A zašto takav podsticaj uskraćivati govornicima prizrensko-timočkih dijalekata?
То је питање за оне који су норму стварали. Можда је икавцима (не говорим о Тимочанима, да нема забуне), ако их има довољно међу Србима, требало њима пружити неку ’под-верзију’ стандардног језика типа илекавски-екавски, али биће да није, јер се ради о далеко мање представљеним говорима. Било како било, да смо данас у деветнаестом веку, ја се томе небих противио, али извесно је да нисмо у деветнаестом веку а стандардни језик већ постоји, па Тимочани - чији говорне посебности су такве да се неби могле очувати у стандардном језику ако је цић стварања под-верзије са нимало већим разликама него између екавице и ијекавице (у противном, ради се о новој верзији а не под-верзији) -, као и говорници појединих других србијанских, босанских, хрватских (географски) или црногорских дијалеката, очување свог говора морају пронаћи у нечему другом. Између осталог, ја сам разлог очувања говора који је ближи данашњем стандарду поменуо као само делимичан разлог - ти говори се и онако нису идентични стандарду, па се не могу потпуно сачувати захваљујући истом.
A zašto takav podsticaj uskraćivati govornicima prizrensko-timočkih dijalekata?
Ali ta norma je mrtvo slovo na papiru. Kako onda ona može biti merilo? Od svih ljudi u politici, obrazovanju, medijima na estradi, veliki broj nije iz Beograda. Ako su dolaskom na položaje i funkcije prihvatili i neke odlike govora koje se bilo smatraju beogradskim ili stvarno jesu beogradske, onda to samo znači da beogradski ili "beogradski" (a zapravo prosto standard) jeste istinski standard — jer zašto bi ga inače prihvatali? Tako da je za mene situacija sasvim ajasna.
То стално помињете, али то заправо ништа не значи. Свака верзија стандардног језика ће морати да одступа од говорног језика, пошто није могуће ’пресликати’ целокупан говорни језик, нити је пожељно - која је сврха стандардног језика ако у њему влада потпуни плурицентризам типа ’ја-праило’? -, а неупотреба тих разлика од стране оних који бк требали употребљавати тај стандардни језик у даним приликама, аутоматски тај стандард чини ’мртвим словом на папиру’. Шта то вама значи? Мени значи да ’сви ти’ бирају да буду неписмени, а никако то да се стандард треба одбацити.
А ваш закључак нећу прокоментарисати јер се односи на друго тумачење ’стандарда’, а и не описује дато стање на терену.