Падежи у српском jезику

[Шоми]

Српски:
Рођење Христа Спаситеља, Бога који је постао човек (номинатив).

Руски:
Рождение Христа Спасителя, Бога, который стал человеком (инструментал).

И у српском је могућ инструментал ту: … који је постао човеком.

П. С. Добро дошао.

[Зоран Ђорђевић]

Хрвати би користили инструментал. Код њих су честе конструкције типа: он је постао адвокатом (лекаром, инжењером…). Код нас то није уобичајено.

[Шоми]

On je postao odvjetnikom (liječnikom, inženjerom), ne? Predmnijevam da ne kaže svačiji jezični osjećaj kako je što odveć hrvatska značajka. Ja sam samo podcrtao kako je i u srpskome moguća ta rečenična konstrukcija, nisam zalazio u to je li i koliko uobičajena.

[Orlin]

Изгледа да се скоро не да наћи пример строго различите употребе падежа у срп. и руском (+ можда било коjи други словенски jезик са сачуваном деклинациjом), нашли смо само примере за разлику у уобичаjености.
Успут, сећам се jедне битне разлике у падежним системима срп. и руског jезика, додуше не у употреби падежа него у самоj деклинациjи: у руском постоjи велики броj именица нулте деклинациjе (или недеклинабилних, оне немаjу не само падеже него и броj) док их у српском има изузетно мало (сећам се само женских личних имена коjа се не завршаваjу на -а).

[Orlin]

Овде има примера коjи се исто уклапа у контекст теме.

[Шоми]

(или недеклинабилних, оне немаjу не само падеже него и броj)

Овде мора ни: немају не само падеже, него ни број. Када се одричу двоје особине, онда имамо ни-ни: немати ни једно ни друго.

[Orlin]

(или недеклинабилних, оне немаjу не само падеже него и броj)

Овде мора ни: немају не само падеже, него ни број. Када се одричу двоје особине, онда имамо ни-ни: немати ни једно ни друго.

Хвала, нисам га приметио!

[Шоми]

Или нити-нити, заборавих то горе да поменем.

[Vukvuk]

Изгледа да се скоро не да наћи пример строго различите употребе падежа у срп. и руском

Ma kako ne, najbolji primer su razlike u rekciji glagola: blagodarit’, pozdravlyat’, proshchat’ kogo — zahvaljivati, čestitati, opraštati kome, obraschat’sya k komu — obraćati se kome, gotovit’sya k chemu — spremati se za šta, pahnut’, bolet’ chem — mirisati na šta, bolovati od čega, soznavat’sya, somnevat’sya v chem — priznavati šta, sumnjati u šta.

[Orlin]

Вуквуче, можда немаш руску тастатуру? Написаћу исправно твоjе примере кад будем имао времена. Сада сам презаузет.

[Vukvuk]

Imam, ali je raspored na njoj užasan, pa mi je mnogo lakše ovako.

[Rancher]

Imam, ali je raspored na njoj užasan, pa mi je mnogo lakše ovako.

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1629.msg18259#msg18259

[Orlin]

Овде има примера коjи се исто уклапа у контекст теме.

Хтео сам да кажем, ако ниjе постало jасно, да у руском има само думать о + предл. падеж, а у српском осим еквивалента рускоj конструкциjи паралелно се користи и друга.

[Vukvuk]

Ma kako ne, najbolji primer su razlike u rekciji glagola: благодарить, поздравлять, прощать кого —  zahvaljivati, čestitati, opraštati kome; обращаться к кому — obraćati se kome; готовиться к чему — spremati se za šta; пахнуть, болеть чем — mirisati na šta, bolovati od čega; сознаваться, сомневаться в чем — priznavati šta, sumnjati u šta.

Sličnih primera ima poprilično.

[Orlin]

Изгледа да се скоро не да наћи пример строго различите употребе падежа у срп. и руском

Ma kako ne, najbolji primer su razlike u rekciji glagola: благодарить, поздравлять, прощать кого —  zahvaljivati, čestitati, opraštati kome, обращаться к кому —  obraćati se kome, готовиться к чему —  spremati se za šta, пахнуть, болеть чем —  mirisati na šta, bolovati od čega, сознаваться, сомневаться в чем —  priznavati šta, sumnjati u šta.

Написао сам исправно руске речи. Успут, и jа мислим да има пуно сличних разлика у рекциjи у словенским jезицима.