Изгледа да се скоро не да наћи пример строго различите употребе падежа у срп. и руском (+ можда било коjи други словенски jезик са сачуваном деклинациjом), нашли смо само примере за разлику у уобичаjености.
Успут, сећам се jедне битне разлике у падежним системима срп. и руског jезика, додуше не у употреби падежа него у самоj деклинациjи: у руском постоjи велики броj именица нулте деклинациjе (или недеклинабилних, оне немаjу не само падеже него и броj) док их у српском има изузетно мало (сећам се само женских личних имена коjа се не завршаваjу на -а).