Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Шоми 18. 05. 2012. у 15.28
-
>>Mod:Izdvojeno odavde (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2572.0).<<
Нема на чему.
Само бих додао да је изговору /кејфор/ вероватно посредовао енглески: они скуп /кф/ могу изговорити у средини речи/сложенице (нпр. workflow), али не и на почетку, па отуд /кеј/ у КФОР. Код нас, наравно, не долази у обзир такво рашчитавање.
-
А по чему ми можемо изговорити ту секвенцу? Зар нама слогови почињу на кф?
-
Не почињу, али нећеш ваљда тврдити да је неизговорљиво? Оба гласа су безвучна а ни артикулација једног за другим није тешка: ваздушна струја се отклања с горњег непца код праскавог к и сели између језика и секутића где се твори ф.
Уосталом, да није тако, за не би било код нас логичније „ка-фор“ а не „кеј“?
-
Али зашто је у енглеском неизговорљивије него у српском?
-
У РМС само бакфиш, пакфон и франкфуртер.
-
Gledao po engleskoj Vikipediji: sve strane koje počinju na kf- (http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3APrefixIndex&prefix=Kf&namespace=0&hideredirects=1) a nisu skraćenice su ili Izraelski i Libanski toponimi (Kfar na hebrejskom znači selo), ili Izraelci po imenu Kfir.
Doduše, ne znam kuda nas takvo istraživanje vodi, al’ eto… [neznam]
-
Својевремено се чуло и Кафор.
-
Šomi, pa zar nisi čitao Prćićevu preporuku da je akronime u funkciji vlastitih imena bolje izgovarati kao u originalu (ako se nije drukčije uobičajilo)? Nema jednoznačnog pravila za prenošenje akronima; šta je čudno u tome ako neko izgovara /kejfor/ pod uticajem engleskog? Ako izgovori /kafor/ ili /kfor/, akronim ne postaje ništa jasniji. Imamo i Ef-Bi-Aj i Bi-Bi-Si.
-
ФБИ и Би-Би-Си не спадају у исту категорију, јер нису претвориве у реч (не кажеш [вби] ни /бəбəс/), већ их сричемо слово по слово. У исту категорију спадале би Уницеф, Унеско итд. које не читамо с /ју/ на почетку, нити говоримо /јунисиф/ и /јунескоу/. Читао сам ту Прићићеву препоруку, али у Правопису је то читање скраћеница подробније обрађено. Између осталог, каже се да КФОР треба читати /кфор/, тако да и даље мислим да нема оправдања за /кејфор/.
-
У исту категорију спадале би Уницеф, Унеско итд. које не читамо с /ју/ на почетку, нити говоримо /јунисиф/ и /јунескоу/.
Сетих се заговарања варијанти јуникод и јуникс.
-
Ja uopšte ne kapiram čemu ovo nakon citiranja (bukvalnog i vizuelnog) Pravopisa. Ako tamo piše da se KFOR čita kao kfor a NE kao kejfor, čemu sva ova priča?
-
Установили смо правило, а сад се трудимо да себи појаснимо смисао.
-
Има потребе за дискусијом, јер Шомијево објашњење тог правила није до краја добро. Ни у енглеском ни у српском кф- не може бити у иницијалном положају.
-
Oket. Onda ga pojašnjavajte u drugoj temi. Ovo ja moram da pošaljem osobi koja je pitala i koja je najverovatnije tražila jasan i precizan odgovor i koji je dobila još u drugom postu. Sve dalje u ovoj temi samo bi je zbunilo. Sad ću da vas secnem u posebnu temu pa slobodno tamo nastavite…
-
Има потребе за дискусијом, јер Шомијево објашњење тог правила није до краја добро. Ни у енглеском ни у српском кф- не може бити у иницијалном положају.
Istina je da se takva grupa ne pojavljuje u našim rečima, ali budući da nemamo problema da je izgovorimo, reklo bi se i da nije protivna našoj fonologiji. Kao i pt-, ps-, pš-, bd-, bz-, bž-, ks-, gz-, koje izgovaramo bez problema (dok anglofoni ne).
Međutim, ne bih rekao da kod nas "ne dolazi u obzir" izgovor [kejfor], štaviše čuo se neko vreme (kao i [kafor]), ali sada se zaista uobičajilo [kfor].
-
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:podela-reci
-
Šta sa tom tabelom?
-
Направљена је на основу заступљености сугл. група у иницијалном положају.
Ја нисам говорио о томе колико је кф изговорљиво, него да није уобичајено у српској дистрибуцији фонема. Као ни у енглеском.
-
А по чему ми можемо изговорити ту секвенцу? Зар нама слогови почињу на кф?
Rekao bih da ipak jesi. [pardon]
Bilo kako bilo, da nije uobičajeno — nije, ali nije bilo ni pt-, ps- i sl. Šta imaš protiv ovoga kada je očigledno da nam je zapravo sasvim prirodno, mimo bilo kog stranog uticaja, da upravo tako čitamo Kfor — [kfor]?
-
Rekao bih da ipak jesi. [pardon]
Истржеш из контекста. Питање је било иронично и везано за претходну реплику: ако не могу Енглези, по чему ми можемо? Шоми је на основу тога што у енгл. нема те иницијалне групе закључио да они не могу изговорити, а ја то проблематизујем.
Не кажем ја да није природно изговорити /кфор/, него да нам није вероватно ништа много природније него Енглезима.
-
Не кажем ја да није природно изговорити /кфор/, него да нам није вероватно ништа много природније него Енглезима.
Ali mi imamo na dosta mesta inicijalne kombinacije ploziv+frikativ, makar i u pozajmljenicama: psi, pšenica, ksenon, gzavije, kšištof. Nisu česte, ali jesu češće nego u engleskom, koji ih često pojednostavljuje (psycho, xerox).
-
Ali mi imamo na dosta mesta inicijalne kombinacije ploziv+frikativ, makar i u pozajmljenicama: psi, pšenica, ksenon, gzavije, kšištof. Nisu česte, ali jesu češće nego u engleskom, koji ih često pojednostavljuje (psycho, xerox).
Није баш сваки експлозив + фрикатив исти. А и у енглеском CEPD бележи дублетно експлозиве на почетку речи с таквим секвенцама у графији.
-
Ali mi imamo na dosta mesta inicijalne kombinacije ploziv+frikativ, makar i u pozajmljenicama: psi, pšenica, ksenon, gzavije, kšištof. Nisu česte, ali jesu češće nego u engleskom, koji ih često pojednostavljuje (psycho, xerox).
Није баш сваки експлозив + фрикатив исти.
Bi li nam predočio neku kategorizaciju spojeva eksploziv+frikativ? [K]o to odlučuje da li neka kombinacija jeste dobra, a druga nije.
Уклоњен ироничан тон.
-
>>Мод:Уклоњен офтопик.<<
Оно што сам изнео потврђује Фонологија Драгољуба Петровића и Снежане Гудурић.
-
Истржеш из контекста. Питање је било иронично и везано за претходну реплику: ако не могу Енглези, по чему ми можемо? Шоми је на основу тога што у енгл. нема те иницијалне групе закључио да они не могу изговорити, а ја то проблематизујем.
Не кажем ја да није природно изговорити /кфор/, него да нам није вероватно ништа много природније него Енглезима.
OK, nisam istrgao iz konteksta, nego nisam bio tako razumeo.
Ali i dalje ne razumem kako tvrdiš da nam [kf-] nije ništa prirodnije nego anglofonima? Zar ti nije indikativno da smo mi grčke grupe ps-, ks-, itd., preuzeli neizmenjene, dok ih anglofoni uprošćavaju.
Mi možda nemamo inicijalno kf- u našim rečima, ali naša fonologija je ukupno mnogo tolerantnija prema inicijalnim konsonantskim grupama od engleske; sem toga, konkretno smo već imali gv-, koje je dovoljno blizak model, dok engleski takav model nema.