Да покушам још једном: глаголу сумњати не фали ништа, осим што у нашем језику, ако се непрецизно употреби, може да има два значења – да нешто јесте, али и да нешто није. Зато онај ко прочита или чује овакву реченицу не може са сигурношћу да закључи шта је аутор хтео да каже.
Ако је таква реченица исказана као реакција на нечију тврдњу, мишљење, претпоставку, онда сумњам изражава негацију, неслагање са том тврдњом, мишљењем, претпоставком. Ако се са сумњам износи сопствена тврдња, онда је она позитивна. Ствар је у томе што читалац не зна о којој се варијанти ради.
Tako: Сумњам да је Освалд убио Кенедија може да значи: Претпостављам, мислим да је Освалд убио Кенедија (као сопстева тврдња) али и: Претпостављам, мислим да Освалд није убио Кенедија )као реакција на туђу тврдњу).
Непрецизна је и нејасна и одречна варијанта Сумњам да Освалд није убио Кенедија, односно Уверен сам да га је Освалд убио, али и: Уверен сам да га Освалд није убио.
Други је случај ако се сумњати употреби у друкчијој варијанти: Сумњам на Освалада. Ту је јасно шта се жели рећи.