Eloi?

[Бруни]

Nije neposredno i nedvosmisleno biblijsko ime (kao, recimo, Mojsije u filmu Deset zapovijedi sa Charltonom Hestonom), ali se ipak čini da je Wells bio inspirisan Biblijom.

Pojavljuje se, vidi link u citatu.

Pardon. Proverila sam i u konkretnoj Bibliji Vuk i Daničić prevod, i tako stoji, Eloi. Sad još jedno pitanje: da li se u samom filmu pravi bilo kakva aluzija na Bibliju, da li se pominju Eloi u vezi sa Biblijom na bilo koji način?

[Stoundar]

Nije bitno da li se eksplicitno pominju u vezi s Biblijom, već mogu li čitaoci koji poznaju Bibliju primijetiti ovaj naziv i razmisliti o njemu. Ako mogu u originalu, trebalo bi da mogu i u prevodu. Ne vidim zašto je toliko bitno da bude Iloj a ne Eloi, kad uopšte nije bitno da se Nijemci zovu *Dojči i slično. Možemo valjda promijeniti dva slova radi tačnijeg prevoda.

[dan555]

Надам се да ћете се на крају сложити, да знам како да пишем.

Као што је Шоми рекао, евентуалну везу са Библијом лако (и јасније) је објаснити фуснотом па због тога није потребно остављати Илои. А опет, ако је то име већ присутно у српском у том облику ваљда тако треба да остане?

Е сад, ја не пишем причу нити неки рад већ желим да у теми на свом форуму тим именом назовем део популације који у будућности неће моћи да ради. Дакле, треба ми као општа именица (да ли у том случају пишем малим словом?).
Није ми битна веза са Библијом. Битно ми је само како је правилно написати то Елои.

У случају да остаје Елои, како гласи једнина?

[Belopoljanski]

Да ја то преводим, превео би их као Елој(ац)/Елојка и Елоји.

[Бруни]

Ako delo isninuira na Bibliju, onda svakako ostaviti kao sto je u Bibliji. Ako je ime slucajno odabrano, onda transkribovati. To je sustina svih mojih pitanja i podpitanja.

[Stoundar]

Ja kažem da nije važno da li je slučajno ili namjerno odabrano, bitan je stilski efekat koji ostavlja na čitaoca upoznatim s Biblijom. Takav utisak bi trebalo sačuvati u prevodu, ako već ne moramo po svaku cijenu transkribovati imena naroda. Šta ako u 802,701. godini ima govornika našeg jezika, a oni, eto, nisu bukvalno transkribovali naziv, nego su ga malčice prilagodili?

Dane 555, upitaj nekoga na tom forumu ima li prevod Vremeplova.

[Шоми]

А зашто стављаш зарез кад одвајаш хиљаде?

[dan555]

Безуспешно покушавам да је нађем у е-облику.
Ће питам.

[Belopoljanski]

У традиционалним (српско)православним преводима, то је „Или!“, по читању јеврејског ЕЛ као ИЛ, што је грчки изговор, вероватно од транскрипције јеврејског Хе у грчко Ета, које се у латинским позајмљеницама из грчког чита као Е, а у грчком као И. То јест, барем у средњем и модерном грчком. Баш то Ел/Ил имамо и у имену државе Израел, које у традиционалним текстовима гласи Израиљ. Дакле, ако бисмо се држали библијске референце због оних који познају Библију, требало би назвати их Или, а што је, по мени, сасвим беспотребно, јер, као неко ко би требао да препозна ту алузију, никад не бих то име повезао са Исусовим дозивањем Бога на крсту.

А и чини ми се да сами Eloi немају никакве везе са јеванђеоском референцом на дозивање Бога на арамејском, већ да је име одабрано једноставно тек тако, што лепо и егзотично делује. И због тога би и српски превод (ако већ не постоји, ја се заиста званичног превода филма не сећам) требало усмерити ка томе.

Иначе, то „Или“ и реченица на арамејском су у јеванђеље убачени само због преношења приче како су окупљени око Исуса, не разумевши га, мислили да дозива Илију. А који се, иначе, на енглеском зове Elias.

[Stoundar]

А зашто стављаш зарез кад одвајаш хиљаде?

Zato što sam prenio broj sa stranice na engleskom i zaboravio na pravopisnu razliku. Rijetko pišem velike brojeve na našem.

[Бруни]

Ja kažem da nije važno da li je slučajno ili namjerno odabrano, bitan je stilski efekat koji ostavlja na čitaoca upoznatim s Biblijom. Takav utisak bi trebalo sačuvati u prevodu, ako već ne moramo po svaku cijenu transkribovati imena naroda. Šta ako u 802,701. godini ima govornika našeg jezika, a oni, eto, nisu bukvalno transkribovali naziv, nego su ga malčice prilagodili?

Dane 555, upitaj nekoga na tom forumu ima li prevod Vremeplova.

A ja kažem da JESTE bitno. Ako je pisac odabrao to ime s namerom da aludira na Bibliju ili događaje iz Biblije, onda treba uzeti prevod imena. Ako je sasvim slučajno uzeo ime, i ne pravi se nikakva referenca na Bibliju, onda treba transkribovati. Primer sam već dala malopre: Ako glavni junak nosi bibliojsko ime a ni on sam, ni radnja filma nemaju blage veze s Biblijom, SVAKAKO da će se transkribovati ime. Bilo bi malo anahronično u nekom američkom akcionom ili mafijaškom filmu imati nekog ko se zove David ili Solomon već je sasvim logično da se takvi likovi nazovu po transkripciji: Dejvid i Sajmon.

[Бруни]

У традиционалним (српско)православним преводима, то је „Или!“, по читању јеврејског ЕЛ као ИЛ, што је грчки изговор, вероватно од транскрипције јеврејског Хе у грчко Ета, које се у латинским позајмљеницама из грчког чита као Е, а у грчком као И. То јест, барем у средњем и модерном грчком. Баш то Ел/Ил имамо и у имену државе Израел, које у традиционалним текстовима гласи Израиљ. Дакле, ако бисмо се држали библијске референце због оних који познају Библију, требало би назвати их Или, а што је, по мени, сасвим беспотребно, јер, као неко ко би требао да препозна ту алузију, никад не бих то име повезао са Исусовим дозивањем Бога на крсту.

А и чини ми се да сами Eloi немају никакве везе са јеванђеоском референцом на дозивање Бога на арамејском, већ да је име одабрано једноставно тек тако, што лепо и егзотично делује. И због тога би и српски превод (ако већ не постоји, ја се заиста званичног превода филма не сећам) требало усмерити ка томе.

Иначе, то „Или“ и реченица на арамејском су у јеванђеље убачени само због преношења приче како су окупљени око Исуса, не разумевши га, мислили да дозива Илију. А који се, иначе, на енглеском зове Elias.

Ako se gledaju srpski tradicionalni prevodi, i ako je pojam biblijski, jedini dobar prevod je iz Bibliije. Dakle, Eloi.

[Stoundar]

Ali Bruni, imena Dejvid i Sajmon upotrebljavaju se bezbroj puta ne samo u književnosti nego i u stvarnosti. Nema nikakve sumnje kakvi će se oblici koristiti kada se njihovi nosioci baš tako zovu, uglavnom zato što im je maternji jezik engleski. Analogija bi funkcionisala kada bi u stvarnosti postojalo milion naroda koji govore engleski a zovu se Iloj (transkribovano), ali u ovom slučaju imamo jedan jedini, izmišljeni narod, bez značajnog uzusa o adaptaciji u srpski. Zato mislim da prevodilac ima slobodu imenovanja ako time postiže određeni stilski efekat, isti onaj koji primjećuje čitalac engleskog originala na osnovu poznavanja Biblije.

[Бруни]

Nrma svrhe da se natežemo i da još više zbunjujemo Dana, jer je već jasno da je ime iskorišćeno sa jasnom asocijacijom na Bibliju, tako da je odgovor na njegovo pitanje: Eloi. Prema biblijskom prevodu.

Što se same problematike tiče, nevezano za konkretno ovaj primer, ne slažem se s tobom Stoundar. Sva imena koja se pojavljuju u Bibliji, danas se koriste u celom svetu i imaju bezbroj varijanata, i treba vrlo voditi računa pri prevođenju da li postoji povezanost s Biblijom ili ne. Pa čak i pojmovi (kao ovo Eloi) koji se uzimaju iz biblioje i daju im se nova značenja (nazivanje nekog izmišljenog naroda uzvikom Hristovim). Jer, takođe je moguće da je čista slučajnost da se u nekom delu pojavi narod s tim imenom, i ako zaista nema ama baš nikakve asocijacije sa Biblijom (nego je čovek "izmislio" tu reč, ne znajući da ta reč već postoji u Bibliji, npr), onda ne vidim zašto bismo se držali Biblije. Obična transkripcija bi bila ispravan postupak, jer ako to ne uradimo, onda bismo uneli u delo aluziju na Bibliju koja ranije nije postojala, a to svakako ne bi trebalo da se desi.

[Stoundar]

Aluzija postoji, bila ona namjerna ili ne. Ovo je već rasprava o tome kako tumačiti književno djelo, a ne slažem se da treba (samo) upitati autora, već uglavnom čitati tekst i analizirati njegov efekat na čitaoca, pratiti tokove koje je pisac možda sasvim podsvjesno unio.