Klajn: ’Francužani’ i ’Hrvaćani’, vs. Srbijanci i Bosanci

[Vukvuk]

Klajn: "Nigde u Evropi ne postoje ’Francužani’ ili ’Hrvaćani’, kao što postoje Srbijanci i Bosanci"

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/379676/Nigde-u-Evropi-ne-postoje-Francuzani-ili-Hrvacani-kao-sto-postoje-Srbijanci-i-Bosanci

Kako onda objasniti ovo: Za nekog stanovnika Francuske koji nije francuskog porekla može se bez problema reći da je Francuz, ali stanovnika Srbije mađarskog porekla teško da će neko nazvati Srbinom…

Poznati lingvista kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac", poput "Francužanina" ili "Italijanjanina". Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji ("Albanjanin") iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima, to je ona čuvena "tigrova koža".

- U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije - kaže Klajn.
 
Klajn kaže da su na ovu temu objavljene dve studije profesora Miroslava Nikolića i pokojnog Egona Feketea, u kojima je detaljno objašnjeno kako je do podele došlo.
 
"Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi", govorio je dr Fekete.

Zašto se u Hrvatskoj i Bosni insistira na terminu "srbijanski"
Ivan Klajn smatra da se u hrvatskim i bosanskim medijima preteruje s upotrebom izraza "Srbijanac" i "srbijanski".
 
- Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove "bosanski", što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski - kaže Klajn.

Klajn se  (opet?), da izvinite, izlupava.

Prvo, kad god kreneš sa "nigde u Evropi", "nigde u svetu", treba ipak da se ujedeš za jezik. Možda će neko reći da Rusija nije u Evropi, ali npr. i u ruskom postoje izrazi русский, "Rus", i россиянин, "Rusijanac". (Pri čemu i oni tamo imaju neke rasprave oko toga.)

Drugo, mislim da Srbijanac u praksi po pravilu znači "Srbin iz Srbije", ne "stanovnik Srbije".

Treće, ko smo "mi" koji ne priznajemo bosanski jezik? Ja priznajem.

I uopšte, ceo tekst odiše jednim nacionalizmom, sa notom ironije jer u podnaslovu stoji

… Šta o ovome ima da kaže struka?

[J o e]

И ја мислим да је претерао са генерализацијом. Али не видим нарочити национализам у чланку. Колико видим, што је рекао о Србима и Србијанцима рекао је умерено и објективно, у складу с доминантном праксом.

А што си ти за босански језик?

[rade]

Treće, ko smo "mi" koji ne priznajemo bosanski jezik? Ja priznajem.

Ја не признајем. Нико у Босни и Херцеговини не говори босанским језиком. Службене новине штампају се на три језика, ниједан од њих није "босански".

[Duja]

A da ja ovu temu preventivno zaključam?

[Vukvuk]

И ја мислим да је претерао са генерализацијом. Али не видим нарочити национализам у чланку. Колико видим, што је рекао о Србима и Србијанцима рекао је умерено и објективно, у складу с доминантном праксом.

А што си ти за босански језик?

Pa nije preterao, ali ga ima taman toliko da to bude srpska (srbijanska?), a ne zaista objektivna perspektiva.

A bosanski jezik — zato što ga sami govornici tako zovu. Lingvistika i tako zna samo za (tzv.) srpskohrvatski, a tek sociolingvistika razlikuje srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski kao njegove varijante, od govornika nazvane tako i percipirane kao različite najviše iz političkih razloga. Sociolingvistika ima samo da registruje ta politička fakta (i da ih rastumači itd.), a ne da na njima dodatno, politički, interveniše.

[Vukvuk]

I da:

Kako onda objasniti ovo: Za nekog stanovnika Francuske koji nije francuskog porekla može se bez problema reći da je Francuz, ali stanovnika Srbije mađarskog porekla teško da će neko nazvati Srbinom…

Pa prosto tako što Francuska ima sasvim drugačiji koncept nacije, zasnovan na državljanstvu, za razliku od Balkana (verovatno i Srednje i Istočne Evrope), gde je nacija zasnovana na etnicitetu. Pitanje se isto može postaviti — zašto je stanovnika Hrvatske srpskog porekla teško nazvati Hrvatom, zašto je čak problem što je Nikolić rekao da su Srbi iz Bosne — Bosanci (a Bosanci čak nije nacionalna odrednica!)…

Sve u svemu, ne znam šta mu je ovo (opet?) trebalo.

[Владимир Нимчевић]

I da:

Kako onda objasniti ovo: Za nekog stanovnika Francuske koji nije francuskog porekla može se bez problema reći da je Francuz, ali stanovnika Srbije mađarskog porekla teško da će neko nazvati Srbinom…

Pa prosto tako što Francuska ima sasvim drugačiji koncept nacije, zasnovan na državljanstvu, za razliku od Balkana (verovatno i Srednje i Istočne Evrope), gde je nacija zasnovana na etnicitetu. Pitanje se isto može postaviti — zašto je stanovnika Hrvatske srpskog porekla teško nazvati Hrvatom, zašto je čak problem što je Nikolić rekao da su Srbi iz Bosne — Bosanci (a Bosanci čak nije nacionalna odrednica!)…

Sve u svemu, ne znam šta mu je ovo (opet?) trebalo.

Da, Francuska je građanska država i na papiru i u praksi. U Bugarskoj zvanučno postoje dve nacije: Bugari i Cigani (Romi), a u Turskoj samo Turci bez obzira na jezik, verospovest i sl.

[Father Jape]

"Bosanac" jeste nacionalna odrednica u Bosni, ali nije u Srbiji. Odnosno jeste u bosanskom srpskom, ali nije u srbijanskom srpskom. Bar prema najširem uzusu.

[Orlin]

U Bugarskoj zvanučno postoje dve nacije: Bugari i Cigani (Romi)

I Turci (oni su oko 10% svih stanovnika).

[Vukvuk]

"Bosanac" jeste nacionalna odrednica u Bosni, ali nije u Srbiji. Odnosno jeste u bosanskom srpskom, ali nije u srbijanskom srpskom. Bar prema najširem uzusu.

Kako? Pa bosanski muslimani se zovu Bošnjaci, bosanski Srbi su Srbi, bosanski Hrvati su Hrvati?

[Father Jape]

Bosanskim Srbima "Bosanac" znači Bošnjak. Nama u Srbiji znači "osoba iz Bosne".

[Зоран Ђорђевић]

Пре шест година имали смо на ОДФ-у тему "Србин — Србијанац". Жучна расправа на осам страна завршила се као и све сличне. Ево шта је Бојан, тада још није био др, написао на крају:

Tema je još odavno napustila kurs pa sam se nosio mišlju da jedan (veći) deo prebacim u Antipravila, ali izgleda da je ipak zrela i za zaključavanje.

Da ukratko rezimiramo: prema važećoj normi, izraz Srbijanac označava Srbina koji živi u užoj Srbiji (tako navodi Rečnik Matice srpske). U ovoj temi izneti su razni pogledi o (ne)opravdanosti ovakve definicije, kao i mnoga drugačija tumačenja, pa ko želi da zna čuje više — neka pročita celu temu.

Зато се ја мудро не укључујем у ову расправу.

[Belopoljanski]

Klajn se  (opet?), da izvinite, izlupava.

Да.

И додатно што (савремени) етноним Бошњак изједначава са Србин, а израз је заправо само архаичнији облик са значењем Босанац, где су у прошлости Срби и Хрвати из Босне за себе говорили да су Бошњаци као што данас кажу да су Босанци. Јесте да је данас то етноним и да имамо, што никад није било, нпр. Бошњаке из Херцеговине (а да се нису тамо доселили из Босне), али ако Филип Вишњић за себе каже да је Бошњак (или данас Војислав Шешељ), они не мисле друго него Босанац.

A bosanski jezik — zato što ga sami govornici tako zovu. Lingvistika i tako zna samo za (tzv.) srpskohrvatski, a tek sociolingvistika razlikuje srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski kao njegove varijante, od govornika nazvane tako i percipirane kao različite najviše iz političkih razloga. Sociolingvistika ima samo da registruje ta politička fakta (i da ih rastumači itd.), a ne da na njima dodatno, politički, interveniše.

Звучаће као цитат из скеча Топ листе надреалиста, али ако Бошњаци инсистирају на самосвојности свог матерњег језика, мислим да ту имамо право да следимо логичан ток закључивања који следи из те премисе, ма како резултат деловао сулуд:

И говорници енглеског свој језик зову инглиш, а немачког дојч. Нас не занима како Бошњаци на свом језику зову свој језик. На српском се он зове бошњачки.

(Осим ако у нашој лингвистици не постоји неки јасан став који дозвољава да у исто време признајемо засебност и одвојеност неких других система и користимо њихову унутрашњу терминологију као своју.)

[Belopoljanski]

Пре шест година имали смо на ОДФ-у тему "Србин — Србијанац". Жучна расправа на осам страна завршила се као и све сличне. Ево шта је Бојан, тада још није био др, написао на крају:

Da ukratko rezimiramo: prema važećoj normi, izraz Srbijanac označava Srbina koji živi u užoj Srbiji.

Овакво значење та реч има и у живом језику. Бар код Срба. Чим нико неће нпр. Рома из Шапца назвати Србијанцем, нити Србина из Сремске Митровице, јасно је да код овог термина постоје два ограничења (национално и регионално) и да ниједно нема везе са државом или њеним границама.

[Vukvuk]

Ali Belopoljanski, ne postoji "naša" i "njihova" lingvistika, kao što ne postoji "ruska" i "američka" fizika. Fizika je fizika, lingvistika je lingvistika.

Može srpska politika da ne priznaje pravo bosanskim/jugoslovenskim muslimanima/Muslimanima/Bošnjacima da svoj jezik zovu bosanskim, ali to nije dilema za lingvistiku.

Takođe, lingvistika nema dileme da je srpskohrvatski jedan, policentrični standardni jezik. U tom smislu nema nikakve "naše" i "njihove" unutrašnje terminologije, kao što ni Rijeku ne zovemo Rekom, Osijek — Osekom, Biograd — Beogradom, tako nećemo ni bosanski jezik zvati — bošnjačkim. Tj. neće nauka, lingvistika, a politika kako hoće.

A što se tiče termina Bošnjak, pa činjenica je da danas taj termin označava pripadnika bošnjačke nacije, nacije jugoslovenskih muslimana. Nekada to jeste bila varijanta regionalne odednice — "čovek iz Bosne" —, danas više nije.