Оправдања за читање /кфор/

[Шоми]

>>Mod:Izdvojeno odavde.<<

Нема на чему.

Само бих додао да је изговору /кејфор/ вероватно посредовао енглески: они скуп /кф/ могу изговорити у средини речи/сложенице (нпр. workflow), али не и на почетку, па отуд /кеј/ у КФОР. Код нас, наравно, не долази у обзир такво рашчитавање.

[J o e]

А по чему ми можемо изговорити ту секвенцу? Зар нама слогови почињу на кф?

[Шоми]

Не почињу, али нећеш ваљда тврдити да је неизговорљиво? Оба гласа су безвучна а ни артикулација једног за другим није тешка: ваздушна струја се отклања с горњег непца код праскавог к и сели између језика и секутића где се твори ф.

Уосталом, да није тако, за не би било код нас логичније „ка-фор“ а не „кеј“?

[J o e]

Али зашто је у енглеском неизговорљивије него у српском?

[J o e]

У РМС само бакфиш, пакфон и франкфуртер.

[Duja]

Gledao po engleskoj Vikipediji: sve strane koje počinju na kf- a nisu skraćenice su ili Izraelski i Libanski toponimi (Kfar na hebrejskom znači selo), ili Izraelci po imenu Kfir.

Doduše, ne znam kuda nas takvo istraživanje vodi, al’ eto… 

[Зоран Ђорђевић]

Својевремено се чуло и Кафор.

[Stoundar]

Šomi, pa zar nisi čitao Prćićevu preporuku da je akronime u funkciji vlastitih imena bolje izgovarati kao u originalu (ako se nije drukčije uobičajilo)? Nema jednoznačnog pravila za prenošenje akronima; šta je čudno u tome ako neko izgovara /kejfor/ pod uticajem engleskog? Ako izgovori /kafor/ ili /kfor/, akronim ne postaje ništa jasniji. Imamo i Ef-Bi-Aj i Bi-Bi-Si.

[Шоми]

ФБИ и Би-Би-Си не спадају у исту категорију, јер нису претвориве у реч (не кажеш [вби] ни /б^əб^əс/), већ их сричемо слово по слово. У исту категорију спадале би Уницеф, Унеско итд. које не читамо с /ју/ на почетку, нити говоримо /јунисиф/ и /јунескоу/. Читао сам ту Прићићеву препоруку, али у Правопису је то читање скраћеница подробније обрађено. Између осталог, каже се да КФОР треба читати /кфор/, тако да и даље мислим да нема оправдања за /кејфор/.

[Belopoljanski]

У исту категорију спадале би Уницеф, Унеско итд. које не читамо с /ју/ на почетку, нити говоримо /јунисиф/ и /јунескоу/.

Сетих се заговарања варијанти јуникод и јуникс.

[Бруни]

Ja uopšte ne kapiram čemu ovo nakon citiranja (bukvalnog i vizuelnog) Pravopisa. Ako tamo piše da se KFOR čita kao kfor a NE kao kejfor, čemu sva ova priča?

[Belopoljanski]

Установили смо правило, а сад се трудимо да себи појаснимо смисао.

[J o e]

Има потребе за дискусијом, јер Шомијево објашњење тог правила није до краја добро. Ни у енглеском ни у српском кф- не може бити у иницијалном положају.

[Бруни]

Oket. Onda ga pojašnjavajte u drugoj temi. Ovo ja moram da pošaljem osobi koja je pitala i koja je najverovatnije tražila jasan i precizan odgovor i koji je dobila još u drugom postu. Sve dalje u ovoj temi samo bi je zbunilo. Sad ću da vas secnem u posebnu temu pa slobodno tamo nastavite…

[Vukvuk]

Има потребе за дискусијом, јер Шомијево објашњење тог правила није до краја добро. Ни у енглеском ни у српском кф- не може бити у иницијалном положају.

Istina je da se takva grupa ne pojavljuje u našim rečima, ali budući da nemamo problema da je izgovorimo, reklo bi se i da nije protivna našoj fonologiji. Kao i pt-, ps-, pš-, bd-, bz-, bž-, ks-, gz-, koje izgovaramo bez problema (dok anglofoni ne).

Međutim, ne bih rekao da kod nas "ne dolazi u obzir" izgovor [kejfor], štaviše čuo se neko vreme (kao i [kafor]), ali sada se zaista uobičajilo [kfor].