Тачно је да немамо глас дз, али имамо слова д и з. Не оспоравам овде ништа, али јесте интересантно да би се код нас Годзила звала Гоцила да је апсолутно идентично име пренето из италијанског, а не енглеског.
Стоундаре, код тих имена и презимена је ствар прилично пипава, нарочито када су у питању енглески изговори. Оде човек у САД и пред њим су две могућности, да унакази запис свог имена како би сачувао приближан изговор, или да унакази изговор како би сачувао приближан запис. Код Богдановича имамо ситуацију да се и он и његов отац презивају Bogdanovich, само се он транскрибује као Богданович, а његов отац као Богдановић.
Мислим да би пренос наших имена и презимена измењених страним читањем наших записа требао да буде мало детаљније разрађен.
А фамилија Балашевић је променила презиме у свом матерњем језику, није баш пример.
