У традиционалним (српско)православним преводима, то је „Или!“, по читању јеврејског ЕЛ као ИЛ, што је грчки изговор, вероватно од транскрипције јеврејског Хе у грчко Ета, које се у латинским позајмљеницама из грчког чита као Е, а у грчком као И. То јест, барем у средњем и модерном грчком. Баш то Ел/Ил имамо и у имену државе Израел, које у традиционалним текстовима гласи Израиљ. Дакле, ако бисмо се држали библијске референце због оних који познају Библију, требало би назвати их Или, а што је, по мени, сасвим беспотребно, јер, као неко ко би требао да препозна ту алузију, никад не бих то име повезао са Исусовим дозивањем Бога на крсту.
А и чини ми се да сами Eloi немају никакве везе са јеванђеоском референцом на дозивање Бога на арамејском, већ да је име одабрано једноставно тек тако, што лепо и егзотично делује. И због тога би и српски превод (ако већ не постоји, ја се заиста званичног превода филма не сећам) требало усмерити ка томе.
Иначе, то „Или“ и реченица на арамејском су у јеванђеље убачени само због преношења приче како су окупљени око Исуса, не разумевши га, мислили да дозива Илију. А који се, иначе, на енглеском зове Elias.