Аутор тема: Српски архив или Архив Србије?  (Прочитано 4819 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Издвојено одавде.


"Srpski arhiv" značilo bi "Arhiv Srba", a "Arhiv Srbije" kazalo bi se "Srbijanski arhiv".

"Vojni muzej Beograda" nema ama baš ni za dlaku drugačije značenje od "Beogradski vojni muzej".

Pošto uopšte ne koristimo izvedenicu za žitelje Masačusetsa (Masačusetšani  :-/ ), onda u tom slučaju nema nikakve razlike između konstrukcije s prisvojnim pridevom i konstrukcije s genitivom.
« Последња измена: 26. 05. 2012. у 15.54 Бруни »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.249
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #1 : 24. 05. 2012. у 23.00 »
Слажем се с тиме

Само што мислим да Србијански архив није конкурентно конструкцији Архив Србије у стандардном/формалном изразу.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #2 : 24. 05. 2012. у 23.13 »
Ne koristi se, ali bi bilo pravilno, pošto se tu (maltene) sistemski ukrštaju osnove:

Recimo, svi će reći "običaji Beograđana", ali niko neće reće "beograđanski običaji".
S druge strane, niko neće reći "običaji Beograda" (van registra personifikacije), ali će svako reći "beogradski običaji".

A može se naći još mnoštvo primera.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 260
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #3 : 24. 05. 2012. у 23.33 »
 
Цитат
"Srbijanski arhiv".

А зашто не "Српски архив"? А бунимо се када на ХРТ-у кажу Србијански председник Томислав Николић?

Цитат
"Vojni muzej Beograda" nema ama baš ni za dlaku drugačije značenje od "Beogradski vojni muzej".

То ти кажеш. Ја, рецимо, мислим да Војни музеј Београда значи установу са музејском грађом везаном за град Београд, док Београдскивојни музеј за мене значи војни музеј у Београду у којем се чува музејска грађа везана за Београд (можда), Србију (можда) или цео свет (можда).

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.251
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #4 : 24. 05. 2012. у 23.38 »
"Srpski arhiv" značilo bi "Arhiv Srba", a "Arhiv Srbije" kazalo bi se "Srbijanski arhiv".

"Vojni muzej Beograda" nema ama baš ni za dlaku drugačije značenje od "Beogradski vojni muzej".

И раније је било неке приче о томе, мада можда не би било лоше освежити ту причу. Зар се придев „српски“ не односи подједнако и на Србе као етникум и на Србију као државу (евентуално и на српски језик, нпр. „српска граматика“, која није ни граматика Срба, ни граматика Србије?)? На пример, ако бисмо казали Мађарски архив, Румунски архив, Хрватски архив, прве асоцијације су нам на државе, а не на народе.

А опет, Српски архив заиста звучи… националистички. Одакле то? Навика и претпоставке, или заиста и јесте тако? Мађарска војска – пада на памет војска државе Мађарске. Српска војска – прва асоцијација је на војску Срба. Архив Србије је свакако боље решење јер не даје могућност двосмислености. Али и „Српски државни архив“ опет вуче на државу.


« Последња измена: 27. 05. 2012. у 02.12 Бруни »

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.251
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #5 : 24. 05. 2012. у 23.46 »
Цитат
"Srbijanski arhiv".

А зашто не "Српски архив"? А бунимо се када на ХРТ-у кажу Србијански председник Томислав Николић?

У РМС за „србијански“ стоји да се односи на територију уже Србије и Србијанце, као њене житеље.

Ово не наводим као мртво слово на папиру, већ због тога што се у Војводини придев „србијански“ заиста тако доживљава и у том значењу у говору користи. Ја кад чујем изразе србијански председник, србијански спортисти, србијански глумци итд., верујте ми, толико јаку асоцијацију имам на неку фиктивну србијанску регију у Србији и њене локалне представнике да се запитам да ли се у Хрватској и БиХ тај придев заиста толико природно користи или је једноставно прописан.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #6 : 25. 05. 2012. у 10.22 »
Ne mislim da je baš nešto jako propisan (maltene nametnut), nego da u Bosni i Hrvatskoj izniče iz puke potrebe. Pošto su u tim državama oduvek postojale brojne zajednice Srba, ukazala se potreba za distinkcijom između nečega što se odnosi na srpske žitelje u TIM državama i nečega što se odnosi na njihovu matičnu državu. (Te je tako Mile Martić bio srpski vođa, a Milošević srbijanski.)

Naša norma je, valjda zbog tradicije, tu nešto konzervativnije (da ne kažem nacionalističkije) nastrojena jer se pridevi tog sklopa jednako koriste i za države i za narode (te se implicitno države izjednačavaju s narodima, što u današnje vreme građanskih država i nije baš umesno).

Dakle, sve je to vrlo prosto: Hrvati za tu derivaciju koriste imenicu "Srbijanci" = Srbi u Srbiji (podsećam da je još Branko Radičević pisao "Hrvaćani"!).
« Последња измена: 25. 05. 2012. у 10.28 Farenhajt »

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.251
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #7 : 25. 05. 2012. у 18.43 »
Да, јасно ми је када покушам да погледам из неке друге перспективе, али нпр. и у Србији постоји прилично бројна мађарска национална заједница, па се опет неке ствари разликују према подразумеваним значењима. На пример, „мађарски лидер“ би могао бити и лидер мађарске заједнице, али „мађарски председник“, „мађарска влада“, „мађарска војска“ итд. готово недвосмислено упућују на Мађарску.

Али, опет, ту имамо и различите контексте – Мађари нису имали никакву (пара)државу мимо Мађарске, па тако и није могло доћи до неке забуне на шта се мисли.

Речи Србијанац и србијански видим као лажне пријатеље између српског (од Србија) и хрватског стандардног језика, тј. тако их лично доживљавам јер те речи у мом речнику постоје, али их користим како бих описао нешто друго.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Српски архив или Архив Србије?
« Одговор #8 : 27. 05. 2012. у 02.06 »
Tvorbeno, i ne možeš napraviti distinkciju između "mađarski" koji se odnosi na Mađarsku i "mađarski" koji se odnosi na Mađare - iz vrlo prostog razloga što je već i samo ime države poimeničeni pridev.

A to i jeste razlog "nacionalističke potke" naše norme - "zemlja mađarskog naroda" tj. "mađarska zemlja" skraćeno je, snabdeveno velikim slovom i unapređeno u naziv za samu državu, čime se implicitno izjednačava narod s državom.

Isti problem postoji kod svih zemalja na -ska (a takvih je podosta). U drugim slučajevima odgovarajuće "rupe" mogle bi se popuniti: npr. makedonski se odnosi na Makedoniju, a makedonački na Makedonce; albanski na Albaniju, a albanački na Albance; i sl.

Ali je zapravo indikativno što i u drugim slučajevima ODBIJAMO da koristimo osnovu za žitelje kad na njih i mislimo. Dao sam gore primer spojeva "običaji Beograđana" i "beogradski običaji", gde bi u potonjem slučaju ispravno bilo "beograđanski običaji".

Тагови: