Блогче

[J o e]

Тражећи, неуспешно, чега је превод Брунина бубаждаја, нађох да се на интернету употребљава хипокористик од блог, који стоји у наслову, и то не ретко (Гугл даје око 200 резултата).

Наравно, то се, најстриктније гледано, коси с Правописом, али ни облик с једначењем блокче није добар јер је блокче нешто друго (мада Правопис иначе не попушта ни у том случају: Грац-Граца : Градац-Граца). Постоји и хипотетичка варијанта блошче (с палатализацијом, по узору на рошчић), али би то тек било непрозирно.

Дискусији вероватно и нема места кад се узме неприхватљивост системских облика, али би на ове појаве, мислим, требало скренути пажњу састављачима/уредницима будућих издања Правописа. Поред овога, могли би да озаконе да су изузетак од једначења и енглеска имена Потсдам и сл.

[VPF]

Mislim da je u samom tekstu pravila o jednačenju (bar u prethodnom pravopisu) upravo Potsdam naveden kao primer odstupanja u stranim imenima, pored Vašington i Rentgen (čovek Rentgen, aparat rendgen).

(Pst, Potsdam je nemačko ime.)

[Stoundar]

мада Правопис иначе не попушта ни у том случају: Грац-Граца : Градац-Граца.

Popušta, a imam više starih tekstova (još iz sedamdesetih godina) u kojima je razmatrano ime Gradac. Stvar je u tome što P 60 u rječniku mijenja gradac kao graca i daje na istom mjestu Gradac bez promjene, iz čega se moglo pretpostaviti da se mijenja kao opšta imenica. Međutim, onda su pravopisci predložili da bude Gradca, pozivajući se na primjere Zabrdca i Brgudca iz t. 82b1 u P 60. Ovo je uvršteno u P 93.

P. S. Potsdam je njemačko ime, nije englesko, a već su ozakonili engleska imena kao izuzetak od jednačenja, time što su manje-više kopipejstovali Prćićev tekst u tačku 214.

[Часлав Илић]

Тражећи, неуспешно, чега је превод Брунина бубаждаја[…]

Ниси пробао Гуглом, а?

[J o e]

(Pst, Potsdam je nemačko ime.)

P. S. Potsdam je njemačko ime, nije englesko

ОК. То ми је прво пало на памет без једначења, па нисам ни промишљао о пореклу. А није да тог имена нема у енглеском.

Mislim da je u samom tekstu pravila o jednačenju (bar u prethodnom pravopisu) upravo Potsdam naveden kao primer odstupanja u stranim imenima, pored Vašington i Rentgen (čovek Rentgen, aparat rendgen).

već su ozakonili engleska imena kao izuzetak od jednačenja, time što su manje-više kopipejstovali Prćićev tekst u tačku 214.

У тексту о једначењу пише да се то често дешава. Није озакоњено да се код енглеских имена увек од тога одступа. Управо је и битно то преместити из транскрипције у гласовне промене. Кад би просечном кориснику правописа пало на памет да отвара поглавље о транскрипцији због тога!

Popušta, …… su pravopisci predložili da bude Gradca, pozivajući se na primjere Zabrdca i Brgudca iz t. 82b1 u P 60. Ovo je uvršteno u P 93.

У праву си. У глави су ми била правила из П60. Ипак, овде се то не може применити јер стоји: „у писању понеког властитог имена“.

Ниси пробао Гуглом, а?

Тражио сам, журећи, bubazdaja, за чији оригинал на првој страни нема погодака, а није ме дубље од тога занимало, нити је то релевантно за ову тему.

[Часлав Илић]

[…] нити је то релевантно за ову тему.

Свакако, али није релевантна била ни опаска „неуспешно“. А ту опаску у том контексту не могу да пустим да одстоји ;)

[J o e]

Моја напомена је заузимала једну реч и заснована је на чињеничном стању. Нерелевантна је, свакако, као и један део сваког текста, али не и неумесна. А ово је сад чист офтопик.

[Stoundar]

У тексту о једначењу пише да се то често дешава. Није озакоњено да се код енглеских имена увек од тога одступа. Управо је и битно то преместити из транскрипције у гласовне промене. Кад би просечном кориснику правописа пало на памет да отвара поглавље о транскрипцији због тога!

Ali i dalje se ne odstupa od jednačenja uvijek (primjer: Magbet), samo najčešće ili gotovo uvijek. Jedino je sistem transkripcije tako postavljen da se uvijek odstupa od jednačenja, ali ne mora svako ime biti po sistemu. Naravno, trebalo bi dodati napomenu o sistemu transkripcije, zajedno s uputnicom na t. 214, da bi čitaocu bilo jasnije koliko su nepoželjna odstupanja u slučaju engleskog.

[J o e]

Али Магбет представља изузетак. Правило је, које важи за све што системски транскрибујемо, да нема једначења.

[Stoundar]

Da, ali ne znam treba li shvatati tačke o jednačenju kao djelimično opisan tekst, u kojem je moguće koristiti riječi tipa „često“, ili kao stopostotnu normu. Pravopis često iznosi kojekakva zapažanja o praksi, a onda na određenim mjestima „presiječe“ i odredi normu (vjerovatno zato što je dosta toga preuzeto iz Priloga Pravopisu, koji jesu predstavljali analizu zajedno s konkretnim prijedlozima).

[J o e]

Али Прилози Правопису писани су у време када је Рушди постао Ружди. Тад је изостајање једначења било „често“, данас је оно правило, и то, мислим, треба експлицитно написати.

[VPF]

Погрешио сам за Рендгена. П11, т. 20.в(3) изузима од једначења „с ослонцем на изворни језик … властита имена, транскрибована и само делимично прилагођена нашем правопису, и изведенице од њих“, али као изузетке од тог изузимања баш даје Магбета и Рендгена.

Релевантно за Потсдам (из истог одељка): „Једначе се међутим сугласници с, з, ш и ж, осим у случајевима кад би њихове замене повукле замену и других сугласника“. Па даје као примере једначења нека имена од којих би половина и без тог правила била таква (по правилима за енг./нем./фр. транскрипцију) али као примере за неједначење Потсдам и Питсбург.


Блошче ми делује као океј решење. Може да збуни на чашче часак, али мислим да је довољно прозирно. Природан осећај за језик говори да је то шч могло настати од неколико различитих спојева, и један од њих је очигледно г+ч. (Поред рошчића, узор је брешчић, а и шака речи са шч од х+ч.)

(А има вала и друкчијих образаца за умањенице: блогић, бложић, блошчић, бложе, бложићак, блогутак… добро, да не претерам.)