Odbrambeni…

[Бруни]

E, svašta čovek sazna. Na pamet mi ne bi palo da ljudi imaju muke s ovom rečju. 

Odbrandbeni

Odbranbeni

Postoje li neke reči za koje niste pretpostavljalii da ih ljudi pogrešno koriste, pa ste se iznenadili kad ste čuli?

[rade]

Virtouz
Flizer
Infrakt
… ima još

Dodaću još i biser iz vremena kada sam slućio vojsku: kucam tekst moga starešine i ispravljam "izvršioc" na "izvršilac". On mi kaže da sam pogrešio, ja mu pokazujem pravopis. Dug, zamišljen pogled i odluka: "Ispravi ti to, u vojsci se ovako kaže"..

[Orlin]

Odbrandbeni

Мени ово изгледа да долази од бранд.

[Зоран Ђорђевић]

Virtouz
Flizer
Infrakt
… ima još

Свирена
Винкловање (електромотора)
…има још
Код мене кажу и узневерити.

[Jelen@]

U ispitnim pitanjima (pre dvadesetak godina) je stajala i rodoskrvna ljubav. Valjda inspirisano time da je u pitanju krvno srodstvo brata i sestre.

[Duja]

rodoskrvna ljubav.

More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio…  i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.

[Зоран Ђорђевић]

More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio…  i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.

Родоскврни.
Проверио сам у РМС/6, нисам ни ја био сигуран.

[Бруни]

More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio…  i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.

Родоскврни.
Проверио сам у РМС/6, нисам ни ја био сигуран.

Bogo moj, ja sam do sad govorila onako kako je Jelena videla u testu… Šta to skvrn u stvari znači?

[Шоми]

skvrn, gen. -i f (stcslav., ukr.; danas ne postoji u književnom i saobraćajnom jeziku) = skvrna f (14. v.)
»1° nečistoća, 2° grijeh, 3° (prema Zori narodna riječ za) mana« = (s gubitkom suglasnika v u tročlanoj grupi) skrna — (vokalizacija v > u, prijenos vokalskog izgovora od r sonans na v < *skvrna) skruna (hrv.-kajk. i slov.) = (sa í > c, upor. cijeć) ckvřn f = ckvfna f. Nalazi se u stcslav., slovenskom, češkom, poljskom i ruskom jeziku, u bugarskom bez v skārņa, odatle u rum. scîrnă. Praslav. Pridjevi na -ьп: stcslav. ііг гъпьпъ > skvrn (upor. stran) = skvrnan (Georgiceo) »okaljan, ružan, griješan«, neskumi obraz (Martić, Vrčević, narodna pripovijetka), poimeničen na -ik skvrnik (15. v.) »griješnik«, odatle apstraktum na -ost skvrnost (također stcslav. i rus.) = cvrnōst (Mikalja); na -av skrnav (jedna potvrda, Martić) > rum. scirnav »dreckig, nečist«, s apstraktumom skrnavost (Popović), proširen na -ьп > -an skrnāvan, f skfnãvna; na -oban skrunoban (također slov.). Apstraktum na -nja: skvrnja f »oskvrnuće«. Denominali na -iti skvrniti, skvrním (is-, o-) (također stcslav. i rus.) = (sa nj u inf. iz prezenta) cvmjiti, cvrnjīm (o-) »mrsiti«, iterativ na -vaskrnjivati, -am (o-) = ocvrnjivati, -njujem »kaljati«, (ni zamijenjeno sa nu) skvrnuti, -em (jedna potvrda), odatle na -telj skvrnitelj (o-) = skruniti (-o) (također slov.) ; skvrnaviti, -im—skrnaviti, skrnãvtm~ skvrnjaviti (Pavić), rum. a scirnavi »bedrecken«. Gundulić ima skrnjigati mjesto -vati, što je nejasno. Stoji u vezi sa stcslav. prijevojnim oblikom škvara »sordes«, upor. češ. škvár(a), polj. skwar(a), skwarna. U prasrodstvu je s gr. σκώρ, σκατάς, stisl. skarn (Pedersen) i sa cvreti, čvariti (v.). Znači »ono što je izgorjelo u želucu« > »nečist, govno, excrementum«, preneseno na psihološko polje (metafora) »grijeh, mahna«.

[Бруни]

Фала.

[Vukvuk]

Bogo moj, ja sam do sad govorila onako kako je Jelena videla u testu…

+1

(Nije kao da koristim tu reč, ali ako bih je se setio, rekao bih rodoskrvan. Je li neodređeni vid u stvari rodoksvrn?)

[J o e]

Родоскврн.

Ја с овим немам проблем, јер ми је познато и руск(ословенск)о скверн.

[Jelen@]

I ja sam govorila kao na ispitnim pitanjima dok u literaturi nisam naišla na pravu reč, pa je potražila u rečniku. Ko zna koliko toga ne znam… ali bar ću potražiti ili pitati. 

[alcesta]

Postoje li neke reči za koje niste pretpostavljalii da ih ljudi pogrešno koriste, pa ste se iznenadili kad ste čuli?

Vandredni, intelegencija, kolegenica… to u govoru i ne primetim, tek kad se napiše shvatim da oni to tako izgovaraju.
I naravno indentifikacija.

[Belopoljanski]

Индентитет.