На Вука сам се надовезао само како бих илустровао његово ијекавизирање екавских и икавских топонима где Срем није изузетак. А у оно време као да је у народу било сасвим обично да одређену територију ван свог подручја и рефлекса јата изговарају на свој начин. Није само Вук Срем звао Сремом, то су чинили и сви остали Срби из Босне и Славоније, међутим не и Срби из Срема. Сремци су, на пример, и Осијек звали Осеком.
Мислим да га Хрвати доследно ијекавизују, као и све остале топономе који садрже придев сремски (нпр. чак и Сремску Каменицу, градско насеље Новог Сада) — чак и Срем у народним стиховима („Диван је кићени Сријем…“) — само као резултат посматрања Срема као дела хрватске државе у време када се започело са стандардизацијом језика.
