Питање стила

[rade]

Без улажења у огранке теме, могу, чини ми се, да закључим да нисам једини који сматра да је добар стил писања и изражавања битан и да га треба неговати. Мени, као инжењењеру, битно је да је стил функционалан: строго придржавање теме, laconica brevitas, правопис. Немам ништа против сувопарног стила, пошто се у доста случајева не може дозволити лепршавост у изражавању, али и тај сувопарни стил мора бити функционалан: ако службени акт или закон мора да разуме широка публика, онда он мора бити писан језиком широке публике.

Недавно сам држао неко предавање из стратешког менаџмента и све време оперишем појмовима "мисија, визија, вредности". У једном тренутку падне ми на памет да питам аудиторијум шта они мисле, шта су "вредности". Одговори: "колико нешто вреди", "колико је ко вредан", "колико ко вреди". При томе, ту нико нема мање од средње школе и пет година радног искуства. Од тада сам се мало спустио на земљу. 

[Зоран Ђорђевић]

Ја волим расправе са неистомишљеницима. Било усмене, било овакве са непознатим људима. Онда много више водим рачуна о начину на који излажем своју аргументацију, трудим се да притом да будем јасан и прецизан, а да све то буде и стилски лепо уобличено.

[Бруни]

Podsećam vas šta je predmet ove teme:

Замолио бих колеге које раде у просвети (наравно, и други су добродошли), да ми прокоментаришу питање које ме одавно мучи: колико је стил писменог или усменог изражавања за вас важан данас, у веку невербалне комуникације? Колику пажњу придајете стилу - код ваших ученика, себе, колега? Да ли и вас нервира лош стил чланака, књига, саопштења?

O fekalijama, platama i pravima nastavnika, kao i maloletnim siledžijama, ako želite, otvorite temu tamo gde joj je mesto…

[Тузор]

Što nam ne bi rekao da li taj suvoparni stil mora da se koristi među pravnicima? Kako drugi pravnici raguju na nekog pravnika koji taj stil izbegne?

Закукуљеност и замумуљеност је стилска одлика лоших правника, што се последично одсликава и на правописно и стилски "танушне" прописе, службене акте, па и говорни језик. Додајмо томе и често коришћење неадекватних фраза и израза, очигледно "недружење" са речницима и правописом, и ето нама уобичајеног правничког изражавања, као и преовлађујуће представе о правницима. О (зло)употреби оног чувеног "исти/иста/исто" већ сам писао, а додао бих томе и "обзиром" уместо "с обзиром". Тамо где израз треба да буде сведенији, односно краћи, тамо је уобичајено да се "трукује", да се додају беспотребне речи, мисао увија у нове и нове обланде којима се постиже расплињавање и губљење везе са почетном идејом; а тамо где правопис нормативно одређује како се нешто пише, добар део правника показује хтење да то "нешто" скраћује, односно сакати, па отуда и чувено "обзиром".

Добар правник не постаје се само читањем и проучавањем стручне литературе. Сиромашан израз и стил одлика су управо оних који се не дохватају ничега другог. И то не важи само за правнике. Ипак, прихватам да су ту последице "недохватања" најуочљивије. Књижевност, граматика, правопис, логика, психологија, етика, естетика - све то мора да буде блиско, или макар препознатљиво некоме ко хоће да буде прихваћен као "добар правник".

[Тузор]

Ево светлих примера где стил и правна наука иду руку под руку:

Јован Дучић (у "Обавештењима" сам написао прилог о данашњој изложби у Народном музеју у Краљеву)

На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926 — 1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа.

Јован Стерија Поповић

Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а права у Кежмароку.
Једно време Стерија је био приватни наставник и адвокат у родном месту док није позван да дође у Крагујевац да буде професор на Лицеју.

Бранислав Нушић

Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1885. године. Током студија је провео годину дана у Грацу.

Слободан Јовановић

После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је изучавање права наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., се враћа у Србију где добија прву државну службу, ради као писар у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894.

Синиша Павић

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1956. године.

Борисав Станковић (Овде морам да наведем да прилогу о Бори на "Википедији" недостаје минимум стила!)

У Врању је завршио основну школу и седам разреда Гимназије (која данас носи његово име). Осми разред је завршио у Нишу где је и матурирао. Баба Злата умире 8. фебруара 1896. исте године када он уписује Економски одсек Правног факултета у Београду. Он због недостатка новца продаје кућу локалном свештенику.

И - што да не: Марко Видојковић

Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду. Почео је са писањем 1998. године, и многе његове кратке приче биле су објављене у часописима Дуга, Трећи трг, Експрес и Блиц њуз, као и у збиркама прича „Пројекат Буковски“ и „Подгоричке приче“.

[Бруни]

Izvini, kakve veze imaju ti citati s temom?

[Тузор]

Бруни, сматрам да ти цитати потврђују почетни став, да постоје светли примери

где стил и правна наука иду руку под руку

(сад цитирам самога себе).
Ако наведени цитати толико боду очи, зато што су преопширни  или, једноставно, неадекватни -  у нигдину са њима!

[Бруни]

Mogao si navesti da su svi ti pisci bili ujedno i pravnici. Nema potrebe da prepisujes  deset biografija.

[Belopoljanski]

Овако је ефектније.

[Бруни]

Овако је ефектније.

Збуњује.