Та некадашња морфема је -ъ, полугласник. Али питање је да ли је на синхронијском плану град мотивисано глаголом градити, пошто град није нешто што је изграђено, него ’веће насељено место’.
Боље узети други пример. Додир је радња у којој се нешто додирује, дакле именица додир је настала од гл. додирнути (додиривати). Везу са тим глаголом видимо на основу исте основе додир-, а да је то радња заснована на значењу тог глагола и да је то граматички именица, видимо на основу тога што иза основе нема видљивог језичког израза. Дакле, то што физички нема морфеме не значи да она не постоји, јер има њеног лексичког и граматичког значења. Таква морфема се назива нулта и бележи се знаком за празни скуп: додир-∅.
Она може представљати наставке за деклинацију и конјугацију: кревет-∅ : кревет-а; леп-∅ : леп-а, види-м : види-∅, а може бити и суфикс, када служи за грађење нових речи: налет-∅ : налет-ети, кишобран-∅ : бран-ити (од кише) итд. Некад чак и основа може бити нулта морфема.
