god vam je volja, ali to će i dalje, po šestotomnom rečniku, biti narodski, a ne književni. Ako želite književni, pisaćete ptica, a ako baš želite da ga skratite – pisaćete ’tica, a ne tica, zato što tica nije književna reč, a ’tica je validni pravopisni način da se književna reč ptica skrati, i stoga je ’tica skraćena u skladu sa književnim jezikom, u skladu sa važećim pravopisom, a to meni oblik ’tica i te kako čini mnogo više književnim.

     Ja tako tumačim ono što u literaturi piše. Vi ste svakako slobodni da se sa mnom ne slažete.

     Što se tiče linka, ne znam šta ste time hteli pokazati. Ako ste hteli pokazati da se može pisati tica, pročitajte opet drugi pasus mog prvog komentara (kao i ovaj komentar u suštini). Ne kažem da vi to ne možete pisati (ali to neće biti književni jezik). Ako ste hteli pokazati da je to književni oblik linkom sa Vikipedije, onda se setite da ste – upravo to – dali link sa Vikipedije…

[Vukvuk]

Suomalainen, nema potrebe za takvim tonom.

Ja se prosto ne slažem sa tom preporukom (ili barem sa njenom primenom u cilju "poknjiževnjavanja" izraza koji prosto nisu književni), jer mislim da je besmislena. [tica] prosto nije književni oblik, pisali ga mi tica ili ’tica. Zapisivanje dijalekata kao primer gde se može koristiti apostrof u ovom smislu je tek nebuloza: dijalekat nije krnji standard pa da to okrnjavanje beležimo nekim apostrofima. Ako se u dijalektu kaže [tica], onda se kaže [tica] i piše tica, i tu ništa nije okrnjeno.

Jedino gde ima smisla je to beleženje imitacije razgovornog jezika koji je po suštini standardni jezik, ali govorna realizacija ne odgovara potpuno pisanju, pa ako želimo da istaknemo (sa nekom stilskom funkcijom) kako govorni izraz odstupa od utvrđenog načina pisanja*, možemo to da označimo apostrofima: - ’De si? - E’o, ti? (na taj način je utisak neformalnosti komunikacije mnogo bolje prenet nego da smo napisali - Gde si? - Evo, ti?, što fonetski nije ono što se čuje u tim iskazima) i sl. Međutim, meni bar nije poznat govorni varijetet standardnog jezika u kojem se govori [tica] umesto [ptica], pa da ima smisla upotrebiti apostrof u toj funkciji.

* I to, opet, samo u strogo književnom tekstu, npr. u romanu. Potpuno je smešno pisati u SMS poruci ’De si? Šta ra’iš? i sl. Ili napiši Gde si, šta radiš?, što je morfološki, iako ne fonetski, zapis onoga što želiš da kažeš, ili prosto De si, šta raiš?, ako želiš da budeš neformalan.

[Зоран Ђорђевић]

Ako želite da pišete narodskim jezikom, da verno predstavite narodski jezik ili šta god, s obzirom na to što tica jeste popisana reč u rečniku, vi možete pisati tica koliko god vam je volja, ali to će i dalje, po šestotomnom rečniku, biti narodski, a ne književni.

Не знам зашто се жестиш, то ти је Вук и рекао: Zapisivanje dijalekata kao primer gde se može koristiti apostrof u ovom smislu je tek nebuloza: dijalekat nije krnji standard pa da to okrnjavanje beležimo nekim apostrofima. Ako se u dijalektu kaže [tica], onda se kaže [tica] i piše tica, i tu ništa nije okrnjeno.

[Suomalainen]

Suomalainen, nema potrebe za takvim tonom.

Не знам зашто се жестиш, то ти је Вук и рекао:

     Ne žestim se. Nisam imao nameru da budem neprijatan, niti bilo šta slično. Izvinjavam se ako ste tako shvatili moj komentar.

Ako se u dijalektu kaže [tica], onda se kaže [tica] i piše tica, i tu ništa nije okrnjeno.

     Da, slažem se apsolutno. Naravno. Rekao sam to. Ako pišemo u dijalektu, predstavljamo dijalekat u nekom tekstu, navodimo primer u nekom tekstu ili nešto slično, apsolutno se slažem da ćemo pisati tako (kao što ste i rekli, ništa nije okrnjeno).

     Moj problem je što korisnik pita kako bi to bilo u književnom jeziku. Ako neko baš želi da skrati oblik ptica, a da to bude strogo književno, ja ne znam kako bi se to drugačije moglo postići nego apostrofom. Rekli ste „[tica] prosto nije književni oblik, pisali ga mi tica ili ’tica.” Tu se ne slažem potpuno, zato što kad pišemo ’tica, mi pišemo skraćenu varijantu književne reči ptica, ne pišemo varijantu reči tica (ja ne predlažem da oblik tica pišemo s apostrofom). Imamo dve lekseme (neknjiževno tica i književno ptica). Kad napišemo ’tica, mi nismo napisali varijantu od neknjiževnog tica, već skraćenu varijantu književne lekseme ptica. Kad napišemo s apostrofom, time označimo da smo izostavili glas u književnoj reči, označimo time da smo napisali varijantu od lekseme ptica, a ne od lekseme tica. Ne stavljamo mi apostrof leksemi tica, već leksemi ptica, reč tica ne diramo. Bar ja to tako vidim.

Jedino gde ima smisla je to beleženje imitacije razgovornog jezika koji je po suštini standardni jezik, ali govorna realizacija ne odgovara potpuno pisanju, pa ako želimo da istaknemo (sa nekom stilskom funkcijom) kako govorni izraz odstupa od utvrđenog načina pisanja* […] * I to, opet, samo u strogo književnom tekstu, npr. u romanu.

Međutim, meni bar nije poznat govorni varijetet standardnog jezika u kojem se govori [tica] umesto [ptica], pa da ima smisla upotrebiti apostrof u toj funkciji.

     Epa, da. Slažem se i s tm. Ali, opet, korisnik pita za književni jezik. Reč tica nije književna i ne možemo je književnom napraviti koliko god apostrofa joj mi lepili, slažem se. Ali ne lepimo njoj apostrofe nego reči ptica (ako baš želimo da je skratimo, a da ostanemo pri književnom jeziku). Dve lekseme: neknjiževno tica, i književno ptica (i, ako baš želimo da tu književnu leksemu skratimo u sladu s književnim jezikom, skratimo je na ’tica, i time označimo da smo dali varijantu lekseme ptica, a da nismo upotrebili leksemu tica).

     Možda zaista i nisam u pravu, ali ja i dalje to tako vidim…

[Бруни]

Hm, Jelena je pitala šta je pravilno, a ne šta je književno. Mislim da ovde svi u suštini pričate isto, samo na stvar gledate iz različitih uglova, koji ne moraju obavezno biti okarakterisani kao tačni ili pogrešni. Jelena je, dakle pitala:

Naiđoh na jenom ozbiljnom mestu na reč tica (bez apostrofa). U RSJ nisam pronašla ništa pod tom odrednicom, pa me zanima da li da reč pišem sa apostrofom ili bez njega. Kako bi bilo pravilno?

Po meni, direktan odgovor na ovo pitanje  bio bi: književni oblik je PTICA, i sa apostrofom ili bez njega, oblik bez P nije standardan, nije književni, tako da je u principu svejedno da li ćeš ga pisati. Činjenica je da izgovaraš bez P, a kako je napisano, apsolutno je svejedno.