Зато што спојеве предлога и именичких речи без помереног значења пишемо увек одвојено (с(а) тобом, с(а) њим, с(а) Жељком, с(а) кућом. Овде је „невоља“ што је акценат обавезно превучен на проклитику (са̏ мно̄м) па се тиме ствара доживљај једне речи, што, наравно, није једини критеријум. (У неким крајевима имамо са̏ тобо̄м, са̀ њӣм… па то не значи да треба писати спојено.)