Мислим да тежиште није на синонимности "шокирања" и глагола "шокирати" са речима које је Шоми навео пре четири године, него на бесомучној употреби глагола "шокирати" и кад треба и кад не треба. То олако и беспотребно коришћење шокантног, шока, шокирајућег, шокирања, посебно онда када ни о каквом шоку нема назнаке, сведочи више о шокољупцима него о адекватности израза.