BTW

[Тузор]

Издвојено одавде.

Ovde se traži prevod, koliko mi se čini. Ne definicija…

BTW, deder nalepi molim te šta je bitno. Znaš da ne volim da klikam.

Двоумио сам се, па реко’ да не отварам нову тему.
Предлог: Ово BTW треба заменити нашом варијантом УБР (узгред буди речено). Има већ пет година како "форсирам" ову скраћеницу. Оправдање за властиту тврдоглавост налазим у томе, што израз "узгред/успут буди речено" одавно постоји, тако да није било потребе за насилним превођењем страног израза. Дакле, израз постоји, а и скраћеница сасвим лепо звучи, зар не?

[Rancher]

Тузоре, скраћенице саме улазе у језик, не можемо их на силу уводити и наметати. BTW је нашироко познат интернет жаргон, како код Енглеза, тако и код нас. Ако ти смета, комотно можеш да употребиш реч узгред, не да смишљаш непрозирне скраћенице које само отежавају комуникацију.

[Тузор]

Тузоре, скраћенице саме улазе у језик, не можемо их на силу уводити и наметати.

Наравно. И не покушавам ништа на силу. Мада, ништа  не пада само од себе,  већ за све има неки "први пут".

BTW је нашироко познат интернет жаргон, како код Енглеза, тако и код нас. Ако ти смета, комотно можеш да употребиш реч узгред, не да смишљаш непрозирне скраћенице које само отежавају комуникацију.

Сигуран си да је нашироко познат и код Енглеза? Шалим се, не замери. Битно је да се разумемо. Разумевању увек дајем предност у односу на комуникацију.  УБР - прихватам са осмехом опаску о смишљању непрозирне скраћенице.

[Зоран Ђорђевић]

Тузоре, нови си овде па не знаш да ми интерно користимо скраћеницу ПМСМ која значи: по мом скромном мишљењу. Да се не чудиш ако налетиш на то.

[Stoundar]

Mi = korisnik Zoran Đorđević, na osnovu četiri pogotka iz arhive.

[Тузор]

Српски језик не обилује скраћеницама. Постоји, ипак, приличан број широко познатих скраћеница, чак и оних које настају од првог слова сваке речи у појединим изразима.
Примери: ДИФ (изведено од Државног института за фискултуру, па остало и за ознаку Факултета спорта и физичког васпитања), БУ (Београдски универзитет), ПТТ (пошта, телеграф, телефон), САНУ (Српска академија наука и уметности), ПМФ (Природно-математички факултет), ФОН (Факултет организационих наука),  НИН (Недељне информативне новине), ОШ, ВМА, БИТЕФ, БИГЗ, ЈМБГ, ДНК, СПС, СПО, СНС, ДСС, СРС, ДС, ДХСС, СКЈ, ССРНЈ, КПЈ, ЈУВО, НОБ, НОР, СУП, МУП, ЈНА, СПЦ, ЕЛД, ФК, РТС, …
Приметићемо да преовлађују скраћенице назива институција, установа и организација.

Одох ја нашироко и заобилазно, као мачка око вруће каше…
Хоћу да истакнем једно: Не налазим оправдање за употребу стране скраћенице у којој се појављује слово које не постоји у нашем писму, изузев у случају ознака мерних јединица (W-ват). Конкретно, слово W у скраћеницама BTW и WTF. Никакво уважавање распрострањености и доступности жаргона не може да оправда ту употребу. Из времена када се о томе озбиљније промишљало потиче "скраћеница-изведеница-преведеница" СЗО (Светска здравствена организација), аналогно WHO (World Health Organization). Овде није по среди пресловљавање латиничних слова у ћирилицу, већ превод израза на наш језик, па обликовање скраћенице на основу "резултата превођења". Убр - нећемо, ваљда, почети да бринемо да нам се "неке државе" (појединачно, и скупно) не наљуте, што смо оно USA преобликовали у САД?

[Vukvuk]

Не налазим оправдање за употребу стране скраћенице у којој се појављује слово које не постоји у нашем писму,

A zašto je uopšte potrebno da se to opravdava? Savremeni čovek je narastajuće bilingvilan ili čak multilingvalan i multikulturalan. Svi mi koji smo maltene svakodnevno u kontaktu sa engleskim jezikom i kulturom znamo šta znači BTW, i ta skraćenica nam dolazi potpuno prirodno. S druge strane, meni lično "UBR" nije prirodno i ne vidim potrebu za tom skraćenicom. Međutim, svako je slobodan da (barem privatno) koristi jezik po svojoj meri i želji, možda je i "UBR" prirodno i razumljivo u nekom krugu ljudi. Ili to postane, ako se budeš i dalje trudio… A možda ipak ne…

[Бруни]

>>Mod: Molim de se ne skreće s teme ni na lični plan.<<

[Бруни]

BTW, WTF i slično lično smatram stranim skraćenicama koje se koriste pre svega u opuštenom razgovoru i žargonu i kao takve, nemam ništa protiv njih kad pišem po internetu u forumima ili drugim privatnim razgovorima, ali svakako ih ne bih upotrebila tamo gde je neophodno da se koristi standardni srpski jezik.

Reči i izrazi su vam kao odeća. Opasno ti stoji ona mamina mala crna haljina sa štrasom na ramenu, ali,k takođe ti dobro stoje i one uzane iscepane farmerke s niskim strukom. Međutim, svakako ćeš veoma paziti da haljinu ne obučeš na neku blesavu žurku kupanja u peni, a farmerke sigurno nećeš obući na prijemu kod češkog ambasadora.

Ono što hoču da kažem, jeste da postoje određeni i višeslojni registri u jednom jeziku. Očigledno je da neki izrazi savršeno se uklapaju u odrešđenim situacijama, sa odrešenim ljudima, dok drugi, pak, mogu samo da te izblamiraju. To nikako ne znači da su jedni dobri, a drugi loši i da ih treba uklanjati, nego samo treba naučiti kad gde koji čučne najvbolje.

[Зоран Ђорђевић]

Ово поређење са облачењем је одлично. нешто слично сам написао на ОДФ-у пре скоро шест година:
  За мене је писање по правопису питање личне сујете. Као што за одлазак у позориште или на пословни састанак нећу обући тегет сако и хавајску кошуљу.
   Иначе, немам никакве практичне користи од писања по правопису. Још сам навукао на себе гнев свих секретарица у фирми кад почнем да им исправљам писма. Нарочито кад пишу прво презиме па име. Једина ми је сатисфакција што углавном мене питају (кад их то интересује или се споре) како се шта правилно пише. Једино ја имам правопис на столу.

[dan555]

Да ли уопште има потребе преводити скраћеницу када и само „узгред“ све говори?
Уместо БТЊ користим управо „узгред“ и мислим да је потпуно јасно и ’моно и билингвалним’.

A zašto je uopšte potrebno da se to opravdava? Savremeni čovek je narastajuće bilingvilan ili čak multilingvalan i multikulturalan.

Сваком језику своје. Ако знаш два (три…) језика не значи да због тога можеш од њих правити руску салату речи и израза. Односно, можеш, ко ти брани, али тако на крају нећеш правилно говорити ниједан.

[Зоран Ђорђевић]

Ово сам пронашао у једном тексту о политици:
This ideological construct is the basis for the Western-sponsored doctrine, forced on a more or less reluctant United Nations, of “R2P”, the ambiguous shorthand for both the “right” and the “responsibility” to protect peoples from their own governments.
То није интернет жаргон, него скраћеница која се јавља у званичним текстовима. Дал је у питању језичка економија, или намера да се одржи двосмисленост, не знам, али мени се не свиђа.

[Бруни]

Да ли уопште има потребе преводити скраћеницу када и само „узгред“ све говори?
Уместо БТЊ користим управо „узгред“ и мислим да је потпуно јасно и ’моно и билингвалним’.

A zašto je uopšte potrebno da se to opravdava? Savremeni čovek je narastajuće bilingvilan ili čak multilingvalan i multikulturalan.

Сваком језику своје. Ако знаш два (три…) језика не значи да због тога можеш од њих правити руску салату речи и израза. Односно, можеш, ко ти брани, али тако на крају нећеш правилно говорити ниједан.

A sto da ne? U odredjenim situacijama to moze biti vrlo zabavno. Kao sto rekoh, jedan jezik ima mnogo registara, a svaki opet regiastar je viseslojan. Zapamtite da jezik govori mnogo vise o nama, a ne samo o nasem nivou formalne kulture kad obicno koristimo standardni jezik. BTW, pri ucenju stranog jezika, mozes govoriti standardni oblik do savrsenstva, ali ako ti nisu poznati drugi registri, u obicnom kontaktu s ljudima propustas nezamislivo mnogo, i uvek ces izgledati ko stranac. A da ne govorim o tome koliko ti drugi registri mogu da ti pomognu da upoznas srce naroda koji ga govori: njihove mane, njihove strahove, njihove obicaje, stavove prema obicajima koje imaju, i sl. Standardni jezik sluzi za sluzbene i zvanicne stvari, ali ti svakako nece mnogo pomoci u svakodnevnom zivotu. Uvek ces iygledati kao bela vrana kojoj treba uvek nesto objasnjavati.

[Бруни]

Ово сам пронашао у једном тексту о политици:
This ideological construct is the basis for the Western-sponsored doctrine, forced on a more or less reluctant United Nations, of “R2P”, the ambiguous shorthand for both the “right” and the “responsibility” to protect peoples from their own governments.
То није интернет жаргон, него скраћеница која се јавља у званичним текстовима. Дал је у питању језичка економија, или намера да се одржи двосмисленост, не знам, али мени се не свиђа.

Amerikanci su veoma skloni skracenicama. Ali veoma. PA cak i pri uvredama, oni skracuju. Secam se davno kako sam se zacudila u jednoj seriji koju sam prevodila kad je lik rekao za drugo lika da je Real SOB. Bogo moj, sto tad nemasmo internet. Naravno, pogresila sam i skroz omasila prevod jer sam bila prinudjena da pogadjam, ali na kraju sam ipak saznala da to znaci Son Of a Bitch. U toj seriji, americkoj, to nije bila jedina skracenica ovako prozaicnih stvari, sto samo govori o neverovatnoj potrebi Amera da sve zivo skracuju. Zasto je to tako, ne znam. Ali, tako je. I to oni koji uce engleski, moraju prihvatiti i truditi se da nauce barem nesto od toga, inace su izgubljeni u pravom svetu.

[Vukvuk]

Reči i izrazi su vam kao odeća. Opasno ti stoji ona mamina mala crna haljina sa štrasom na ramenu, ali,k takođe ti dobro stoje i one uzane iscepane farmerke s niskim strukom. Međutim, svakako ćeš veoma paziti da haljinu ne obučeš na neku blesavu žurku kupanja u peni, a farmerke sigurno nećeš obući na prijemu kod češkog ambasadora.

Ono što hoču da kažem, jeste da postoje određeni i višeslojni registri u jednom jeziku. Očigledno je da neki izrazi savršeno se uklapaju u odrešđenim situacijama, sa odrešenim ljudima, dok drugi, pak, mogu samo da te izblamiraju. To nikako ne znači da su jedni dobri, a drugi loši i da ih treba uklanjati, nego samo treba naučiti kad gde koji čučne najvbolje.

 

A zašto je uopšte potrebno da se to opravdava? Savremeni čovek je narastajuće bilingvilan ili čak multilingvalan i multikulturalan.

Сваком језику своје. Ако знаш два (три…) језика не значи да због тога можеш од њих правити руску салату речи и израза. Односно, можеш, ко ти брани, али тако на крају нећеш правилно говорити ниједан.

A sto da ne? U odredjenim situacijama to moze biti vrlo zabavno. Kao sto rekoh, jedan jezik ima mnogo registara, a svaki opet regiastar je viseslojan. Zapamtite da jezik govori mnogo vise o nama, a ne samo o nasem nivou formalne kulture kad obicno koristimo standardni jezik. BTW, pri ucenju stranog jezika, mozes govoriti standardni oblik do savrsenstva, ali ako ti nisu poznati drugi registri, u obicnom kontaktu s ljudima propustas nezamislivo mnogo, i uvek ces izgledati ko stranac. A da ne govorim o tome koliko ti drugi registri mogu da ti pomognu da upoznas srce naroda koji ga govori: njihove mane, njihove strahove, njihove obicaje, stavove prema obicajima koje imaju, i sl. Standardni jezik sluzi za sluzbene i zvanicne stvari, ali ti svakako nece mnogo pomoci u svakodnevnom zivotu. Uvek ces iygledati kao bela vrana kojoj treba uvek nesto objasnjavati.