Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Бруни 30. 12. 2010. у 18.51
-
Valansijan? [cesh]
-
Изговор је [valɑ̃sjɛn]: дакле, Валансјен. Правопис каже да се I испред E преноси као ије само иза (1) L, (2) N и (3) сугласник + R.
-
Fala, Joe. [osmeh2]
-
Изговор је [valɑ̃sjɛn]: дакле, Валансјен. Правопис каже да се I испред E преноси као ије само иза (1) L, (2) N и (3) сугласник + R.
Ne vidim IPA na telefonu, pa ne znam tačno šta je Džo napisao, ali zar se -enn- ne izgovara kao [a~n], pa prema tome transkribuje valansjan?
-
Не ако следи самогласник (у овом случају мукли). (Зар нисмо о томе скоро причали??)
Fala, Joe. [osmeh2]
De nada.
-
Не ако следи самогласник (у овом случају мукли). (Зар нисмо о томе скоро причали??)
Jesmo, ali zar ne postoji razlika kada je suglasnik udvojen? (Pitam, nisam nešto siguran.)
-
Čekajte, kakve veze ima izgovor sa transkripcijom sa francuskog? Pa transkripcija se radi prema pisanju, ne prema izgovoru…
-
Па свеједно је хоћеш ли рећи да се EN у затвореном слогу преноси као ан, а у отвореном као ен или ћеш рећи да се /ɑ̃/ преноси као ан, а /ɛn/ као ен — пошто између писма и изговора овде важе јасна правила (тј. транскрипција је фонолошка, за разлику од, нпр., енглеског, где се много више ослања на писање).
-
Evo dela koji kaže ZAŠTO ValansjEn, a ne ValansjAn:
ЕN или ЕМ — АН и АМ: Alençon — Алансон; Aix-en-Provence — Екс-ан-Прованс, D’Alembert — Д’Аламбер, али EN иза I /ј/ као ЕН: Amiens — Амјен. Ако су у гласовним групама EM или EN, M и N испред самогласника удвојени или иза њих долази самогласник, онда се преносе у српски непромењени: Ardennes — Ардени; Angoulême — Ангулем; Lamartine — Ламартин.
-
(тј. транскрипција је фонолошка, за разлику од, нпр., енглеског, где се много више ослања на писање).
Kako to, u engleskom se oslanjamo na pisanje? Pa zar ne gledamo u engleskom samo izgovor, tj. IPA?
-
Управо зато што не постоји јасна и увек важећа веза између писма и изговора морамо сваки пут да тражимо ИПА. Али, и кад имаш фонемски запис, опет не знаш како ћеш транскрибовати ако немаш графију пред собом (Donald, Peter, Robinson имају у последњем слогу /ə/, али се транскрибују са а, е, о).
-
Управо зато што не постоји јасна и увек важећа веза између писма и изговора морамо сваки пут да тражимо ИПА. Али, и кад имаш фонемски запис, опет не знаш како ћеш транскрибовати ако немаш графију пред собом (Donald, Peter, Robinson имају у последњем слогу /ə/, али се транскрибују са а, е, о).
Pa bas zato me cudi sto kazes da je u englesom transkripcija vise vezana za pisanje nego za izgovor… Ili ja to nesto nisam dobro razumela? :-/
-
Више мора да се ослања на писање него у што мора у француском (нисам хтео да кажем да се више ослања на писање него на изговор). С француског се може транскрибовати директно с ИПА, а у енглеском не.
-
Више мора да се ослања на писање него у што мора у француском (нисам хтео да кажем да се више ослања на писање него на изговор). С француског се може транскрибовати директно с ИПА, а у енглеском не.
Izvini, Joe, ali ja tebe nista ne razumem. U prvoj recenici kazes, nisi hteo da kazes da se vise oslanja na pisanje, nego na izgovor, a onda kazes da se u francuskom moze transkribovati sa IPA. Osim toga, pravila transkripcije na sprski napravljena su na osnovu pisanja, a ne izgovora. Kako mi znamo kako se transkribuju IPA znaci za francuske glasove? Gde to pise?
-
Јој, Бруни, ти баш немаш концентрацију. Све си наопако схватила (а још си и додала зарез где га ја нисам ставио, што је потпуно променило смисао реченице).
Овако. Енглески мора да се ослања и на изговор и на писање (објаснио сам зашто и како). Француски не мора да се ослања на писање (тј. транскрибујемо фонолошки, прилагођавајући француске гласове које немамо нашима). Дакле, у енглеском више мора да се ослања на писање него у француском.
Ти си погрешно разумела ову реченицу:
између писма и изговора [у француском] важе јасна правила (тј. транскрипција је фонолошка, за разлику од, нпр., енглеског, где се много више ослања на писање).
Ово није значило да се у енглеском више ослања на писање него на изговор, већ је значило да се у енглеском више ослања на писање него у француском.
Ти си ставила зарез где не треба:
nisi hteo da kazes da se vise oslanja na pisanje, nego na izgovor, a onda kazes da se u francuskom moze transkribovati sa IPA. Osim toga, pravila transkripcije na sprski napravljena su na osnovu pisanja, a ne izgovora. Kako mi znamo kako se transkribuju IPA znaci za francuske glasove? Gde to pise?
и онда испадне супротно од оног што сам хтео да кажем.
Упореди разлику:
Нисам рекао да се више ослања на писање него на изговор.
Нисам рекао да се више ослања на писање, него на изговор. (= Рекао сам да се ослања на изговор)
Osim toga, pravila transkripcije na sprski napravljena su na osnovu pisanja, a ne izgovora. Kako mi znamo kako se transkribuju IPA znaci za francuske glasove? Gde to pise?
Не, правила су прављена на основу изговора, само упрошћена тако (зато што постоји директна веза између писма и изговора) да би корисници лакше употребљавали Правопис. Како знамо? Веома једноставно. Највећи број гласова је једнак, а за остале се тражи најближа вредност у српском.
-
[blb] Džo, i ja već treći put čitam i ovu i pređašnju tvoju poruku, i dalje ne uspevam da ih isparsiram. Shvatio sam šta nisi ’teo da kažeš, ali ne i šta jesi.
-
Hm, kako su to pravila pravljenja prema izgovoru, kad tamo piše ’ovo i ovo slovo u ovoj i ovoj kombinaciji, transkribuje se ovako’, a ne ovaj i ’ovaj glas se transkribuje ovako’? Gde tu ima i pomena izgovoru? Ovu celu priču pre toga i dalje ne kapiram. Evo, čitam po peti put, ali i dalje mi nije jasno kako se to transkripcija sa engl. oslanja više na pisanje (bilo da je nastavak ’nego u francuskom’ bilo ’nego na izgovor’. Meni to dođe maltene isto — i u jednoj i u drugoj rečenici tvrdiš da se u engl. uzima pisanje za transkripciju, što ja čujem prvi put).
Ajde mi molim te objasni šta misliš pod tim da se u engl. gleda pisanje, jer me to ipak najviše zbunjuje…
Jooo, fala bogu da nisam jedina [osmeh2], već sam počela ozbiljno da se brinem za sebe… [budala]
-
Dobro, sad sam skontao Džoa. On kaže sledeće: u početku imamo fonogram, ili IPA, ali ne znamo izvornu grafiju. Sa francuskog, (skoro) uvek znamo kako ćemo transkribovati. Sa engleskog, čak ni to nije dovoljno, jer za redukovane samoglasnike moramo znati i izvornu grafiju.
E sad, sve nas je zbunio što je uopšte započeo tu priču, jer na početku obično imamo samo grafiju, a ne izgovor.
-
Управо тако.
Започео сам причу да покажем Бруни да се не треба везивати за слова, да у суштини нашег система транскрибовања (нпр. за француски) лежи изговор. У тр. с руског је, рецимо, потпуно супротно.