Јој, Бруни, ти баш немаш концентрацију. Све си наопако схватила (а још си и додала зарез где га ја нисам ставио, што је потпуно променило смисао реченице).
Овако. Енглески мора да се ослања и на изговор и на писање (објаснио сам зашто и како). Француски не мора да се ослања на писање (тј. транскрибујемо фонолошки, прилагођавајући француске гласове које немамо нашима). Дакле, у енглеском више мора да се ослања на писање него у француском.
Ти си погрешно разумела ову реченицу:
између писма и изговора [у француском] важе јасна правила (тј. транскрипција је фонолошка, за разлику од, нпр., енглеског, где се много више ослања на писање).
Ово није значило да се у енглеском више ослања на писање
него на изговор, већ је значило да се у енглеском више ослања на писање
него у француском.
Ти си ставила зарез где не треба:
nisi hteo da kazes da se vise oslanja na pisanje, nego na izgovor, a onda kazes da se u francuskom moze transkribovati sa IPA. Osim toga, pravila transkripcije na sprski napravljena su na osnovu pisanja, a ne izgovora. Kako mi znamo kako se transkribuju IPA znaci za francuske glasove? Gde to pise?
и онда испадне супротно од оног што сам хтео да кажем.
Упореди разлику:
Нисам рекао да се више ослања на писање него на изговор.
Нисам рекао да се више ослања на писање, него на изговор. (= Рекао сам да се ослања на изговор)
Osim toga, pravila transkripcije na sprski napravljena su na osnovu pisanja, a ne izgovora. Kako mi znamo kako se transkribuju IPA znaci za francuske glasove? Gde to pise?
Не, правила су прављена на основу изговора, само упрошћена тако (зато што постоји директна веза између писма и изговора) да би корисници лакше употребљавали Правопис. Како знамо? Веома једноставно. Највећи број гласова је једнак, а за остале се тражи најближа вредност у српском.
