Испод(т)просечан

[Rancher]

Издвојено одавде.

просечни или исподпросечни.

Ее, Мики, од сваког сам ово очекивао, али од тебе…… [tuzan]
[namig]

Ово је ваљда одступање од једначења. Исподпросечан и изнадпросечан, али натпросечан и натприродан?

[Шоми]

Њенте, нема разлога. Заиста се ту некако намеће то д, као да се осећа да ће се изгубити на оштрини изказа или помутити значење ако се напише једначено т, али разлога за одступањем нема.

… испотпросечним …

[Rancher]

Може неки навод из литературе? На Википедији и другим сајтовима пише супротно, а Гугл једва да даје резултате за такве облике. Лично први пут видим такав запис, и скроз ми је неприродан.

☼  u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski

[Шоми]

Ма дај…

Тако су се они … са СМФ-а ухватили за ту тачку Правописа која каже да на саставу сложеница може доћи до одступања од ЈПЗ, што су они тумачили као „обавезно долази“, кад су се били упињали с доказивањем како тобоже треба *подфорум, али (из)над-, (ис)под- и сл. су предмеци који дају изведенице. Места двојби нема.

[Dacko]

Nisu samo oni. I kod Milana Šipke u Pravopisnom rečniku stoji „iznadprosečan“ (ali natprosečan), a i sama bih tako napisala, uz prećutnu dozvolu u P10, gde se pominje odstupanje od jednačenja u novijim složenicama usled težnje da se ne zamagli značenje. Potpuno me zbunjuje na osnovu čega reč iznadprosečan smatraš izvedenicom, a ne složenicom. Da ne tražimo po raznim gramatikama počev od srednjoškolske žute, dovoljno je to što se u Pravopisu u tački 20b upravo kao primeri složenica gde se odstupa od jednačenja navode kombinacije predloga ili prefiksa i imenice: podtekst, subpolaran, predturnir.

[Stoundar]

Da nije problem u tome što se češće kaže potprosječan, makar u istočnoj varijanti, pa zato nismo navikli na ispotp-? Ovo me malo podsjeća na (iz)vanzemaljca.

[Dacko]

Čini mi se da sam u raznim tekstovima mnogo češće nailazila na ispodprosečan nego na potprosečan, ali sasvim je moguće da se ta reč ustalila u nepravilnom obliku upravo zato što se stalno koristila u novinskim i birokratskim tekstovima, gde se i ne mari previše za glasovne promene, kao što će verovatno jednog dana i u nekom pravopisu biti zabeleženo da je podforum nadvladao potforum iako je ovo drugo napisano po propisu.

[Vukvuk]

Dobro, naša gramatika i reči izvedene prefiksima i reči nastale slaganjem zove složenicama. Ali razumem šta Šomi hoće da kaže, međutim, ne bih rekao da su iznad i ispod (tipični) prefiksi i da se radi o primerima tvorbe prefiksacijom. Zar nisu nastali slaganjem: ispod + prosek(a) > ispodprosečan?

[Dacko]

Da, u pitanju je kombinovana tvorba (slaganje ’ispod’ i ’prosek’ pa derivacija sufiksom ’an’) , ali ja nigde nisam ni rekla da je u pitanju prefiksacija, nego sam pominjala primere iz P10 za ’kombinacije predloga ili prefiksa i imenice’, tj. primere u kojima su složeni predlog + imenica i primere u kojima su spojeni prefiks + imenica.

[J o e]

1. По чему се натпросечан ’који је над просеком’ разликује од испотпросечан/изнатпросечан ’који је изнад/испод просека’?

2. РСЈ: „iznatprosečan jek. iznatprosječan, -čna, -o v. natprosečan: ~ zastupljenost.“

[Бојан Башић]

Još malo literature za oblik sa T: taj oblik daje Klajn na str. 119 Rečnika novih reči iz 1992; isto navodi u Tvorbi reči, 1. tom, t. 3.3.6 i 3.3.7 (ovde citirajući i Babića, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku). RSANU navodi ispotprosečan. Miroslav Nikolić u Obratnom rečniku smatra da treba iznatprosečan (dakle baš on smatra, nije preuzeta odrednica iz nekog drugog izvora).

[Dacko]

Na mene je delovala zastupljenost neispravnih oblika iznadprosečan ili ispodprosečan, verovatno zbog jasne veze sa često korišćenim izrazima da je neko iznad proseka ili ispod proseka (dok reč natprosečan osećam kao potpuno sraslu), a možda i to što ih u suštini izgovaram sa dva akcenta, dok RSJ kao pravilan daje samo jedan. Evo, uprkos citatima iz raznih rečnika i potpunom razumevanju ideje da nema razloga da ovaj oblik bude izuzetak od pravila (iako u praksi realno jeste, na Guglu uopšte i nema pogodaka za pravilne oblike), teško mi je da napišem oblik s jednačenjem, kao što je izgleda i Šipki bilo i kao što će s vremenom biti i raznim drugim jezičarima, jer dozvoljena odstupanja od raznih pravila i nastaju tako što se prvo godinama uporno primenjuje nedozvoljeni oblik. 

[Бруни]

Pa dobro, šta sad? Znači, ipak je iznaTprosečan i ispoTprosečan? Meni je to skroz besmisleno. Ima li neko objašnienje zašto se te dve reči ne računaju kao složenice?

[Dacko]

Kako to misliš ne računaju se? Računaju se u složenice jer jesu složenice, ali to što je neka reč složenica ne znači da automatski ima pravo na odstupanje od jednačenja po zvučnosti. S druge strane, ako se reč uporno koristi s tim odstupanjem, kao što se koristi, ono će kad-tad biti i priznato, kao što u Šipkinom Pravopisnom rečniku i jeste.

[Бруни]

A koje je onda pravilo kad dolazi a kad ne dolazi do jednačenja na sastavu složenica? Jer ako ja za svaku složenicu moram da gledam u rečnik, džaba ti onda…