Teksaški ili teksaski?

[Бруни]

Ok, znam da je pariski a ne pariški, ali teksaski?

PS: Znam šta piše u P10 i kod Klajna. Pitanje je zašto?
 

[Шоми]

Париз + -ски → паризски [јд. по звучности] → парисски [упрошћавање сугл. скупа] → париски.

Тексас + -ски → тексасски → тексаски.

[Duja]

Nije baš tako jednostavno. Istorijski, nastavak je -ьski, (ь je poluglas), koji palatalizuje prethodni suglasnik, pa imamo npr.

Prag + -ьski > pražьski > pražski > praški
momak + -ьski >  momačьski > momačski > momački
Šabac + -ьski > šabačьski > šabačski > šabački

E tu se onda stvar komplikuje, i morao bi Džo ili neko od slavista da pripomogne, jer su neki pridevi formirani nakon što su promene (kao što je gubljenje poluglasa) već završene. Onda su neki formirani po analogiji sa nekim drugim, pa imamo kolebanje u pariški i teksaški, dok, s druge strane, imamo kras : kraški.

[Шоми]

Свестан сам тога, али ове промене у двема спорним речима тумаче синхронијски Клајн и дружина и прописују оне облике придева, па нисам хтео да компликујем с објашњењем, али могла би се истражити дубља позадина тога.

[Dacko]

U svakom slučaju, to što su pravopisci u rečniku prepisali od Klajna da je teksaski bolje nego teksaški ne čini potonji oblik zabranjenim niti pogrešnim. U tački 28v pominju oba oblika ne navodeći da je bilo koji nepravilan i pišu da je teksaski izveden od Teksas, a teksaški od Teksašanin.

[Бруни]

U svakom slučaju, to što su pravopisci u rečniku prepisali od Klajna da je teksaski bolje nego teksaški ne čini potonji oblik zabranjenim niti pogrešnim. U tački 28v pominju oba oblika ne navodeći da je bilo koji nepravilan i pišu da je teksaski izveden od Teksas, a teksaški od Teksašanin.

Hm, da. Što će naravno neki bukvalisti da iskoriste i da onda tvrde da svaki pojam koji sadrži u sebi taj pridev se ne odnosi na Teksašanina nego na Teksas, stoga je bolje teksaski nego teksaški…

[Dacko]

Ne znam za bukvaliste, ali oba prideva imaju isto značenje bez obzira na to od koje su imenice izvedeni (uporedi po poreklu prideve italijanski i američki, na primer) i dok ga izričito ne zabrane, ja ću koristiti isključivo teksaški  i smatrati ga ukorenjenim, verovatno zbog raznih teksaških rendžera iz stripova moje mladosti.  Naravno, ne smeta mi da bilo ko drugi koristi oblik teksaski ukoliko mu je prirodniji.

[Бруни]

Što američki? Kapiram italijanski (Italijan - italijanski, od Italije bi bilo italijski, zar ne?) ali ovo američki..? Bi li mi neko napisao kako je izvedeno?

[Dacko]

Pa američki je od Amerika (kao što je teksaski od Teksas), dok je italijanski od Italijan (kao što je teksaški od Teksašanin), ali to ih ne čini pridevima različite vrste niti ovaj prvi označava samo pripadnost zemlji a drugi samo pripadnost stanovniku zemlje, to je bila poenta.

[Vukvuk]

Ali teško da je teksaški izvedeno od Teksašanin. Izvedeno je od Teksas, bilo po nekom analoškom pravilu (kao i Njujork ~ njujorški, a ne *njujorčki), bilo po nekom dubljem fonološkom pravilu koje nismo do kraja sagledali. Besmisleno je krpiti neku lažnu derivaciju da bi se uklopila u "derivacione propise" koje je oktroisao Pravopis/Klajn/Bog Otac ili već ko (misleći da će se tako povratiti legitimnost nekog problematičnog oblika), derivacija je takva kakva jeste (a legitimnost proističe iz učestanosti)…

[Бруни]

Pa američki je od Amerika (kao što je teksaski od Teksas), dok je italijanski od Italijan (kao što je teksaški od Teksašanin), ali to ih ne čini pridevima različite vrste niti ovaj prvi označava samo pripadnost zemlji a drugi samo pripadnost stanovniku zemlje, to je bila poenta.

Pa ne, znam to. Mislila sam da mi neko napiše kao što je Šomi napisao u svom prvom postu. Kako je od Amerika nastalo američki…

[Бруни]

Ali teško da je teksaški izvedeno od Teksašanin. Izvedeno je od Teksas, bilo po nekom analoškom pravilu (kao i Njujork ~ njujorški, a ne *njujorčki), bilo po nekom dubljem fonološkom pravilu koje nismo do kraja sagledali. Besmisleno je krpiti neku lažnu derivaciju da bi se uklopila u "derivacione propise" koje je oktroisao Pravopis/Klajn/Bog Otac ili već ko (misleći da će se tako povratiti legitimnost nekog problematičnog oblika), derivacija je takva kakva jeste (a legitimnost proističe iz učestanosti)…

Malo sam gledala i poredila šta je gde napisano i… Ono što stoji u rečniku u P10 samo je prepisano iz P93. Klajn je naravno, pisao prema P93. Tačka 28v iz P10 ne pominje se u P93. Nigde u P93 kod glasovnih promena sa J ne stoji ništa o pridevima na -ski. To je, dakle, dodato u P10, ali kao i u mnogim drugim slučajima koje smo već zabeležili, nisu uskladili rečnik sa novim pravilima…

[Vukvuk]

Mislila sam da mi neko napiše kao što je Šomi napisao u svom prvom postu. Kako je od Amerika nastalo američki…

Amerik- + -ski > američ+ski (k > č ispred -ski) > američki (čs > č).

[Бруни]

Amerik- + -ski > američ+ski (k > č ispred -ski) > američki (čs > č).

E, to. Hvala! Dakle, imenice na a gube A kad im se dodaje -ski, jel’ da?

[Vukvuk]

Da, to -a je samo nastavak, nije deo osnove.