Ја бих као Дуја.
Ja bih ostavio u originalu […] Otprilike kao što bih i naziv neke pesme ostavio u originalu, a ne prevodio ili, ne daj bože, transkribovao.
Код серијских и властитих имена производа из домена тешке индустрије превођење уопште није редак случај. Посебно када се ради о именима која имају исто порекло у оба језика (нпр. планетарне сонде
Викинг и
Пионир место
Вајкинг и
Пајонир) или која имају непосредно симболичко значење (нпр. бомбардери
Летећа тврђава и
Стратотврђава). Преводи се неретко чак и кад ниједно од ова два није случај (нпр. ракета носач
Дуги марш или атомски ледоломац
50 година победе). Када се не преводи, транскрипција је сасвим уобичајени поступак; и тада се, ако се текст бави датим објектом, превод најчешће бар једном наведе у загради на почетку.
Претпостављам да су два разлога овоме. Прво, за разлику од маскултурне музике, тешка индустрија заиста стиже са свих крајева света. (Као и класична музика, где је превођење назива композиција исто нормалан поступак.) Друго, за разлику од потрошачких производа, извори информација о тешкој индустрији нису превасходно маркетиншки оријентисани.
