Српски језик не обилује скраћеницама. Постоји, ипак, приличан број широко познатих скраћеница, чак и оних које настају од првог слова сваке речи у појединим изразима.
Примери: ДИФ (изведено од Државног института за фискултуру, па остало и за ознаку Факултета спорта и физичког васпитања), БУ (Београдски универзитет), ПТТ (пошта, телеграф, телефон), САНУ (Српска академија наука и уметности), ПМФ (Природно-математички факултет), ФОН (Факултет организационих наука), НИН (Недељне информативне новине), ОШ, ВМА, БИТЕФ, БИГЗ, ЈМБГ, ДНК, СПС, СПО, СНС, ДСС, СРС, ДС, ДХСС, СКЈ, ССРНЈ, КПЈ, ЈУВО, НОБ, НОР, СУП, МУП, ЈНА, СПЦ, ЕЛД, ФК, РТС, …
Приметићемо да преовлађују скраћенице назива институција, установа и организација.
Одох ја нашироко и заобилазно, као мачка око вруће каше…
Хоћу да истакнем једно: Не налазим оправдање за употребу стране скраћенице у којој се појављује слово које не постоји у нашем писму, изузев у случају ознака мерних јединица (W-ват). Конкретно, слово W у скраћеницама BTW и WTF. Никакво уважавање распрострањености и доступности жаргона не може да оправда ту употребу. Из времена када се о томе озбиљније промишљало потиче "скраћеница-изведеница-преведеница" СЗО (Светска здравствена организација), аналогно WHO (World Health Organization). Овде није по среди пресловљавање латиничних слова у ћирилицу, већ превод израза на наш језик, па обликовање скраћенице на основу "резултата превођења". Убр - нећемо, ваљда, почети да бринемо да нам се "неке државе" (појединачно, и скупно) не наљуте, што смо оно USA преобликовали у САД?