Па није „фрајер-спик“ ако направиш делимични уступак, са више ограда, говору образованих средина науштрб норме засноване на руралним говорима.
Та подела на рурално-урбано је небитна, јер ни Београд није био претерано ’урбан’ - посебно када је у питању српски живаљ - у доба када је норма настајала. А то на крају није ни битно, јер норма, каква-таква, постоји. Ја немам никаквих проблема са делимичним уступцима, нити са било којим наречјем, али имам проблема са уступцима који само додатно погоршавају стање устањене праксе у медијима, тиме што се остатак нације приморава на приближавање њиховом накарадном стандардном језику. Кажем накарадном стандардном језику, а не накарадном језику, јер ја немам проблема са локалним говором, већ с тим где се тај локални говор користи. Ако сте медијска кућа, јавна институција или слично, потребно је да користите стандардни језик, каквог имамо, а не да идете по свом и чекате да се норма вама додвори.