„Лично мишљење аутора“ некако звучи као да се ради о субјективној оцени или насумичном избору, хиру аутора, а ја то нисам рекао. Рекао сам „где аутор
сматра да треба форсирати итд.“ До сада је у расправама где су се наводили такви примери обично то мишљење било образложено и аргументовано, али оно нигде није било тако изложено да тврди да је друга варијанта лоша, не. Обично се радило о категоријама добро-боље, а не лоше-добро.
Недавно смо тако помињали пар сретан-срећан, где су исто аутори предлагали да је боље рећи „срећан“, са Ћ, а за „сретан“ објаснили како је настало аналогијом од „сретно“, које је, пак, настало од „срећно“ променом ЋН у ТН. Да ли то значи да је облик „сретан“ лош? Наравно да не. На форуму смо чак имали и оштро стручно противљење онаквом објашњењу.
Ако је нешто боље од нечег другог, то не значи нужно да је ово друго лоше. Може да буде, али не мора. Нарочито ако се ради о варијантама где су обе исправне. Како за нешто што је граматички и правописно сасвим правилно и у складу са нормом рећи да је „лоше“? По ком критеријуму?
Исто тако смо имали и Клајнову оцену да је боље рећи „све време“ него „цело време“, али су опет обе варијанте правилне, а ова друга се често налази и код добрих писаца, попут Андрића или Селимовића.
Нисам очекивао да ће она моја порука изазвати оволику расправу, мислио сам да сам написао нешто што је очигледно и свима јасно.
