Можемо ми овде да кукамо од јутра до сутра, таква дебилизација језика се спроводи пуном паром. Проблем је што многи, на првом месту, не схватају значење неке речи у енглеском, па је по инерцији, ако је она латинског корена, пресликавају у српски без измена (series = низ у овом случају, не серија, или action = поступак, радња, не увек и само акција итд.), док, на другом месту, почесто не умеју ни да чују страну реч како ваља, па опет имамо неке накарадне увозне речи које најчешће нису ни биле потребне. Но енглески је, јелте, престижан светски језик па ће се преузимање речи одатле одвијати шаком и капом, као некад, иако другим путевима, из француског и немачког. Које год коментаторе да слушаш, а имаш изнатпросечно језичко знање, може само да ти проври мозак од количине језичких глупости које изрекну у малтене свакој реченици.
Ја сам једном то упоредио с оним мајмунима који сликају по зоо-вртовима: њихов уметнички домет је раван језичкој компетенцији медијских радника, па некад неко и оно прво проглашава за ремек-дело, а ово друго за сасвим легитиман ток развоја језика (именице у служби непроменљивог придева, и то неретко више од једне, затим извођење присвојног придева од вишечлане синтагме: „*Лу Геригова болест“, „на *Филип Шатрије стадиону“, јер тако ваљда кажемо и „Никола Теслин музеј“, „Бранко Ћопићева дела“ и сл.).
