Klajn: ’Francužani’ i ’Hrvaćani’, vs. Srbijanci i Bosanci

[Duja]

Ne znam, pričala sam na osnovu onog što je rekao Rade. Da budem iskrena, nikad mi nije bio jasan sistem u BiH. Kako sad, zajednica Bošnjaka i Hrvata, a Republika Srpska nije nezavisna? Ništa ne kapiram.

Pričate na osnovu dosta starih podataka. Po skorijim odlukama Ustavnog suda BiH, sva tri naroda su konstitutivna u oba entiteta, a sva tri^[SIC] jezika su u oba entiteta u zvaničnoj upotrebi…

Što u teoriji znači ravnopravnost svih i svuda. U praksi, naravno, znamo kako je, a ono [SIC] odgore omogućuje razna "kreativna" rešenja, tipa, parafraziram:

Ustav Republike Srpske, varijanta na srpskom jeziku, ćirilica (nemam na telefonu):

U Republici Srpskoj su u zvaničnoj upotrebi srpski, hrvatski i bošnjački jezik.

Ustav Republike Srpske, varijanta na bosanskom jeziku, latinica:

U Republici Srpskoj su u zvaničnoj upotrebi srpski, hrvatski i bosanski jezik.

[Бруни]

Dobro, i to je neki napredak, mada mi i dalje nije jasno kakva dva entiteta, ako je BiH jedna država? Inače, ovi primeri koje si dao samo pokazuju koliko je sve to apsurdno. Kao onomad kad su prevodili "Rane" u Zagrebu. Nije ni čudo što se publika upišavala od smeha…

[Vukvuk]

A šta je ova kriza oko te neke presude Sejdić-Finci, da li ona opet zahteva promenu ustava, i da li baš u ovim tačkama ili samo nekim koje regulišu nacionalnost predstavnika u predsedništvu BiH?

[Duja]

Pa nije BiH "jedna" država. BiH je dosta labava konfederacija dve države, pardon, entiteta: Federacije i Republike Srpske. Kao Belgija, samo na balkanski način.

[Бруни]

Pa nije BiH "jedna" država. BiH je dosta labava konfederacija dve države, pardon, entiteta: Federacije i Republike Srpske. Kao Belgija, samo na balkanski način.

Pa kad je tako labava, šta Srpsku sprečava da se ujedini sa Srbijom?

(Biće onda istina da oni iz RS imaju sopstvene pasoše, kako me ubeđivaše neki na njikipediji? )

[Миланче]

Немају пасоше, али имају држављанства. Да не заборавимо и Дистрикт Брчко или Брчко Дистрикт који је ту посебан дистрикт   . Ма БиХ је хаос, да се неко не увреди, кажу и они сами где почиње Босна-ту се разум завршава. Да иначе, БиХ је још увек европски протекторат  са толико влада да ја не знам о’кле њима лова да се то све плати.

[Бруни]

Kako nemaju pasoš a imaju državljanstvo? Ništa mi nije jasno…

[Миланче]

Kako nemaju pasoš a imaju državljanstvo? Ništa mi nije jasno…

Ниси једина.
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/media/Aktuelnosti/Documents/zakon%20o%20drzavljanstvu%20RS%201.pdf

[Бруни]

Ali, ni u jednom momentu se ne spominje ovde etnicitet. Tako da pretpostavljam da državljanin RS može biti i neki Bošnjak ili Hrvat, zar ne?

[Миланче]

Да, и сви остали.

[Belopoljanski]

Ч и Ћ су посебна прича, то стварно разликују само Срби, једнако као и Џ и Ђ (мада сам био шокиран када сам утврдио да и доста рођених Београђана не разликује џ и ђ).

Таман сам хтео да напишем „Здравко Чолић“ и да поменем Београђане, кад их помену ти. Скоро сви Срби из Сарајева које знам – не сви, него већина и то углавном они без вишег образовања – сливају Ћ и Ч у неки међуглас или говоре просто Ћ. Соломон Бићакћић (прво тврдо Ћ, друго меко Ћ) иде у Ћаћак. Али ево и Војислав Шешељ, натурализовани Београђанин а Србин из Сарајева, у говору не изговара различито Ћ и Ч. За то да Срби по томе што су Срби разликују Ћ и Ч бих рекао да је мит. То је везано за регију, не за националност/вероисповест.

Belopoljanski, problem je što engleski ne zovemo engleski umesto ingliš zato što ne priznajemo Englezima političko pravo da engleski zovu ingliš, već po nekoj tradiciji. Igbo zovemo igbo jer ne postoji tradicija drugačijeg imenovanja tog jezika.

Bosanski pak neko naziva bošnjačkim jer negira Bošnjacima pravo da svoj jezik zovu bosanskim. Ne postoji nikakva praktična prepreka da se taj jezik zove bosanskim, već politička. Ali lingvistika u to ne treba da ulazi.

Bosanski je i tako, uostalom kao i za sprski, za lingvistiku, lokalni naziv jednog od standardnih varijeteta srpskohrvatskog jezika. Ako je to sistemski jedan jezik, onda nećemo prevoditi nazive za koje ne postoji tradicija drugačijeg imenovanja, samo iz nekog inata ili već kakvih političkih pobuda.

Ни за политички разлог нема основа. Ми не признајемо право Босни да има свој језик, већ признајемо националној заједници Бошњака да има свој језик и дајемо себи за право да у складу са нашом језичком праксом и нашим језичким осећајем тај језик именујемо у нашем језику. А све троје налаже – народ Бошњака, бошњачки језик. Како га они именују на свом језику, то је ирелевантно. Могу га звати и илирским или босанскохерцеговачким или како год. Штавише, једини политички мотив лежи у одабиру самих Бошњака да при узимању новог националног имена свој нови стандардни језик не назову по имену своје нације, већ по имену Босне, али то је већ њихово право. Ми их не терамо да на бошњачком бошњачки језик зову „бошњачки“.

[Бруни]

За то да Срби по томе што су Срби разликују Ћ и Ч бих рекао да је мит. То је везано за регију, не за националност/вероисповест.

Da, upravo to i ja kažem. Sve zavisi od regije, i ako u jednoj regiji postoji ta odlika mešanja, tj. nerazlikovanja Č i Ć, to je onda odlika svih stanovnika, a ne samo nekih nacija/veroispovesti. Prosto mi je neverovatno da se uopšte pojavila takva tvrdnja jer zaista nema nikakve logike.

[Vukvuk]

Ali, opet, pre svega koji "mi"? "Mi" nismo monolitna zajednica srpskih nacionalista (ili kako već da kažem, ako je do sad reč nacionalista postala omalovažavajuća, ne koristim je ovde u tom smislu) koja isto misli, isto oseća, isto želi itd.

Drugo, ne razumem kakvo pravo mi ili "mi" uopšte kome priznajemo. Mi tj. "mi" samo priznajemo (acknowledge) fakat da postoji zajednica ljudi, da ta zajednica, na objektivno ovom istom jeziku, sebe zove imenom X, a jezik zove imenom Y. U skladu sa obzirima političke kulture (ili političke korektnosti), mi ("mi") ćemo ih takođe zvati imenom X. S obzirom da nemamo neku drugu tradiciju imenovanja tog njihovog jezika/govora, sasvim je prirodno da ga zovemo Y. Samo ih sopstvenih političkih ubeđenja ti nećeš da ga zoveš Y nego Z. Možda oni ("oni") jesu prvi počeli u tom smislu, ali to je za mene potpuno irelevantno.

I treće, šta god mi ili "mi" mislili za sebe, pojedinačno ili kao politička grupacija ili državna zajednica — to je jedno, ali kako "struka" tj. nauka treba da misli i govori — to je drugo. Ja tu poentu ističem.

[Бруни]

Mi, kao Srbi, jer ako priznamo pravo Bosni kao državi da ima jezik, onda negiramo postojanje Srba u toj Bosni. To nije moje mišljenje, već objašnjenje koje sam ja dobila od Srba iz RS po tom pitanju. Ja lično ne znam šta da msilim. Kao što rekoh već, svi su u pravu i niko nije u pravu, a takva apsurdna situacija je nastala iz isključivo političkih razloga, tu se valjda svi slažemo. Ili ne?

[Vukvuk]

Da, priča u stvari ide ovako: Bošnjaci svoj jezik nazovaju bosanskim, jer hoće tako da pokažu da baš njima pripada Bosna, da su oni autohtoni, a da su Srbi i Hrvati (a pre svega Srbi), sa svojim srpskim i hrvatskim jezikom, uljezi, narodi drugog reda u Bosni. Ako bismo i mi ("mi") prihvatili naziv bosanski, mi bismo prihvatili tu njihovu poziciju kao istinitu. Mi to ne priznajemo. Štaviše, mi mislimo da oni govore srpski jezik (kojegde i da nisu ništa drugo do islamizirani Srbi), ali ako već hoće, mogu da budu nešto drugo, i ako već hoće, mogu da svoj jezik zovu drugačije, ali tim svojim imenom a ne imenom Bosne, jer zemlja Bosna jednako pripada i Srbima (i Hrvatima), koji govore srpskim (hrvatskim) jezikom.