Анђелка Роксандић

[J o e]

Изгледа ада на РТС-у ипак постоје некакви лектори

http://www.rts.rs/page/blog/ci/kultura/post/110/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BA%D0%B0+%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/1350/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82.html

http://www.rts.rs/page/blog/ci/kultura/postList/110/
Ово је срамота. Званични сајт РТС-а, званични лектор РТС-а, а оно — глупост до глупости.

Децу која напишу Патријарх она би вратила у 1. разред, а не зна да је од 1960. до 1997. управо тако било исправно писати.

не „са великим" [словом], како пише у једном коментару, јер слово вам није другар већ оруђе које користите у писању). А да се консултујемо с литературом пре објављивања на блогу?

Велико слово је, каже, „основни постулат језика“. Језик = правопис? Шта ће нам лингвистика.

Онај ко не прави разлику … не би требало, Ја не треба…. Ћао, конгруенцијо.

Боље познавати енглески него знати енглески, јер „нико не зна све“.

Прописује Је ли ти радиш? Је ли ви знате, јер је то „упитни облик глагола јесам“!

Пише је л’ да.

Пак одваја зарезима.

Иза јер, а, али пише зарез.

Летос, по њој, не може да значи ’лето које долази’. Речник у шаке.

Улагати у Србију, објашњава она, значи ’улагати у државу Србију’. Врло сувисла парафраза.

У реченици Пријем у придружено чланство је предкорак за пуно чланство у ЦЕРН-у смета јој пуно (јер није стављено пуноправно — шта то беше метафора?), а не смета јој предкорак.

„Не може“ пуна подршка, већ треба потпуна подршка!

Не схвата да је захвалити и захвалити се исто.

Ајд што јој смета најбољи икада, али она протерује из стандарда и више него икада. Разлог?

„’Икада’ је прилог за време и не може да стоји сам, већ је потребно, да би значење било потпуно, додати још информација“. Лингвистички врло прецизно објашњење.

[Шоми]

И „неписменизација“, као „топлификација“ — калемљење страних наставака на домаће основе. Боље је „онеписмењавање“.

[Astijanaks]

Аха.

Зато сам и рекао некакви.

Страхота.

[J o e]

И „неписменизација“, као „топлификација“ — калемљење страних наставака на домаће основе. Боље је „онеписмењавање“.

И још каже да ће можда та реч ући у Речник српског језика (који с тим називом не постоји).

[Astijanaks]

С тим што треба навести да иза јер може ићи зарез, то није забрањено, на пример када се даје неко додатно објашњење или слично.

Да захвалити се и захвалити у хрватском – знам, причамо о српском – не значе исто. Први значи „љубазно одбити”, а други „изразити захвалност” (кружна дефиниција, али ме мрзи сад да измишљам другачију).

Неким језикословцима чаше су пуне, а захвални су много.

[J o e]

За захвалити (се) отвори РМС.

Нађи ми у Правопису одредбу за писање зареза у реченици Јер, ко ће ми помоћи ако не ти.

[Шоми]

Када види човек овакве „лекторе“, пожели да их уопште нема него да иступају с оваквим „саветима“. Треба упутити неко протестно писмо РТС-у, можда позвати и Клајна да да̑ какав коментар.

С тим што треба навести да иза јер може ићи зарез, то није забрањено, на пример када се даје неко додатно објашњење или слично.

Ако иза везика следи апозиција, нормално да ће бити одвојена зарезима. Она почиње пасус зависном реченицом, пише запету иза јер где не треба и наставља с другом зависном реченицом коју почиње опет истим везником — толико и о стилу.

Да захвалити се и захвалити у хрватском – знам, причамо о српском – не значе исто. Први значи „љубазно одбити”, а други „изразити захвалност” (кружна дефиниција, али ме мрзи сад да измишљам другачију).

РМС одредницу даје као захвалити (се) и наводи сва значења под њоме.

[Vukvuk]

Изгледа ада на РТС-у ипак постоје некакви лектори: линк.

Lektorka koja kaže:

(не „са великим", како пише у једном коментару, јер слово вам није другар већ оруђе које користите у писању).

Fail.

Онај ко не прави разлику између ћирилице и латинице не би требало да је дошао до краја 8. разреда (никако 8-ог),

Fail.

Глагол „требати" је безлични глагол, што значи да се не мења: ја требам, ти требаш… него: Ја треба да научим да правилно говорим и пишем.

Fail. Otuda ovo ja sam/je trebalo odozgo.

Увођење страних језика у основне школе требало би да описмени људе, а не да доведе до срозавања сопственог. А да бисмо научили неки страни, или светски језик, потребно је да знамо матерњи (боље рећи „познајемо" јер нико не зна све, али ту мислим на основна правила матерњег језика).

Слажем се да су хемија, физика, математика и остали предмети у школи важни, такође и страни језици. Али, да бисмо разумели све те предмете потребно нам је, најпре, знање српског језика.

Ovo ima veze jer ne "poznajemo" dovoljno srpski pa ne možemo da pratimo nastavu iz hemije, fizike, matematike i stranog jezika?

Ja nisam siguran da li bih pre želeo da mi dete bude "nepismeno" ili da bude ovakvo.