Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Đorđe 6. 02. 2011. у 22.55
-
Sjećate li se dugogodišnje priče o tome kako je krajnje vreme da se, makar u srednjoj školi, razdvoji predmet Srpski jezik i književnost na dva predmeta, na predmet Srpski jezik i na predmet Književnost, pa kako je i Klajn to često napominjao u intervjuima po raznim medijima, i kako su svi to tražili, i urgirali, i alarmirali, i vapili, i isticali kako bi jedino to moglo unaprediti i nastavu jezika i nastavu književnosti u našim školama, i kako bi to što pre trebalo uraditi.
E pa, nekome je, verovali ili ne, u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije to konačno došlo do neke sive vijuge, i odlučili su oni kako bi to, posle svih tih saveta, molbi, apela i vapaja, bezbeli konačno mogli i sprovesti u delo. :) Kako se inače sprema reforma srednjoškolskog obrazovanja, i pripremaju se novi nastavni programi, tako se neko zaista dosetio i ovoga pitanja, i odlučio da bi se u okviru dolazeće reforme mogao izdvojiti i taj vajni jezik kao samostalan, zaseban nastavni predmet od književnosti.
I tako vam oni — opet, verovali ili ne, za divno čudo, kao što je to i red i običaj u civiliziranim zemljama, umesto da rade sve sami i na svoju ruku, po našem starom običaju, ne konzultujući se ni sa kim, a ponajmanje sa stručnjacima — pošalju dopis Filološkom fakultetu u Beogradu, tražeći njegovo savetodavno mišljenje. Dosad sve zvuči kao bajka, i kao da se ne događa u zemlji Srbiji. Ali ipak se događa — na sastanku katedara i seminara Filološkog fakulteta na kojem je razmatran ovaj dopis, donesena je odluka koju vam ovde u cjelosti prenosim:
ДОПИС ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРЕДЛОГОМ ЗА ИЗМЕНУ ПЛАНА И ПРОГРАМА ЗА ПРЕДМЕТ СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
У вези са овим предлогом, на састанку катедара и семинара Филолошког факултета, одржаном 21. децембра 2010. године, донета је следећа одлука: ’’На састанку управника катедара и семинара Филолошког факултета Универзитета у Београду, одржаном 21. децембра 2010. године, разматран је допис Завода за унапређивање васпитања и образовања од 14. децембра 2010. године (број 2526/2010), који се односи на дилему око статуса предмета Српски језик и књижевност у будућем плану средњошколске наставе. На састанку су једногласно подржане одлуке Радне групе Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и већа Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и Катедре за српски језик са јужнословенским језицима и донета је једногласна одлука да наставни предмет Српски језик и књижевност представља јединствену целину која се не сме делити на посебне предмете. На састанку је одлучено да се Наставно-научном већу Филолошког факултета Универзитета у Београду предложи да се ово мишљење као јединствен став Филолошког факултета Универзитета у Београду, препоручи Заводу за унапређивање васпитања и образовања’’.
Са 1 гласом ’против’ и 195 ’за’ усвојен је предлог са састанка управника катедара и семинара, и донета је следећа одлука:
О Д Л У К А
Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду је мишљења да је наставни предмет Српски језик и књижевност јединствена целина, па стога сматра да овај предмет у средњим школама треба да остане недељив.
O da, (š)ipak se okreće. [ccc]
-
Koji su ih đavo i pitali… [ccc]
-
Ја сам то већ био чуо и нисам могао да верујем. Недељива целина — мало сутра. Зато у програмима, пре него што помислиш на било коју наставну јединицу, мораш да сврсташ у једну од група: „(1) књижевност, (2) језик, (3) култура изражавања”! Друго је да ли они раздвајање сматрају сувислим (мада немају зашто да не сматрају), али не могу тек тако да лажу. Тобоже су се и неки наставници на семинару у јануару жустро изјаснили против ове идеје (нагађам — они који не знају граматику и не предају је).
Чуо сам да су неки професори са србистике поносни на овај свој став. Од тога ми се [povrac2].
-
Знам да нема везе са српским језиком и књижевношћу, али има са „реформом“ школства:
Недавно нам је прослеђен мејл (апел, вапај…) колеге који предаје у извесној (средњој, је ли) пољопривредној школи. Каже човек да је биологија - и то не на свим смеровима - као обавезан предмет остављена само у првој години; и кад је има, раде се цитологија и развиће, а из програма је избачена, нпр. ботаника, као и морфологија и анатомија којекаквих животиња… А међу стручним предметима су и ратарство, повртарство и сл., те болести животиња… Деца просто бивају спречена да науче оно што им треба (и за посао након средње стручне школе, и за наставак школовања). Пише колега да су и ђаци незадовољни, јасно је и њима да не може тако да се ради.
-
Знам да нема везе са српским језиком и књижевношћу, али има са „реформом“ школства:
Шта се чудиш, читала си ово: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Na-maloj-maturi-gradivo-koje-djak-ne-sme-da-zaboravi.sr.html
-
Шта се чудиш, читала си ово: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Na-maloj-maturi-gradivo-koje-djak-ne-sme-da-zaboravi.sr.html
Zbirke za pripremu „male mature“ izazvale su dosta prašine u akademskim krugovima. Ja sam dosad razgledao samo zbirku iz matematike, a tek sam sad uzeo da pogledam i onu iz srpskog jezika. Pitanja su poređana po težini, počev od najlakšeg, a ja bez imalo blama mogu reći da sam zapeo već kod drugog. Prenosim ga ovde, možda će neko imati više uspeha.
2. Прочитај текст.
Стање мировања
Премда многи мисле о Јапанцима као народу који много ради, њихов језик има
необично велики број глагола који упућују на различите облике доколице: бокето значи
зурити у празно, без мисли и покрета; босабоса значи да седите ’нако, не урадивши
оно што се од вас очекује; горогоро је кад трошите време ништа не радећи (укључује и
љуљање у лежећем положају); гузугузу значи оклевати, одлагати, или гњавити с послом;
а бура-бура значи бесциљно лутати около, гледати околину без одређеног циља пред
собом.
(Адам Жако де Боано, Тинго и друге необичне речи с разних страна света)
Аутор овог текста:
а) примерима из језика указује на то да Јапанци нису народ који само много ради;
б) подсмева се необичним јапанским речима које чудно звуче и још чудније се пишу;
в) oбавештава читаоце о навикама Јапанaца кад се одмарају, кад не раде;
г) описује Јапанце као народ који много ради и ретко се одмара.
Заокружи слово испред тачног одговора.
„Tačan odgovor“ sada znam, samo zahvaljujući tome što sam pogledao šta piše u rešenju. Dakle, šta će se proveravati na tom završnom ispitu? Jedino koliko su odgovora učenici napamet naučili iz pomenutih zbirki — drugog načina da se odgovori na postavljena pitanja nema.
A kad već gore pomenuh i zbirku iz matematike, evo šta se tamo može naučiti.
82. Петра живи преко пута школе. Колико је њена кућа удаљена од школе?
Заокружи слово испред тачног одговора.
а) 119 mm
б) 31 cm
в) 15 m
г) 2 km
-
„Tačan odgovor“ sada znam, samo zahvaljujući tome što sam pogledao šta piše u rešenju.
Pa valjda a) i v)? Nadam se da je a) i v)… [cesh]
82. Петра живи преко пута школе. Колико је њена кућа удаљена од школе?
Štaaaahahaha? Hahaha! [lol] [pljes]
-
Pa valjda a) i v)? Nadam se da je a) i v)… [cesh]
Ah, pardon, sad videh da se traži samo jedan odgovor! Pa onda zasigurno a), zar ne?
-
Шта значи овакво питање? Да се види имају ли ученици осећај колико је 2 километра или 119 мм?
Као у оном старом вицу кад новопечени богаташ објашњава бившем професору математике како се обогатио, а није имао појма са математиком: Професоре, то вам је лако — купим за пет, продам за десет, мени десет посто доста.
-
Управо тако, једини смислен одговор је 15 метара, али се до њега може доћи једино методом елиминације. То је заправо једини могућ одговор, јер је теоретски немогуће да растојање две зграде или куће које су једна другој преко пута буде 11,9 центиметара (119 милиметара), 31 центиметар или 2 километра.
Подсећа на онај задатак који се, наводно, поставља деци из предшколског узраста: Да ли се аутобус са слике креће улево или удесно?
(http://a.imagehost.org/0132/untitled_2.jpg)
Наизглед бесмислено, али савршено логично. Креће се улево, јер му се не виде врата, што значи да су са друге стране.
За оно питање за Јапанце, сваки одговор ми делује тачно. [blb]
а) Примерима се заиста показује да Јапанци, супротно предрасудама, нису само народ који много ради и размишља само о послу, већ су људи као и сви.
б) Аутор се заиста подсмева „чудним“ речима, јер је у питању цитат из књиге Де Боана чија је истраживачка делатност била усмерена баш према речима које звуче „чудно“, а не према навикама народа и предрасудама које важе за њих.
в) Чланак заиста обавештава читаоце о навикама везаним за одмарање код Јапанаца, јер описује неколико различитих појмова везаних за доколицу.
г) У исто време чланак заиста описује Јапанце као народ који много ради и ретко се одмара, што и напомиње у уводној реченици.
-
Подсећа на онај задатак који се, наводно, поставља деци из предшколског узраста: Да ли се аутобус са слике креће улево или удесно?
Наизглед бесмислено, али савршено логично. Креће се улево, јер му се не виде врата, што значи да су са друге стране.
Će se vrnem u predškolsko!!! [nesvest][emb1]
-
Će se vrnem u predškolsko!!! [nesvest][emb1]
У питању је нешто што скоро ником одраслом не би пало на памет ни за сат времена размишљања. Е сад, да ли је заиста у питању нешто што је деци тако лако уочљиво – не знам. Ово питање је својевремено кружило по оним циркуларним мејловима и било на занимљивим сајтовима, као питање на које деца лако одговоре. (Мада ја нешто сумњам у то.)
-
Хм, па ја стварно не знам шта се ту испитује, знање српског/математике, или логике? Мислим, стварно су кретени неописиви. Све ми се чини да се ту ради о освети бивших понављача, јер се овакве будалаштине могу очекивати само од таквих. [krstise]
-
Управо тако, једини смислен одговор је 15 метара, али се до њега може доћи једино методом елиминације.
U ovome i jeste problem. Zadatak mora imati jednoznačno rešenje bez obzira na ponuđene odgovore. Možda neko od učenika koji rade taj test ima drugaricu Petru, možda ona živi preko puta škole, i možda su jednom baš iz dosade merili rastojanje od njene kuće do škole i izmerili da ima 20 m. Kako tom detetu objasniti da to nije tačno, već da tačan odgovor mora biti 15 m?
@Bruni:
Samo, da se razumemo, zadatak s autobusom ipak nije iz pomenutih zbirki. :)
-
Бојане, знам да аутобус није из збирки (њега нисам ни коментарисала), али је да ти право кажем, исто што и онај задатак са Петрином кућом који си ти навео, а који јесте из збирке. Ја не видим какво то математичко знање треба показати да би се решио тај задатак. Њега може лако решити и неписмени сељак подно Динаре, уколико уме да размишља логички (а обично умеју, тј. врло су бритког ума).
Задатак, из чега год да је, треба да тражи искључиво знање не само из одређеног предмета, него и из одређене области. Дакле, треба испитати знање, а не умеће логичног закључивања, памћења, смисла за лепо, за оријентацију и сл. као што се то у ова два задатка која си ти навео, тражи. Погле само тај задатак са Јапанцима: које молим те знање српског је ту потребно да би се тај задатак решио?
-
Погле само тај задатак са Јапанцима: које молим те знање српског је ту потребно да би се тај задатак решио?
Тај исти задатак се може поставити у било којој земљи, на било ком језику.
-
Oj Bojane, hoćeš li nam reći koji je tačan odgovor na pitanje s Japancima?
Погле само тај задатак са Јапанцима: које молим те знање српског је ту потребно да би се тај задатак решио?
Тај исти задатак се може поставити у било којој земљи, на било ком језику.
Pa potrebno je slično znanje onome koje je potrebno i u zadatku sa Petrom. Treba odgonetnuti značenje teksta. Mislim da to nije nevažno, i da takve zadatke treba postavljati. Ako učenje matematike služi pospešivanju logičkog razmišljanja, i učenje književnosti i jezika jednako treba da služi pospešivanju komunikacijskih sposobnosti i organizacije mišljenja. Ako dete posle osnovne škole ne ume da odredi značenje i smisao nekog teksta, onda tu nešto stvarno nije u redu. [otkudznam]
Po meni je daleko važnije raditi s decom na tome, nego ih učiti glupostima kojima ih trenutno o jeziku uče. A valjda se svi zadaci mogu postaviti u bilo kojoj zemlji i na bilo kom jeziku — bilo bi, valjda, naopako da nije tako. :) Makar ja bih se zapitao kakva su to pitanja koja se mogu postaviti samo u zemlji Srbiji, a ne mogu nigde drugde, i da li želim da mi dete odgovara na takva pitanja. ;)
-
Из чланка за који сам дао линк издвојио сам три пасуса:
1. Постоје три нивоа стандарда: основни, средњи и напредни. Базични ниво подразумева знања која би из осмолетке требало да изнесе минимум 80 до 90 одсто ученика. За српски језик, на пример, то би значило да знају да пишу и читају ћирилицу и латиницу, појашњава Татјана Жигић, професор књижевности у Филолошкој гимназији и члан радне групе која је обликовала образовне стандарде за српски језик.
2. На базичном нивоу за математику ђаци умеју да ураде четири рачунске операције са два цела броја, препознају линију, дуж, угао у свом окружењу… то је минимум минимума, сматра Десанка Радуновић.
3. – Сви излазе на испит, али положиће га и ако буду имали нула бодова. У првој фази „мале матуре” издвојиће се деца која су кадра да реше задатке из напредног нивоа. Уз успех који носе из основне за упис у трогодишње школе биће довољни одговори на питања из основног нивоа. Тако ће се обављати селекција – објаснила је Татјана Жигић.
Шта сам ја све морао да знам после осам година школовања, боље да вам не причам. А ова деца имају јак мотив за учење: – Сви излазе на испит, али положиће га и ако буду имали нула бодова. [kuku]
-
Pa najbolje bi bilo da lepo ukinu taj ispit onda. Pa neka rangiraju učenike po proseku. Koja je svrha takvog ispita? Minimum znanja nakon OSAM razreda školovanja je da znaju da pišu i čitaju ćirilicu i latinicu?! Pa svaka čast… Šta će nam onda i osnovna škola koja traje osam godina? Napravimo lepo dvogodišnji kurs čitanja i pisanja ćirilice i latinice. [kuku]
-
Pa potrebno je slično znanje onome koje je potrebno i u zadatku sa Petrom. Treba odgonetnuti značenje teksta. Mislim da to nije nevažno, i da takve zadatke treba postavljati. Ako učenje matematike služi pospešivanju logičkog razmišljanja, i učenje književnosti i jezika jednako treba da služi pospešivanju komunikacijskih sposobnosti i organizacije mišljenja. Ako dete posle osnovne škole ne ume da odredi značenje i smisao nekog teksta, onda tu nešto stvarno nije u redu.
Verujem da i znanje jezika pospešuje logičko razmišljanje, mogućnost da se savladavaju različita gradiva iz raznih oblasti a to je valjda u savremenom svetu neophodno. Ako budu nastavili da primenjuju ovakve valorizacije i kriterijume sledeće će biti da je zadovoljavajući nivo znanja sposobnost da se govori na srpskom jeziku :D
-
Verujem da i znanje jezika pospešuje logičko razmišljanje, mogućnost da se savladavaju različita gradiva iz raznih oblasti a to je valjda u savremenom svetu neophodno.
Apsolutno! Samo nisam hteo da se ponavljam, pošto sam to već bio rekao za matematiku. :D
To mora biti cilj nastave jezika i književnosti. A ne puko opismenjavanje. [roll]
-
Ја се овде слажем са Бруни. Оваква примена логике има исто онолико везе са математиком, као и са српским, историјом или биологијом. Што ће рећи, уопште нема битне везе.
Изузев ако поента задатка није, а то још нико овде није запазио, у знању физичких величина и претварању милиметара у центиметре, центиметара у метре или километара у метре. А може бити да је управо то поента, мада бих онда такав задатак пре сврстао у физику, пошто се у сваком понуђеном одговору користи различита физичка величина.
-
Đole, sve je to lepo i krasno, ali to se ne radi na ispitu, nego na časovima. Ispiti služe da se vidi šta učenik ZNA, a ne za šta je sposoban. Dakle, u matematici treba da mu daju zadatak koji će on da reši matematičkim putem, sabiranjem, oduzimanjem, ili nekom drugom matematičkom operacijom, a srpski treba da se tiče pravopisa, gramatike i eventualno stila, i ako je i književnost uključena, onda i književnosti: pisaca, dela, analize i sl. Ovo pitanje s Japancima mirne duše može da se stavi u ispitna pitanja iz bilo kog predmeta, jer nema posebno veze ni sa jednom predmetom ponaosob, zato što ne iziskuje znanje ni iz čega, već samo dobru logiku i zdravorazumsko razmišljanje, a to se ne uči ni u jednom predmetu, i istovremeno se uči u svima njima. Ne znam kako da ti objasnim, nadam se da me razumeš. Svrha ispita je da se vidi šta dete zna ili ne zna, a kako će to da se sazna ako pitanje ne iziskuje ama baš nikakvo znanje?
PS:Dalje, ta pitanja me podsećaju na one zadrte profesore koji umesto da traže da vide šta đak zna, oni traže da mu nađu nešto što ne zna. To je pre svega ružno i krajnje nepošteno.
-
Da, razumem, i u principu se i slažem. Samo velim kako smatram da postoji neka razumna logika i iza takvih pitanja, i kako zaista to treba da bude i jedan od važnijih ciljeva nastave jezika i književnosti.
Mada ovo pitanje s Japancima možda i jeste malčice nespretno ili čak i pretenciozno (šta ako učenik, sasvim opravdano, vidi neki drugi smisao koji postoji u tekstu, ali koji nije među ponuđenim odgovorima?), ali nije i sasvim nerazumno. Ja mislim da bi trebalo da ima i više takvih "praktičnih" pitanja, gde znanje treba na konkretnom problemu primeniti, nego onih "teorijskih" pitanja, gde ga samo treba pokazati i ništa više.
Čak mislim kako je i, u principu, ovakvo pitanje razumnije od nekih "klasičnih" pitanja tipa "Napiši kako glasi treće lice množine imperfekta glagola…", pa ti namerno daju neki glagol koji se u svakodnevnom govoru menja drugačije nego što to piše u preskriptivnim gramatikama. :-/ Takva pitanja su krajnje bezobrazna i nepoštena.
Ali naravno, jedan dobro osmišljen test imaće i izvestan udio "teorijskih" pitanja i izvestan udio "praktičnih" zadataka; neće sav biti sastavljen samo od imperfekata ili samo od Japanaca. :) A za te praktične zadatke, svakako da je potrebno upregnuti i samu golu logiku, i ono opšte znanje, koje bi trebalo da se stiče "udruženo" na svim školskim predmetima.
Tako bi, u teoriji, škola i trebalo da izgleda — svi predmeti da se međusobno "podupiru", a ne za svaki da postoji odvojena "fioka" u mozgu, pa da nam nikad ne padne na pamet kako je ono što se uči na matematici i te kako moguće primeniti i na časovima gramatike, da je ono što se uči na hemiji svakako moguće primeniti i na časovima biologije, da je ono što se uči na časovima istorije umetnosti moguće povezati sa časovima istorije književnosti itd. Ali znam, znam, odveć to ja idealistički posmatram. [roll] Ne dô bog da im ja sastavljam testove, jelda? :D [devil]
-
А бе, Ђоле, па постоји и неки занимљивији начин да се види да ли ученик зна како гласи треће лице имперфекта једнине од: Напиши како гласи…" Све зависи од маште постављача питања. Али, и даље мислим да оваква питања нису за тестове, јер врло лако може да се деси да су сви одговори тачни, само да ти сваки говори о начину размишљања оног ко одговара. Другим речима, НЕМА нетачног одговора, а самим тим то не може да буде питање за тест, јер на тесту мора постојати јасно издвојен тачан одговор од оних који то нису. Такве вежбе логике треба примењивати на часу, а не на тесту знања.
Да буде јасније о чему причам: теоријски део теста би био, "напиши како гласи бла бла", а практичан би био: опиши неки прошли догађај, или мало више контролисано, даш реченице са празним просторима и глаголом у загради у инфирнитиву. Мислим, оно што ја радим на часовима енглеског, само примењено на српски. Ето, баш сам данас радила једну врло занимљиву вежбу: два ученика, сваки добије исти текст, али свако од њих има на различитим местима празне просторе, тј. сваком од њих недостаје одређени део приче. Вежба се састоји у томе да један другог питају за тај део који им ендостаје, дакле онај који нема, пита оног који има и обрнуто и тако на крају саставе целу причу. Савршена вежба, а може да буде чак и тест знања, да се види како ученик уме да поставља питања. Зашто се не би могло нешто слично урадити и са српским и да на тај начин видиш како дете барата одређеним граматичким јединицама? А врло занимљиво, и врло стјудент оријентид, што би рекли Енглези… Плус нема везе са овим јапанским мозгомасажама…
-
Tačno, slažem se, možda bi bolje bilo da je tako nekako postavljen zadatak.
Ne, slažem se ja da je pitanje sa Japancima malčice nespretno, pa možda i pretenciozno, ali ne mislim da je sasvim nerazumno. Na časovima književnosti se redovno to i radi — dobiješ tekst, analiziraš ga i gledaš „šta je pisac hteo da kaže“. Dakle, to znanje bi učenik morao pokupiti iz škole.
I ovo je isto to, samo na nepoznatom tekstu. Možda pitanje nije baš straightforward, ali nije ni sasvim nemoguće doći do jednog rešenja — ja mislim da je to rešenje pod a), dakle mislim da pitanje ima jedan tačan odgovor od ponuđenih.
(Ne mogu biti sasvim siguran dok nam Bojan ne kaže koje je tačno rešenje, ali sam prilično siguran da je to odgovor pod a), a implicitno i pod v), ali pošto se traži samo jedan odgovor — onda je to a) jer je eksplicitnije od ovoga pod v). Dakle, nije nemoguće rešiti zadatak; ali jeste možda malčice nespretno postavljen, sa tim se slažem.)
-
Pa ne može jedno pitanje na testu imati eksplicitan i implicitan odgovor, Đole! :D Mora biti samo jedan jasan tačan odgovor, a ostali da budu jasno netačni. Osim toga, pitanja iz književnosti, ako nisu čisto teorijska (šta je to stilska figura i sl.) bolje da se ne stavljaju u test, jer je malo nezgodno, to je bolje da se piše sastav na zadatut temu. Međutim, ja zaista u Japancima ne vidim nikakvu mogućnost da od ponuđena četiri odgovora bude samo jedan tačan. Tu se radi o mišljenju, a ne o znanju. U tome je štos. Može nama Bojan reći tačan odgovor, tj. "tačan odgovor", ali koji god da nam kaže, uvek postoji mogućnost da ni ostala tri nisu baš toliko netačna. A tako se test zatvorenog tipa ne sastavlja.
-
Ali ja mislim da jesu odgovori pod b) i pod g) apsolutno netačni. Jer se to nikako ne može izvesti iz teksta. Odgovor pod a) se jedino može izvesti iz teksta, dakle on je tačan. Može i odgovor pod v), ali samo implicitno; zato i odgovor pod a) jest taj "samo jedan jasan" tačn(ij)i odgovor. I tu se ne radi o nečijem mišljenju, nego o analizi. [neznam]
Ako kažem „Kinezi gaje pirinač jer zbog vlažne klime u Kini ova kultura dobro uspeva“, onda je odgovor „autor nas obaveštava o poljoprivrednim aktivnostima kineskog naroda“ tačan, a odgovor „autor nas obaveštava o vremenskim prilikama u Aziji“ netačan odgovor, jer se nije na to mislilo, bez obzira na to što je pomenuta vlažna klima. I jao nama ako svršeni osmaci takve stvari ne mogu da razreše… :-/
-
Ok, nek bude tako, ali, reci mi jasno i glasno koje se konkretno znanje iz predmeta srpski jezik tu pokazuje? Nikakvo. Ama baš nikakvo. Možda iz predmeta književnost? Ni to ne bih rekla. Jedino što to pitanje pokazuje jeste nivo logičke moći zaključivanja, a to svakako nije ZNANJE, nego umeće. Ovde se radi o testu ZNANJA, a ne o testu umeća. U tome je kvaka.
-
Pa dobro, jeste tako, ali rekoh ti — ja sam, lično, i više za takva "praktična" pitanja, nego za ona čisto "teorijska". Ne vredi nabubati sve, ako to znanje ne možeš primeniti na konkretne probleme.
Pa kažem ti — ne dô im bog da im ja sastavljam test… ;) Ali ne krivim ja djecu kada nešto ne znaju ili ne umeju da primene znanje, krivim apsolutno i jedino njihove nastavnike. (Što bi bilo dobro uvesti neku vrstu proporcionalne zavisnosti između uspeha dece na testovima i plate njihovih nastavnika… Uh, kako bi onda počeli da rade s djecom kako treba! [thumbsup])
-
Не морате чекати Бојана, као тачан одговор је у збирци означен само под а).
Иначе, има и оваквих питања:
11. Прочитај текст и подвуци у њему цитат.
Дворани су у свему имитирали Луја XIV. Они су били оно што је Луј XIV хтео: сјајно опремљене, помало смешне и извештачене краљевске лутке. Луј XIV је био више од тога. Ако ми не верујеш, поновићу један део из писма које је написао свом унуку пре но што је преузео краљевску власт у Шпанији: „Сву своју пажњу посвећуј владарском послу. Пре него што донесеш одлуку, најпре добро послушај сваку страну.“ И то су стварно била начела француског краља Луја XIV, сазданог од чудне мешавине сујете, љупкости, расипништва, достојанства, безобзирности и вредноће.
(Ернест Гомбрих, Кратка историја света за младе)
-
Hm, svet nije tako crno beo, Đole, i krivica nije uvek samo do nastavnika. Kad jednog dana budeš bio s druge strane katedre, shvatićeš i sam… ;)
-
Bogami, jeste. Bio sam i ja s druge strane, i sa mlađom i sa „starijom decom“, i znam kada nešto ne znaju koliko je toga moja, a koliko njihova krivica. I ti to sigurno najbolje znaš, jer se to najbolje vidi onda kada se predaje strani jezik! Sa engleskim je još možda lakše, jer se učenici i van časova susreću sa tim jezikom i konstantno usvajaju znanje, ali možeš da zamisliš kako je sa albanskim, recimo — ja se uvek ujedem za jezik kad vidim da mi učenici nešto ne znaju zato što sam ja zaboravio to da im kažem, a nigde drugde nisu mogli ni saznati… [ne]
Mnogo toga počiva na nastavniku, a naročito u formalnoj školi, gde je nastavnik jedini autoritet deci. Retko kada deca dovode u pitanje nastavnikovu reč, a još ređe sama istražuju i donose zaključke. Toga bi svi nastavnici morali biti svesni. I inače nam je prosveta užasna, i bez toga da se nastavnici tako olahko odnose prema svom poslu. Nego im lepo uvesti licencu, pa da polažu psihološke i stručne testove svake godine kako bi im se obnovila licenca, i još da im se plata računa prema uspehu učenika, pa da vidiš kako bi obrazovanje cvetalo! Mogu oni i te kako, nego što neće kad ne moraju! Balkanska posla… ;)
-
i još da im se plata računa prema uspehu učenika, pa da vidiš kako bi obrazovanje cvetalo!
То би могло једино ако би тај успех оцењивао неко други. А то је практично тешко изводљиво.
Кад сам ја ишао у гимназију у целој генерацији је био само један вуковац, а данас их у сваком одељењу има по десетак. Нису данашња деца толико паметнија од некадашње, него су се критеријуми начисто срозали. Кад би се увело то о чему ти причаш, сви би били одлични.
-
Ih, to se možda u Srbiji dece često sreću s engleskim, ovde ama nikako, jer taj način na koji se tamo sreću, ovde ne postoji — ovde su svi filmovi i serije sinhronizovani. Naravno da veliku odgovornost nose predavači i posedovanje znanja iz nekog predmeta ne znači obavezno i da je ta osoba dobar predavač (to su dve, ali potpuno odvojene stvari), ali deo odgovornosti za neznanje leži svakako i na onome koji uči. Ako nastavnik na pravilan način izloži temu, utvrdi da je materija jasna, primeni različite tipove vežbi onog što je tema časa, i na kraju učenik ipak ne zna, onda krivica nije na njemu, nego na učeniku, jer nastavnik je sve uradio da bi ga naučio, jedino što ne može a to je da mu otvori glavu i da sipa znanje u nju. Za to mora sam učenik malo da se potrudi.
Nastavnik počinje svoj rad pre časa, pripremom istog — treba da osmisli čas, da nađe materijale, da se potrudi da izlaganje materije bude zanimljivo (jer samo ako je nešto zanimljivo, onda to i zapamtimo), da što je više moguće uključi učenike u čas, da s potrudi da npr. gramatička pravila sami zaključe (dakle, klasičan fazon, ja pričam vi slušate je odavno out), i da naravno i ostatak časa bude uglavnom učenička priča, a ne njegova. Za tako nešto ti je pre svega potrebna savest i ljubav prema poslu, koju, nažalost, nemaju svi nastavnici iz raznoraznih razloga ali ja ipak ne bih sve nastavnike trpala u isti koš. Ja ovde govorim prvenstveno o nastavi jezika (verujem da se i nastava maternjeg može slično organizovati kao nastava stranog jezika, uz male korekcije), za ostale predmete ne znam, nisam sigurna, ali sam sigurna da se svakako može smanjiti i to značajno klasičan deo ja pričam ti slušaš i zameniti ja pitam ti zaključuješ i odgovaraš, a zatim i diskutuješ kako sa mnom, tako i sa svojim drugarima iz razreda. Mislim, ništa ne košta u toku predavanja ponekad pitati, "a šta vi mislite", podstaći đake da dovrše vašu rečenicu, a ako je pogrešno, prvo uvek videti da li neko drugi zna, pa onda davati tačan odgovor i sl.
I to sve Đole, pod uslovom da imaš normalnu decu, a ne delinkvente koji ako ih pogledaš mrko uzmu štanglu pa te prebiju, a dok te biju, snimaju mobilnim telefonom pa onda okače snimak na jutub. Nije današnjim nastavnicima lako da rade, zaista nije, jer zapravo, danas nastavnik upravo NIJE nikakav autoritet za đake u regularnoj školi. Hoću da kažem, iako jesi dosta u pravu, ipak stvar nije toliko jednostavna i treba uzeti u obzir i mnoge druge stvari.
(PS: A pored učenika, tu su i roditelji, koji takođe mogu biti vrlo nezgodni i nerazumni.)
-
PS: To s licencom nije loša ideja. Ja sam nešto slično videla u školi u kojoj sam pohađala kurs za certifikat TEFL (Teacher of English as a Foreigh Language), koju daje Oxford Trinity School. Kad smo imali ispite, nisu nas ocenjivali samo naši predavači, nego je došla osoba sa Oxforda, pregledala naše radove, i uporedila ono što je videla sa ocenama koje su nam dali naši predavači, onda je razgovarala sa svakim od nas, i osim onoga što smo učili na kursu, pitala nas je i da kažemo svoje mišljenje o samom kursu i predavačima (globalno, ne poimenice). Dakle, u moju krajnju ocenu ušle su ocene sa tri projekta koje sam uradila, ocena predavača mojih časova (držali smo časove od prvog dana kursa), sveukupna ocena mog rada koju daje direktor kursa na sredini kursa, i ocena te osobe sa Oxforda. Kroz moj rad i rad mojih kolega ta osoba je savršeno mogla da vidi i rad svih mojih predavača, koji svake godine prolaze kroz isto (lažem, kakve crne godine, svakog meseca, jer su kursevi uglavnom intenzivni i završavaju se za mesec dana), dakle, svakog meseca se njihov rad ocenjuje… Tako da moraju prvo da se potrude na nas nauče kako treba, a onda moraju da se potrude da ne daju ni veću ni manju ocenu od one koju zaslužuješ.
No, naravno, tako nešto naše Ministarstvo prosvete nije u stanju da izvede ni za hiljadu godina. Ni tako nešto niti bilo šta iole približno, jer za tako nešto treba pre svega para, a kao što znamo, u Srbiji je obrazovanje, kao i kultura, uvek zadnja rupa na svirali…
-
Не морате чекати Бојана, као тачан одговор је у збирци означен само под а).
Иначе, има и оваквих питања:
11. Прочитај текст и подвуци у њему цитат.
Дворани су у свему имитирали Луја XIV. Они су били оно што је Луј XIV хтео: сјајно опремљене, помало смешне и извештачене краљевске лутке. Луј XIV је био више од тога. Ако ми не верујеш, поновићу један део из писма које је написао свом унуку пре но што је преузео краљевску власт у Шпанији: „Сву своју пажњу посвећуј владарском послу. Пре него што донесеш одлуку, најпре добро послушај сваку страну.“ И то су стварно била начела француског краља Луја XIV, сазданог од чудне мешавине сујете, љупкости, расипништва, достојанства, безобзирности и вредноће.
(Ернест Гомбрих, Кратка историја света за младе)
To je već normalnije pitanje. Ovim pitanjem se zaista traži znanje, a ne snalažljivost i logika.
-
Из разговора са колегама знам да ова идеја у начелу није лоша и генерално, подржавам је. Тиме би се отворио простор за наставу језика јер је у средњошколском систему језик прилично запостављен према плану и програму, а још и више кад се у обзир узме сама наставна пракса.
Друго је питање имамо ли програм и кадар за тако нешто. Нажалост.
Што се тиче расправе о квалитету школства могао бих да кажем просто: Плаћате циганско ћемане, а за оно што плаћате свира вам Бечка филхармонија.
Пре ће бити да нам је потребна системска промена. Наиме, ако деведесет посто времена посвећујем онима који неће и не могу да науче јер ми тако налаже Закон славног Жарета Цобетовог Врлог Ученика, уместо да их оборим, где да нађем време за ону децу која заслужују сваку пажњу? Остатак времена проводим у покушајима да се изборим са папирологијом која се математички множи сваке године. Докле ће људи (и професори и ученици) трпети злостављање на часовима јер се некоме неће да стоку избаци на улицу?
Мислите ли да ће инклузија која нам се на силу гура дати неке резултате осим очигледне чињенице да ће за талентовану децу бити још мање времена? Тај принцип (инкузија) има резултате једино у теорији, у пракси доноси муку и наставницима и тој деци о којој треба да брину људи који су за то заиста и квалификовани.
-
Некада, није то било тако давно, знало се — тај и тај није могао да заврши школу, па су га дали на занат (па је остао на селу, отишао у милицију…). Данас не заврши школу само онај ко се није у њу уписао. Будалаштина. Сама чињеница да се не може ни понављати разред, даје одличан мотив и за неучење и за безобразно понашање у школи. То, са друге стране, доводи и до негативне селекције професора, до попиздитиса оних који би да раде како правила струке налажу, да не снижавају ниво предавања због неколико будала које нису за школу и тако редом.
Не бих да замећем, иако то најбоље обожавамо, расправу о политици, али мислим да то није случајно.
-
Испада да ће школовање бити претворено у 12 година чистог изгубљеног времена.
У мојој генерацији се још и радило, па смо кукали и плакали за факултетом када ћемо коначно радити нешто корисно и нешто за шта заиста желимо да се школујемо, а ово сад као да ће бити још горе.
-
Испада да ће школовање бити претворено у 12 година чистог изгубљеног времена.
Некада давно, "пре оног рата", на селу се могло чути за неког слабуњавог, болешљивог дечака: Није био ни за какав посао, па смо га дали у школу.
У то доба се под послом подразумевало нешто "у руке", све остало је сматрано за лелемуђење и млаћење празне сламе.
-
Биће да сте у праву обојица, нажалост.
Има једна сјајна реченица у Драгој Јелени Сергејевној: Неће они дозволити да им тамо неки Витја поквари стопроцентну пролазност.
Они који би да раде посао поштено бакћу се глупостима и губе вољу за било чим. Слажем се да у просвети има и људи којима ту није место, има их много, али како разлучити који су? Који су параметри? Успеси? Како их измерити?
Стари систем није био савршен, али има ли таквог? Овај нови нас води у апсолутну пропаст образовног система. Какав је то побогу испит којег су сви положили? Чему све то? Чему ти папири, то време, тај рад?
-
Биће да сте у праву обојица, нажалост.
Стари систем није био савршен, али има ли таквог? Овај нови нас води у апсолутну пропаст образовног система. Какав је то побогу испит којег су сви положили? Чему све то? Чему ти папири, то време, тај рад?
То и мени највише боде очи. А то повлачи и питање: Који мој да учим, кад ћу положити у сваком случају?
Мора да постоји неки праг, као, рецимо, у атлетици. Квалификациона норма је (зависно, наравно, од нивоа такмичења) толико и толико сантиметара, метара, секунди. Па ако си имао доброг и савесног тренера, ако си вредно тренирао, проћи ћеш. Ако ниси, нећеш.
Па ће се ту видети и ко је какав тренер, па ће и он имати воље да се и даље труди, па ће (ако се Он ту умеша) имати и већу плату, или бар неки бонус.
Овако, већ сам то негде рекао, школе ће нам личити на оне државне школе у црначким квартовима, које виђамо по филмовима.
-
Сви излазе на испит, али положиће га и ако буду имали нула бодова.
Како сада ствари стоје, укида се и пријемни за факултете.
-
То би могло једино ако би тај успех оцењивао неко други. А то је практично тешко изводљиво.
Кад сам ја ишао у гимназију у целој генерацији је био само један вуковац, а данас их у сваком одељењу има по десетак. Нису данашња деца толико паметнија од некадашње, него су се критеријуми начисто срозали. Кад би се увело то о чему ти причаш, сви би били одлични.
Ma ne mislim na to, naravno, nego na ovakve "spoljne" testove poput prijemnog ispita. A očigledno im nije teško izvodljivo organizirati jedan takav prijemni ispit svake godine u svakoj osnovnoj školi u Srbiji, jelda? Gde sadržinu testa ni đaci ni nastavnici unapred ne znaju, i gde postoji samo jedan utvrđeni ključ i sistem ocenjivanja neovisan o nastavnicima… :) Dakle, nije nimalo teško izvodljivo, samo što nikome da padne na pamet.
Ovo što kaže Bruni, i to je jedan način, recimo. Kontinuirano različiti "inspektori" i "revizori" na različite načine treba da kontroliraju i decu i nastavnike. U opštoj letargiji se svi ulijene, i deca naravno, ali i nastavnici. A moraju i jedni i drugi imati neku motivaciju da bi sistem — koji god to bio — uopšte mogao funkcionirati. A danas nemaju nikakvu motivaciju niti jedni niti drugi. Deca misle: „Koji moj da učim, kad ću položiti (i zaposliti se negde preko tatine veze) u svakom slučaju“, ali i nastavnici misle: „Koji moj i ja da se trudim, kad me niko za to niti plaća niti to ikome treba što ja radim“. A kada bi se nastavnici plaćali po učinku, a kvalifikacioni testovi stvarno nešto značili za budućnost dece kao što su nama značili, onda bi i jedni i drugi gledali da daju od sebe što više mogu. [neznam]
Како сада ствари стоје, укида се и пријемни за факултете.
Kako to? Zezaš se ili stvarno? [nesvest]
-
A kada bi se nastavnici plaćali po učinku…
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nastavnicima-manje-plate-zbog-skracenih-casova.sr.html [devil]
Како сада ствари стоје, укида се и пријемни за факултете.
Kako to? Zezaš se ili stvarno? [nesvest]
„Ја само причам онако како чујем, и ако су лагали мене, и ја лажем вас.“
Што би рекла моја кума: „Говна да ти се приједу“ (да извини фини свет около).
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=12493&Itemid=36
Ученици који следеће године упишу гимназију требало би да похађају наставу по реформисаном концепту образовања. У основи ове реформе су непостојање класичних смерова, пакети изборних предмета и на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима. Док у Министарству просвете сматрају да је годину дана довољно за припрему и примену новог система, представници гимназија и Националног просветног савета нису толико оптимистични.
Ко има времена, нека баци поглед и на коментаре.
-
A kada bi se nastavnici plaćali po učinku…
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nastavnicima-manje-plate-zbog-skracenih-casova.sr.html [devil]
Ma strašno, mnogo se osilila ova država. [fsmile] A da ne počnem sad o tome za šta imaju para u budžetu i za koga i za šta se izdvajaju milijarde i milijarde… [devil]
Eh, hteli su oni kapitalizam, ali doći će njima kapitalizam glave… :D
-
на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима.
O bože, pa to je sasvim suludo. ??? Valjda fakulteti služe maksimalnoj specijalizaciji znanja i veština, pa zato i imaju specijalizirane prijemne ispite. Čemu služi "opšta matura"? Pa poznato je kako je koncept nekakvog "opšteg" znanja krajnje besmislen — "opšte" znanje nije nikakvo znanje, baš zato što nije specijalizirano ni za šta. Pa nije fakultet gimnazija, ali ovim reformama ga, izgleda, svode upravo na to. :-/
(To sve kako bi se što prije dostiglo ono 40% fakultetski obrazovanih što je neka tamo statistika zacrtala kao obavezno. Još će i poklanjati diplome — svraćaće ljude ’nako sà ulice, vući će za rukav: „O’š ti d’upišeš fakultet? Ajde, blago nama, sve ćemo ti mi obezbijediti, ništa ti ne moraš d’uradiš, samo ostavi tamo podatke, ime, prezime, ime jednog roditelja, telefon, znaš, za izradu diplome. Ajd’, pa sa srećom ti bilo diplomiranje… Sledeći!“ [roll])
-
Вид’о си шта људи пишу… [kuku]
Чика Душко нам је доказ да ово није ништа нарочито ново:
Школовање је на почетку обавезно, затим је нешто мало усмерено да би на крају било сасвим неизвесно.
Над нашом децом биће извршена још једна школска реформа.
Један од реформатора школства дао је своје дете као таоца.
И, нарочито прикладно (био је четвртак, 23. јун 1977. године):
Има неких закаснелих рекламација на реформу школства.
Кад однесете школу у сервис, код мајстора за оправке и реформе, они измисле да јој фали и оно што јој не фали, само да би узели што више пара.
(http://smiles.kolobok.us/artists/mother_goose/MG_201.gif)
-
Našao sam zbirku: http://www.unijasprs.org.rs/images/stories/Zbirka%20srpski%20jezik.pdf :)
Meni se jako sviđa. U poređenju sa starim zbirkama, stvarno predstavlja neku vrstu napretka. Ima izvjestan udio teorijskih pitanja, ali i izvjestan udio praktičnih zadataka; koncentrira se mahom na primjenu znanja i jezičkih vještina u svakodnevnim situacijama, što je odlično, jer bi to morala biti i svrha školske nastave, da djeca iz škole izađu zaista osposobljena za život; a podijeljena je, pritom, po težini i obimu zadataka na osnovni, srednji i napredni nivo, i za svaki je nivo određeno koje se tačno znanje i kakve se vještine na tom nivou od učenika očekuju; a unutar nivoa, opet, organizirana je na pojedine oblasti lingvističkih kompetencija koje se kod učenika provjeravaju. Ogromnim je dijelom okrenuta ka provjeri analize i razumijevanja teksta, klasifikacije i obrade informacija, provjeri pismenosti i vještina izražavanja, te snalaženja djece u „svetu pisane reči“ (od bibliografije do formulara, od književnosti do reda vožnje autobusa); ali ne nedostaje niti čistih teorijskih pitanja iz lingvistike, stilistike, teorije književnosti i dr.
Ja sam za. [fsmile]
-
Đole, moram da te razočaram. [fsmile] Opšta matura postoji ovde [yes], u Španiji. Kad završiš srednju, onda ako hoćeš na fakultet, moraš da polažeš tu maturu, i kad je položiš s tim poenima ideš na faks, pa se odavberu oni s najviše poena. Nema specijalizovanih ispita. Dakle, naši ne izmišljaju toplu vodu, nego uvode nešto što već odavno postoji u evropskim zamljama.
-
Opšta matura postoji ovde, u Španiji. Kad završiš srednju, onda ako hoćeš na fakultet, moraš da polažeš tu maturu, i kad je položiš s tim poenima ideš na faks, pa se odavberu oni s najviše poena. Nema specijalizovanih ispita. Dakle, naši ne izmišljaju toplu vodu, nego uvode nešto što već odavno postoji u evropskim zamljama.
A zar nije to malo blesavo? Što bi neko polagao test koji jednako u sebi sadrži i pitanjā iz društvenih nauka i pitanjā iz biologije, i matematike, i fizike, i hemije, ako će sa tim upisati istoriju umetnosti i školovati se za to; ili pak polagao test koji jednako sadrži pitanjā iz prirodnih nauka i pitanjā iz književnosti, i lingvistike, i historije, i sociologije, ako će sa tim upisivati fizičku hemiju i školovati se specijalno za hemičara? ???
Meni to nije baš jasno, po kom bi se tu principu odabrali budući studenti, recimo, biologije — dođe neko sa 90 poena od 100 na tom opštem testu i neko sa 80 poena od 100, i oni uzmu ovoga prvog, a on ima više poena zato što bolje zna književnost, pa je na tim pitanjima dobio bodove, a u biologiji je onako osrednji, dok je ovaj drugi mnogo bolji biolog, ali ne zna sociologiju i književnost, recimo, pa je tu izgubio bodove na testu? Ali šta će mu sociologija i književnost ako će se školovati za biologa? [neznam]
-
Ja mislim da s ene polažu svi predmeti, nisam sigurna šta se tačno polaže, ali svakako se ne polaže bilogija, geografija i sl. Mogu da se raspitam, pa ću ti reći. Da, i meni to izgleda suludo, ali to je tako. Takođe mi izgleda suludo da ovde deca u srednjoj i osnovnoj mogu da pređu u viši razred sa nekoliko nedovoljnih ocena, pa se to ipak ovde radi. Lično mislim da je školstvo ovde gore nego kod nas. Previše se deca maze, a kao rezultat imaju samo očajne sveukupne rezultate i veluku neprolaznost. E, to ti je ono što si ti pričao: što da se trudim da nemam ni jednu nedovoljnu, kad ionako prelazim u sledeći razred. To je eto, meni, nepojmljivo, ali ovde se i te kako radi.
-
Ученици који следеће године упишу гимназију требало би да похађају наставу по реформисаном концепту образовања. У основи ове реформе су непостојање класичних смерова, пакети изборних предмета и на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима. Док у Министарству просвете сматрају да је годину дана довољно за припрему и примену новог система, представници гимназија и Националног просветног савета нису толико оптимистични.
-
Ma, svašta. Školstvo je u totalnom haosu, izgleda, ne samo kod nas. Eh, što se nisam rodio jedno deceniju kasnije, pa da me baš briga za popravljanje ocena i neopravdane izostanke i školske obaveze i prijemne ispite… [fsmile]
Ne, šalu na stranu, stvarno nam je potrebna jedna velika, velika reforma, ali prava korenita reforma, a ne ovo zamajavanje i zamazivanje problema umesto rešavanja. Škola više jednostavno ne može u 21. veku da izgleda ovako kako smo na nju navikli — bukvalno sa svime što ju čini takvom, i nastavnicima u klasičnom smislu, i sa predmetima, i sa razredima, i sa ocenama, i sa udžbenicima, sve, sve — i zato su sve ove reforme uzaludne, sve dok se čitav sistem uopšte iz korena ne promeni…
Dobar je onaj video što ga je Sonja stavila tamo u Svašta i ništa, ovaj: http://www.youtube.com/watch?v=zDZFcDGpL4U (http://www.youtube.com/watch?v=zDZFcDGpL4U); u pravu je skroz.
-
Ima i ovo: http://www.youtube.com/watch?v=A3oIiH7BLmg [fsmile]
-
Ima i ovo: http://www.youtube.com/watch?v=A3oIiH7BLmg [fsmile]
[pljes]
-
Lično mislim da je školstvo ovde gore nego kod nas. Previše se deca maze, a kao rezultat imaju samo očajne sveukupne rezultate i veluku neprolaznost. E, to ti je ono što si ti1 pričao: što da se trudim da nemam ni jednu nedovoljnu, kad ionako prelazim u sledeći razred. To je eto, meni, nepojmljivo, ali ovde se i te kako radi.
Како ли је тек тамо? [kuku]
1 То сам, иначе, ја написао.
-
Новости (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Koliko-djaka-toliko-i-para.sr.html)у вези са неверендинг реформама школства.
-
Sad me mrzi malo da citam celu temu, uradicu kada budem imala vise vremena, ali..
Ja sam za to da se lepo odvoji knjizevnost od gramatike. Zasto? Zato sto dodju deca u srednju skolu i onda se radi samo knjizevnost (oni koji ko kreteni posle kopanja, teranja krava na ispasu, dovrsavaju citanje lektira i u 3 sata ujutru, pa sutra dan nisu ni za sta, ali se opet bore i jedva cekaju petak/subotu da legnu ranije, a dodje ti pametnica koja procita interpretaciju i jaoo, Milica ,pametnica, jedina cita.. More..).
E, onda mozemo lepo da diskutujemo o knjizi, da kazemo sta mi mislimo sta je pisac/pesnik htoe reci, a ne sta su kriticari napisali. Naravno, potkrepimo to citatima i kazemo zasto smo to tako razumeli. I onda imamo predmet gramtika i pravopis, pa udri.. Ceo cas gramatika/pravopis. A ne 15 minuta pred kraja casa.. A ostalih pola sata lupa jedinice ko … i to cini sa zadovoljstvom. Omrzla sam profesore. Em nece da ti objasne, em mi umiru pred ocima simulirajuci mi srcku (dzaba, ne pali kod mene, znam kako umire srcani bolesnik) i onda se pitaju zasto sam tako puna gneva (imam takav pogan jezik, i bla bla bla truc.. ).
CItala sam clanak u kome Rasa Popov govori kakav ucitelj treba biti ( tako se treba ponasati i nastavnici i profesori. Sistem je sve gori i gori, a svi okrecu glavu (doduse ne svi, bilo je par profesora koji su bili spremni da pomognu, i trudili se i sa maim budzetom su uspeli da nam obezbede da vidimo neke stvari- hemijska reakcija o kojoj smo pisali na papiru, videli je i uzivo. Kada neko odluta mislima, (mene je cesto hemicarka vracala u jednom periodu kada mi je bas bilo tesko, em je ostajala za vreme odmora i pokazala ono stmo mi nije jasno, a nije odlazila da ispija kafu, slusa traceve, olajva, prica kojesta, ulizuje se direktorici i slicne gluposti) ona ga jedno milion puta opominje, na jedan doviljtiv, zabavan nacin i ponovi sta je rekla i zaista se trudila. I drobila nam je neke stvari za nase dobro, i grubo i kroz salu i.. ma super zena.
A neki.. ponekada mi je zao sto cu biti profesor jer sam ih pre kudila i kudila (a i sada..), a opet znam da ima i onih koji bi da rade, trude se..
Dakle, razdvajanje.. I onda i one grupe na faksu koje se bave samo knjizevnoscu, mogu na kraju da polazu metodiku nastave i eto posla u prosveti.. A gramticari da udare po gramatici i onda strucni ljudi rade strucno i onda ce i deca da nam pricaju kako treba. Inace sma ja dobro odolevala da ne usvojim zargone.. ALi kada sam dosla na faks.. cao pameti..
Mada bih ja volela da nekim profesorima predajem, i da se ponasam bas onako kako su se oni ponasali.. Izigravanje srcke, opste radosti i veselja kada se nekome daje jedinica jer kako ja to ne znam koje su boje tapete i njena hajina, a te broj konja i u kojoj stazi je trcao.. pa vi niste citali knjigu, zato ne znate! Pa da sam je i ja citala, iscitavala jedno 10 godina svaki put kada se pripremam za casove kada je predvidjen rad te knjige ( analiza ili kako se to bese zvalo u srednjoj), onda bih i znala.. grrr I jos da imam svoje misljenje, ma daj bre, dete ’si normalna?! Citava? Njima bih pokazala koliko su losi predavaci, a nakon toga i ljudi (udaras na seljaka recnicki.. ooo.. cek kada ti vrati on postupkom.. ;D ) a onda kako treba da izgleda pravi predavac- strog, da ga svi postuju, da objasni pre svega, da je mio i pazljiv, da je uvek spreman da pomogne, pokaze, objasni, makar 100 puta..
A sto je najzalosnije.. Ponekada uhvatim sebe kako postajem (bivan u nekim trenucima) pravi pravcati kreten kao oni.. E, tu bih sebe ugrizla kada to primetim kod sebe. S tim sto ja retko kada puknem uzivo, pred ljudima, ali na jadnom papiru/ovom netu, izvadim mu dusu sta sve napisem..
Sad odoh na spavanje definitivno..
da.. htedoh reci kracim recima. Gramatika se ne radi u srednjim skolama (izuzev ovim jezickim gimnazijama, i tako mi je zao sto nisam znala da se ranije radi prijemni kod njih, inace bih otisla, engleski i srpski sam tada imala u malom prstu) i radi se 15 min. ostalo vreme samo knjizevnost.. Na nos mi je izasla knjizevnost, tu sam omrzla knjzevnost, samo zbog te profesorke.. Plus sto je bilo ocigledno da ne voli gramatiku i da istu nema pojma. milion belezaka, to je ona valjda pisala, ne priznaje ti zadatak, po njoj to nije tacno, pa kopaj, objasnjavaj.. Drug (cuj, drug haha no, dobro) i ja se svadjamo sa njom oko prostih promena glagola.. uzas.. Objasnjava nesto i kao- ma znate vi to.. Gde je meni jednom pukao film i rekla sam da ne znam.. I na kraju je ispalo da ja njoj objasnjavam razliku izmedju beliti ili beleti..