Тип сигнала и тип преноса тог сигнала две су одвојене категорије. Сасвим грубо речено, аналогни сигнал је онај, где се нека карактеристика сигнала (амплитуда, фреквенција или фаза) мења у складу (аналогно) с основном информацијом. Кад је у питању телевизијска камера то значи да се напон на излазу из камере мења тачно пропорционално промени освељаја сцене (добио бих нулу на испиту за овакво објашњење, али то је отприлике то). Дигитални сигнал је онај, где је информација представљена у бинарном облику, Сви могући нивои осветљаја сцене прво се поделе на погодне интервале (нпр. сви нивои од 0 до 1 спадају у интервал 1, нивои од 9 до 10 спадају у интервал 10). Онда се касније преноси податак о томе, у ком се интервалу налази сигнал, на пример уместо да пренесем редослед 0.2 , 4.1 , 1.8 пренећу редослед 1, 5, 2 представљен у бинарном облику. На пријемној страни сигнал се реконструише.
Кроз који ће канал да путује аналогни или дигитални сигнал, одређује емисиона апаратура и то може бити и кабл, и етер. Пример дигиталног сигнала који иде кроз етер ти је мобилна телефонија. То је сада, када се примењује GSM стандард, али кад је та занимација тек кретала пренос је био аналогни и телефони су били сасвим другачије конструкције.
