Потрошач, како то понижавајуће звучи!

[расејан]

Разлика је имплицирана. Потрошач је анониман, подложан манипулисању корпорацијском статистиком и рекламом. Муштерија је човек кога продавац/мајстор бар запамти, који дође у радњу и каже шта му треба, или зове да му се дође.

Отприлике, разлика између безличног и личног, између масовне производње и мале привреде. Фирме, које се не труде ни да створе тај привид личног односа са муштеријом, желе да имају потрошаче, који ће само да узму шта им се нуди, оставе паре, и да се понашају како фирма од њих очекује. Избор израза је само одраз тог става, који је више социолошка категорија, него језичко питање.

Али никад не бих купио намештај или уређај ако ми се обрате као потрошачу (а видео сам и ово). Ако они сами сматрају да је њихов производ потрошна роба, фала лепо, не дам паре.

Pa kako hoćeš da te zovu, investitor?

Најбоље да ме никако не зову, за њих нисам код куће и телефон ми је у квару.

[Vukvuk]

Hm, pa nije baš tako jednostavno. Mala greška velike firme može da proizvede ogromne gubitke. Zamisli kolike bi gubitke imao McDonald’s da se pročuje da se neko u njihovom restoranu otrovao hranom. To nije slučaj sa malom firmom. Moj utisak kao potrošača to i potvrđuje: velike firme uvek vode više računa o tome kako se ti osećaš nego male. Ne iz neke ljubavi, nego prosto iz računa.

[Бруни]

Ali, rasejani, pa niko ti se lično neće obratiti sa "G. potrošaču, mogu li da vam pomognem?" ili "Izvolite, g. potrošaču.", nego će ti se obratiti sa "gospodine". Ako ti misliš da ako te neko nazove mušterijom da će te i zapamtiti, grdno se varaš. To "pamćenje" zavisi od mnogo toga. Ako je u pitanju frizerka, kelner, masažerka, ili bilo koji drugi pružač neke usluge tog tipa, naravno da će mi prijati da me zapamti, da ima prisan odnos sa mnom, i da čini da se osećam u njegovoj radnji/salonu/restoranu, kao kod svoje kuće. Ali ako odem u robnu kuću, ili slučajno prođem pored neke prodavnice i kupim nešto, ne trba mi ništa više od onog što sam već navela: uljudnost i uslužnost. Nema potrebe da me pamti. Mislim da bi bilo i nehumano tražiti od prodavaca da pamte svakog ko im nešto kupi u radnji. Probaj ti to da radiš, i videćeš da je nefer očekivati tako nešto.

[расејан]

Гуглајући, добијам:

mcdonalds consumers 2,230,000
mcdonalds customers 6,410,000

Дакле и они избегавају реч потрошач, иако су оличење масовне производње (пластичне хране). А то за тровање, важно је да у наредних 24 сата нема симптома, после већ није битно јер онда нема тог адвоката који би на томе могао да направи милионче.

[Тузор]

Ja sam kupac, potrošač, mušterija, kako god hoćeš, i ja sam uvek u pravu. Prodavac je tu da zadovolji moje želje, kako bi dobio moje pare. U jednom nomalnom odnosu, prodavac je uslužan, poznaje robu koju prodaje, savetuje potrošača prema njegovim potrebama, i na kraju mu prodaje proizvod.

Први пример: Замисли сад да реч "продавац" у овим исказима заменимо речју "проститутка", односно "жиголо". Једина разлика, бар на основу овога што је написано, била би у том стицању продавца, производа и робе у једном "субјекту".
Други пример: Замисли да је продавац робот. Постоји да би задовољио твоје жеље, услужан је, накљукан је прецизним подацима о роби коју "продаје", дели штедро адекватне савете… Мења ли та околност суштину ствари, или не?

Постоји особа коју знамо као  "Бруни". Она се не претвара повремено у егоистично чудовиште звано купац/потрошач, лишено духа, емпатије, људскости, савести, срдачности и љубави. Она само представља себи да приликом обављања куповине треба да буде таква, е да би успешно обавила куповину. Уверена је да све оно што је код ње и у њој вредно и добро треба да остави пред вратима продавнице/тржнице/маркета, јер би то представљало сметњу за остварење крајњег циља - што бољи квалитет за фер цену.

[Duja]

Meni je simpa običaj da kupce u malim bakalnicama u komšiluku zovu "komšija" (makar te i prvi put videli u životu); opet, znam ljude koje to nervira. Svetu se ne može ugoditi.

[Бруни]

Hm, pa nije baš tako jednostavno. Mala greška velike firme može da proizvede ogromne gubitke. Zamisli kolike bi gubitke imao McDonald’s da se pročuje da se neko u njihovom restoranu otrovao hranom. To nije slučaj sa malom firmom. Moj utisak kao potrošača to i potvrđuje: velike firme uvek vode više računa o tome kako se ti osećaš nego male. Ne iz neke ljubavi, nego prosto iz računa.

Nije ovo posve tačno. Male radnje, starinskog tipa, neguju poseban odnos prema kupcu koji ima tradiciju, i koji je daleko prisniji i ličniji od onog u velikim robnim kućama. Konkretno, moj primer: kad sam došla u Španiju, prvi donji veš sam kupila u jednoj radnji u kraju gde sam tad živela. Pošto sam specifične građe i zaista mi je potrebno mnogo vremena da nađem ono što mi u potpunosti odgovara, kad su me tu prvi put uslužili, bilo je za mene pravo otkrovenje, jer su prodavačice provele sat i po vremena sa mnom, kao da smo kod kuće, ćaskale smo o robi koju su mi nudile a ja isprobavala dok mi nije pripalo muka . I to sve sa mojim psom u radnji. Eto već 13 godina teče, ja donji veš kupujem isključivo u toj radnji, bez obzira gde živim (selila sam se jedno pet, šest puta za ovo vreme) jer znam da ću uvek biti uslužena kako valja, i ono što se kaže, ljudski i krajnje profesionalno. S druge strane, loše iskustvo sam uvek imala u robnim kućama ili radnjama na velikim površinama velikih firmi. Prvo, juriš pola sata da VIDIŠ nekog prodavca, a kad ga vidiš, onda sledećih pola sata ga juriš da te usluži. A kad te i usluži, ili pojma nema o robi koju prodaje, ili ga mrzi da živi, ili jednostavno pobegne. Kad naiđeš na nekog ljubaznog i profesionalnog prodavca u tim velikim prodavnicama pravo je iznenađenje. A ako slučajno treba da reklamiraš nešto ili da vratiš… Spremi živce ako si kupio to nešto u nekoj velikoj robnoj kući ili prodavnici.

[Vukvuk]

Гуглајући, добијам:

mcdonalds consumers 2,230,000
mcdonalds customers 6,410,000

Дакле и они избегавају реч потрошач, иако су оличење масовне производње (пластичне хране). А то за тровање, важно је да у наредних 24 сата нема симптома, после већ није битно јер онда нема тог адвоката који би на томе могао да направи милионче.

Pa šta je, customer toplo, lično obraćanje, a potrošač ružno i bezlično? To je prosto norma engleskog jezika.

(A ovaj "eksperiment" sa McDonald’som molim te ti ponovi kod svoje kuće, ako si već siguran da neće biti ni smrada ni buba ni crva ni buđi, pa nam javi rezultat, refundiraću ti trošak za taj Happy Meal. )

[Vukvuk]

S druge strane, loše iskustvo sam uvek imala u robnim kućama ili radnjama na velikim površinama velikih firmi. Prvo, juriš pola sata da VIDIŠ nekog prodavca, a kad ga vidiš, onda sledećih pola sata ga juriš da te usluži. A kad te i usluži, ili pojma nema o robi koju prodaje, ili ga mrzi da živi, ili jednostavno pobegne. Kad naiđeš na nekog ljubaznog i profesionalnog prodavca u tim velikim prodavnicama pravo je iznenađenje. A ako slučajno treba da reklamiraš nešto ili da vratiš… Spremi živce ako si kupio to nešto u nekoj velikoj robnoj kući ili prodavnici.

Dobro, ja uglavnom volim da gledam sam šta mi treba, a ne da mi prodavac visi nad vratom, pa mi zapravo odgovara ako ih nema da me prate. Moj problem sa malim radnjama se obično tiče čekanja, jer su uglavnom manje efikasni, bez nekog vidljivog razloga, i kao da ih boli uvo što ti čekaš. Ali to je druga tema…

[Бруни]

Ja sam kupac, potrošač, mušterija, kako god hoćeš, i ja sam uvek u pravu. Prodavac je tu da zadovolji moje želje, kako bi dobio moje pare. U jednom nomalnom odnosu, prodavac je uslužan, poznaje robu koju prodaje, savetuje potrošača prema njegovim potrebama, i na kraju mu prodaje proizvod.

Први пример: Замисли сад да реч "продавац" у овим исказима заменимо речју "проститутка", односно "жиголо". Једина разлика, бар на основу овога што је написано, била би у том стицању продавца, производа и робе у једном "субјекту".
Други пример: Замисли да је продавац робот. Постоји да би задовољио твоје жеље, услужан је, накљукан је прецизним подацима о роби коју "продаје", дели штедро адекватне савете… Мења ли та околност суштину ствари, или не?

Постоји особа коју знамо као  "Бруни". Она се не претвара повремено у егоистично чудовиште звано купац/потрошач, лишено духа, емпатије, људскости, савести, срдачности и љубави. Она само представља себи да приликом обављања куповине треба да буде таква, е да би успешно обавила куповину. Уверена је да све оно што је код ње и у њој вредно и добро треба да остави пред вратима продавнице/тржнице/маркета, јер би то представљало сметњу за остварење крајњег циља - што бољи квалитет за фер цену.

1. Što bih menjala prodavac u prostitutka? Na kraju krajeva, i to je jedna kupoprodajna transakcija, zar ne? O moralnosti robe koja se prodaje ovde se ne raspravlja, koliko sam ja shvatila.
2. Prodavac robot. Bljak. Oni na telefonskoj usluzi telefonskih kompanija često deluju tako.  Koliko puta su me doveli da iskočim iz rođene kože. Evo jedne šale koje su napravili u Kolumbiji. Vala, zaslužili su. (Hebiga, ko govori španski, raztumeće). http://www.youtube.com/watch?v=VuwqZp6QrhQ

3. To što si napisao o kupcu Bruni je apsolutna neistina i imam utisak da namerno izvrćeš ono što pišem i namerno razumevaš pogrešno.

[Бруни]

S druge strane, loše iskustvo sam uvek imala u robnim kućama ili radnjama na velikim površinama velikih firmi. Prvo, juriš pola sata da VIDIŠ nekog prodavca, a kad ga vidiš, onda sledećih pola sata ga juriš da te usluži. A kad te i usluži, ili pojma nema o robi koju prodaje, ili ga mrzi da živi, ili jednostavno pobegne. Kad naiđeš na nekog ljubaznog i profesionalnog prodavca u tim velikim prodavnicama pravo je iznenađenje. A ako slučajno treba da reklamiraš nešto ili da vratiš… Spremi živce ako si kupio to nešto u nekoj velikoj robnoj kući ili prodavnici.

Dobro, ja uglavnom volim da gledam sam šta mi treba, a ne da mi prodavac visi nad vratom, pa mi zapravo odgovara ako ih nema da me prate. Moj problem sa malim radnjama se obično tiče čekanja, jer su uglavnom manje efikasni, bez nekog vidljivog razloga, i kao da ih boli uvo što ti čekaš. Ali to je druga tema…

Vidiš, u tome se ogleda pravi profesionalni prodavac. Da ti ne visi nad glavom, i pusti te da sam razlgedaš, ali da bude tu kad ti zatreba. Slično je i sa kelnerima. Možda je drugačije u Sribji, ali ja ovde uvek kad znam da treba da idem u neku veliku radnju, naoružam se strpljenjem i pripremim se za velika čekanja i tu jurnjavu. Zato više volim manje radnje, jer je tu nekako sve drugačije, pa čak ista razlika postoji između male i velike radnje iste firme.

[Тузор]

Бруни, заиста немам намеру да нешто изврћем. Можда повремено користим "јача" средства за сенчење, а понекад и карикирам, искључиво ради јасноће и упечатљивости.

На шта сам хтео да укажем помоћу (малко ) сирових примера/случајева? Искључиво на то да нас одлазак у продавницу/радњу не претвара у обезљуђене сподобе, предаторе и грабежљивце, сконцентрисане искључиво на добијање најбољег могућег квалитета за фер цену. То јесте, по мени, намера све (нечисте) силе и множине разних корпорација, агенција, тимова - целокупне логистичке подршке коју измишљени "продавац" има иза себе, усмерене на претварање људи у бројеве-конзументе, убеђене да им насушно треба УПРАВО тај производ, та робна марка, тај дизајн, та линија, тај дезен… Погубно је то подвајање, и став типа: "Кад хоћу културу и богаћење духа, одлазим у позориште/биоскоп/библиотеку".  Сваки трен који није посвећен духовном расту улудо је протраћен, ма колико то чудно звучало на први поглед.

[Бруни]

На шта сам хтео да укажем помоћу (малко ) сирових примера/случајева? Искључиво на то да нас одлазак у продавницу/радњу не претвара у обезљуђене сподобе, предаторе и грабежљивце, сконцентрисане искључиво на добијање најбољег могућег квалитета за фер цену.

Ja uopšte ne znam odakle tebi ideja za ovako nešto. Šta, ako želim da kupim nešto po dobroj ceni, ja sam predator, obezljuđena, grabežljivac? Svašta. Sve nešto verujem da ti oljuđeni, nepredatori i negrabežljivci odu u prodavnicu i onda provedu sat vremena u kulturnom uzdizanju pričajući s prodavcem (koji je eto, besposlen, pa nema šta pametnije da radi nego da kulturno uzdiže oljuđenog kupca i da pritom gubi pare, a onda, kad mu prodavac ponudi dobru robu za pristojnu cenu, kažu, a ne, daj nešto što je skuplje a što će mi se slomiti sutra, ja nisam obezljuđen, predator i grabežljivac.. Uopšte, ne kapiram u čemu je problem ako neko želi da zaradi pare ili da kupi kvalitetnu robu za pristojnu cenu. Loše je zarađivati pare varajući ljude, prodavajući im mačku u džaku, a dati im ono što im treba za fer cenu jedino se može nazvatii poslovnim i profesionalnim duhom. Za mene je dobar prodavac onaj koji ume ne da mi "uvali" najskuplje, nego sa najboljim odnosom cena/kvalitet. A takvih, veruj mi, ima. I takvima se mušterije same vraćaju. I to sami. I oni se sećaju njega, a ne on njih, i oni mu to uopšte ne zameraju.

[Belopoljanski]

Јесте мало… потрошач као паразит. Они производе, а ја трошим – таман као да они стичу, а ја арчим. Јесте, трошим, али свој новац и из њихове перспективе не треба да будем потрошач, него купац.

То ми ни из економске теорије није било јасно, због чега се онај који купује производ или услугу не назива просто купцем, него увек оно „потрошач и/или корисник“, где се оно „корисник“ користи за људе који плаћају за услугу, а не за производ. Јесте, појам купца већ постоји, као појам једног од актера на тржишту, али потрошач… Таман као и оно пацијент, што примети Раде. Као кад би продавце назвали „узимачима“ или лекаре у болници „нагађачима“.

[расејан]

Pa šta je, customer toplo, lično obraćanje, a potrošač ružno i bezlično? To je prosto norma engleskog jezika.

Consumerism је и тамо реч са негативном конотацијом. Рекламна машинерија брижљиво бира речи.

(A ovaj "eksperiment" sa McDonald’som molim te ti ponovi kod svoje kuće, ako si već siguran da neće biti ni smrada ni buba ni crva ni buđi, pa nam javi rezultat, refundiraću ti trošak za taj Happy Meal. )

Моли, куми, преклињи, ал’ то не улази у моју кућу ни под разно. Досад сам у Меку био отприлике три пута, од чега сам једном пробао то чудо (кад си у Риму… баш су шашави ти Римљани), једном нигде другде није било кафе у целој згради, и једном сам чекао неког. Значи, појео сам укупно један. Други никад нисам пожелео.